Datum: 23.08.2009 21:00
Autor: Жељка Башић
Православље у Сарајеву је непобитна чињеница. Претпоставка је да су темељи Старе цркве из 6. вијека. Наша Митрополија је основана 1219. године. Оно што желим рећи јесте да ни од кога не очекујем да ми даје или одузима право да живим свој живот и своју вјеру овдје гдје живим.
Рекао је ово у интервјуу за „Глас Српске“ парох сарајевски отац Вања Јовановић.
Он је рекао да је коначна чињеница да је Босна подијељена земља и да нема разлога да будемо фрустрирани тиме.
– У Сарајеву данас живи 95 одсто муслиманског становништва и то је реалност која нимало не утиче на нас да се бринемо о својој Цркви, те живимо и проповиједамо своју вјеру, додаје.
* ГЛAС: Нелегална градња на црквеној имовини, пуцњи на цркву, покушаји провала у посљедње вријеме прате православне светиње у Сарајеву. Како гледате на све то што се догодило у протеклих десетак дана?
ЈОВAНОВИЋ: Ситуација у цијелој држави је крајње напета. Та напетост повезана је са великим осиромашењем народа и све гором ситуацијом која се увијек пројектује кроз националне односе. Можда на неким подручјима више него на другим. Сарајево је навикло у послијератном периоду да живи од обилне помоћи, које више нема. Није то ништа ново што нам се дешава. Aнатомију таквих односа и дешавања кроз вријеме нам је већ у својим дјелима описао наш нобеловац Иво Aндрић.
Друга битна ствар јесте покретање одређених питања везаних за нелегалне радње подржаване од званичне администрације. Свима је познато да на нашим просторима у ратном и послијератном периоду дјелују разне „грађевинске мафије“ и људи који су навикли да маштање о користољубљу претварају у реалност не бирајући ни средства ни начин. Нажалост, у томе још увијек успијевају. Ми смо такво једно питање отворили јер се тицало директно нас. Сада нам долазе многи људи без обзира на нацију да нам дају подршку. То су најчешће људи који су осјетили неправду на себи и својој имовини а који су се до сада бојали о томе да говоре јер су живјели под притиском. На неки начин, правда је побиједила бар у једном сегменту и то је огромна сатисфакција, не само за нас него и за све грађане који су жељни правде. Благо и почетно свијетло те правде, наравно многима смета.
* ГЛAС: Да ли то значи да неко жели да поручи Србима да им нема мјеста у Сарајеву?
ЈОВAНОВИЋ: Када је почело ово дешавање око нелегалне изградње објекта код Старе цркве, десило се нешто, за нас, неочекивано. Многи угледни муслимани као и припадници других религија су долазили код нас да нам дају своју личну подршку. То много значи. Лични однос у свему се не може ничим замијенити. Хвала им свима на томе. Наравно, увијек имате критичну масу људи која реагује сходно дневном извјештавању медија. Имате и оне друге који смишљено компликују ситуацију како би прикрили своја дјела и радње.
Православље у Сарајеву је непобитна чињеница. Претпоставка је да су темељи Старе цркве из 6. вијека. Наша Митрополија је основана 1219. године. Оно што желим рећи јесте да ни од кога не очекујем да ми даје или одузима право да живим свој живот и своју вјеру овдје гдје живим.
* ГЛAС: Колико Срба по вашој евиденцији уопште има у Сарајеву?
ЈОВAНОВИЋ: Одавно је већ окончана прича о подијељености. Нико више иоле озбиљан не тврди нешто што не постоји. Босна је подијељена земља и то је коначна чињеница која ће задуго остати таква. Онај ко се родио када је рат почео, данас је већ пунољетна особа. Треба поштовати човјеково право да живи тамо гдје жели и може. Инсистирање на другачијем представљању ствари је лицемјерно и фрустрирајуће. Нема разлога да будемо фрустрирани том чињеницом. Неопходно је што прије констатовати стварност и учинити све што је неопходно како би свима било боље. Како би било мање гладних и вриједних људи који се пате и муче да преживе са својим породицама. Треба изградити легалан систем који ће штити права човјека. Треба спровести у дјело законе које већ имамо. Зашто мене и моје вјернике неко мора вољети? Не очекујем то, али очекујем поштовање, слободу и легалност. Требамо се ослободити менталитета социјалистичке револуције и окончати са рекламама које инсистирају на идеализованим „вудсток“ односима братства и јединства као једином могућношћу за наш опстанак. У Сарајеву данас живи 95 одсто муслиманског становништва и то је реалност која нимало не утиче на нас да се бринемо о својој Цркви те живимо и проповиједамо своју вјеру.
* ГЛAС: Какву сарадњи има Ваша парохија са локалним властима у граду?
ЈОВAНОВИЋ: Сваку сарадњу треба мјерити по учињеним корацима, конкретним дјелима. Линија односа је поприлично „кривудава“. На то, поред свега, утиче и компликовано устројство Федерације. Једни су за сарадњу, други нису. Једни се декларативно залажу за иста права а ништа не чине по том питању, други пак помогну колико могу. Навешћу један примјер: Комисија за односе са вјерским заједницама Општине Стари град, на чијој се територији ми налазимо, никада до сада није посјетила комплекс Старе цркве са Музејом док нас истоимена комисија Општине Центар посјећује и помаже сваке године. Ево сада у Општини Стари град имамо новог начелника са којим се сарадња у овом кратком времену показала као квалитетна и добра.
* ГЛAС: Да ли је ико осудио посљедње напада на СПЦ?
ЈОВAНОВИЋ: Осуда увијек постоји. Била она искрена или не, увијек је добродошла. Мени је најбитнија осуда и потпора од оних људи међу којима живим и радим. Добронамјерност и топла ријеч неког грађанина ми је далеко битнија и даје ми далеко више снаге. Систем вриједности и морала у нашем друштву је окренут наопако и осјећам све већу жељу обичног човјека жељног нормалног живота да се исти поново успостави како то доликује човјековом достојанству.
* ГЛAС: Познато је да је црква стуб и ослонац једног народа, уточиште у којем се изграђује вјера, повјерење, будућност. Каква је будућност малог броја Срба у Сарајеву?
ЈОВAНОВИЋ: На нама је да живимо и радимо. Проблема ће увијек бити. По приступу проблемима и њиховом рјешавању мјери се зрелост човјека односно зрелост једнога друштва у цјелини. Предвидјети будућност је јако тешко, скоро немогуће. То је једино Богу познато. Ми се некако увијек вежемо за тренутно вријеме и ситуацију. Тумачимо шта се десило данас и осмишљавамо шта ће бити сутра.
Оно што је неопходно јесте да тренутно стање почнемо посматрати из угла наших унука и праунука који ће тек доћи. Једино тако можемо промишљати будућност нашег народа и сада чинити неке конкретне кораке. Можда ће неке данас сасвим небитне ствари имати кључну улогу у нашој будућности. Демографска слика цијеле БиХ се јако мијења. Када се узму у обзир сви подаци у цијелој БиХ је далеко мање рађања него умирања. По неким стручњацима – сви ми, без обзира на вјеру и нацију, који изворно живимо овдје ћемо у наредном вијеку бити мањина. Наравно, постепено ће нас замјењивати нека динамичнија популација.
* ГЛAС: Указивали сте на бројне примјере узурпиране црквене имовине. Шта је са процесом враћања црквене имовине Православне цркве у Сарајеву?
ЈОВAНОВИЋ: Стварни процес враћања имовине започеће оног тренутка када се донесе закон о реституцији. За разлику од других градова у БиХ у Сарајеву није било добре воље да се и прије доношења једног таквог закона нешто врати.
* ГЛAС: Који су проблеми посебно тешки у рјешавању тог питања?
ЈОВAНОВИЋ: Тренутни проблеми су искључиво политичке природе. Стварни проблеми ће се тек појавити доношењем Закона о реституцији јер су над овом врстом имовине вршене многе нелегалне радње у ратном и послијератном периоду.
Радови обустављени
Нелегална градња стамбеног објекта уз двориште Старе православне цркве на Башчаршији интервенцијом федералне Управе за инспекцијске послове обустављена је у четвртак. Стара православна црква увршћена је на листу националних споменика због чега и сама, када би одлучила да нешто гради морала би да прође све потребне процедуре.