Autor: Тихомир Несторовић
Име нашег великог писца Милоша Црњанског увијек се о михољском љету с дужним поштовањем слави у семберској равници скоро истом мјером као и име Филипа Вишњића, српског и семберског епског пјесника.
Оба ова великана воли равница и одаје им почаст. То што чини Филипу, свом изданку и првом књижевнику њених пространстава и мајевичког побрђа, су њени и обавеза и право, јер је Вишњић
њен и у равници је говорио своје прве стихове, а и због његових пет хиљада стихова, искрених и аутентичних о историји Првог српског устанка, али Милоша Црњанског је прихватила као да је и он њен изданак, да је и он са њених равнина.
Семберија је Црњанског прихватила и завољела због његових „Сеоба“ и бескрајног плавог круга. И звијезде из тог круга, свакако. Име Милоша Црњанског први су прихватили и почели му одавати почаст млади пјесници, чланови књижевног клуба коме су дали његово име. Мото рада ових младих људи јесте баш реченица Црњанског „Бескрајни плави круг. И звијезда у њему“.
И није то случајно. Тај недостижни, али обећани и омаљујући плави круг је и Семберцима надохват руке, јер су и они равничари као и Срби из Шајкашке и осталих крајева у Војводини који су у вријеме
аустријске царице Марије Терезије бранили хришћанство.
Били су на само његовом грудобрану, а касније су, вјерујући да гину за њега, у срцу Европе, у ствари, бранили туђу империју.
„Бескрајни плави круг. У њему звијезда“.
То је велика, чак и превелика тежња и жеља Срба, православаца у вријеме њихове велике сеобе са патријархом Чарнојевићем, а касније живота у Војводини, бранећи аустријску царевину.
Бескрајни плави круг почео се мотати још из византијског
доба, а његова звијезда је Русија – спасење за православне страдалнике. О плавом кругу и звијезди у њему маштали су сви Исаковићи из „Сеоба“ Милоша Црњанског, почевши од њиховог родоначелника, мајора Вука Исаковића.
О плавом кругу и звијезди спасења у обећаној земљи, о Русији, маштали су и сви српски пукови којима су командовали Исаковићи.
Скоро је да нема пјесника који не тежи за неким својим плавим кругом и за звијездом у њему. За сјајном звијездом, за жељом, за чежњом и свом коначном циљу. Некоме су круг и звијезда љубав, некоме отаџбина, некоме снага и вјера, некоме спајање добрих људи и вредновање свих врхунских људских врлина. Због тога се и велича име и дјело Милоша Црњанског и зато је седам дана о михољском љету посвећено њему.
– Не само семберски пјесници, него и сви чланови нашег клуба из Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Хрватске и бројних европских земаља окупљамо се у то вријеме у Бијељини, али наш књижевни караван, својеврсно трагање за плавим кругом и звијездом у њему, обилази подмајевичко побрђе, зворничко Подриње и Вуков Јадар, славећи име Црњанског – каже организатор књижевне манифестације „Дани Црњанског 2011“ Новак Јеринић. Овогодишња манифестација почела је у Основној школи „Ћирило и Методије“ у селу Главичице, недалеко од Трнове, родног села Филипа Вишњића представљањем акције „Књига наша насушна“ чији је циљ да буде прикупљено што више књига школске лектире за малишане општина Угљевик, Лопаре, Зворник и Лозница.
– За седам дана прикупљен је велики број књига у свим мјестима гдје смо били: у Тавни, Бијељини, Угљевику, Лопарама и Лозници. Тиме смо обрадовали малишане, али и у њима смо тако књигом пробудили жељу да трагају за неким својим узвишеним циљем – за бескрајним плавим кругом – каже Јеринић. И ове године гости семберских пјесника били су њихови побратими, поете из велике Паноније у којој је и настала та реченица о плавом кругу и звијезди у њему. Дошли су пјесници из Шајкашке, са Петроварадина, са сјевера Бачке, из Даља, Бачке Паланке и других равничарских мјеста.
– Осјетио сам на властитој кожи сеобе. Отишао сам из свог родног Подинарја и скрасио сам се у Петроварадину. Зато ми јесте блиска та позната реченица Милоша Црњанског о плавом кругу и његовој звијезди. И ја сањам о мојим родним Сајковићима код Грахова, али и о свим другим завичајима из којих је прогнан наш народ. Зато сам у Петроварадину и направио музеј „Двије Руже“ који је музеј за све изгубљене завичаје и трагања за срећом – каже пјесник Јован Михаило.
Сви трагачи за бескрајним плавим кругом и звијездом у њему, чланови Књижевног клуба „Милош Црњански“ из Бијељине и њихови гости пјесници, окупљени у каравану који велича и поштује дјело великог српског писца, своје инспирације, преточене у поезију, укоричили су у зборник пјесама „Бескрајни плавим круг“ који је представљен на десетак књижевних вечери и свечаности.
Када догодине огрије михољско љето, ето их поново у Семберију, на мајевичка брда, у зворнички крај, у Јадар, а како веле и у још неки крај.
Филм „Сеобе„
Милош Црњански и његово дјело нису овом манифестацијом први пут стигли у семберску равницу. Дошли су много раније – крајем осамдесетих година прошлог вијека, када је на Дрини код села Балатун, недалеко од ушћа ове плаховите ријеке у Саву код Раче, велики стваралац и умјетник, режисер Саша Петровић, велики трагач за плавим кругом и звијездом у њему, снимао филм „Сеобе“. Тада су на Дрини, на њеним отокама, старачама и спрудовима, а ова ријека је била „филмска“ ријека Рајна, многи Семберци чули за Милоша Црњанског и играли његове трагаче плавог круга које је предводио Вук Исаковић.