Парастос за Србе пострадале на Грубишином пољу

Милан Басташић, предсједник Завичајног удружења „Билогора“, у чијој организацији је служен парастос, рекао је Срни да нико до сада није одговарао за овај злочин, осим што је у Србији осуђен само за једно убиство Вељко Марић, некадашњи припадник хрватских „зенги“, који је ухапшен на бугарско-српској граници.

„Он је осуђен само за једно недјело, а има пуно недјела, и издржава казну у Србији“, рекао је Басташић, послије одржаног парастоса, који је служило свештенство цркве Светог Марка.

У нападима паравојних хрватских јединица, терористичких група и појединаца организованих или подржаних од хрватских власти, убијено је 61 лице, а највећи број погинулих бораца изгубили су живот 31. октобра 1991. године у свеобухватном хрватском нападу на источну Билогору изведеном под кодним називом „Откос“.

Већину страдалих чине цивили, а свега троје од њих је изгубило живот у ратним дејствима од граната, док је пребијањем, мучењем, клањем или ватреним оружјем усмрћено је 31 лице, а неколико их је спаљено послије извршеног злочина.

Из удружења „Билогора“ напомињу да је јавности познато пет акција хрватских снага чије трагичне посљедице Крајишници обиљежавају сваке године – „Масленицу“ 22. јануара, „Бљесак“ 1. маја, „Миљевце“ 21. јуна, „Медачки џеп“ 9. септембра и „Олују“ 4. августа.

Међутим, за прву од њих – „Откос“, у којој је по много чему извршено етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо.

Источна Билогора је простор на сјеверозападу данашње Хрватске, у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица. Прије рата 1991. године имала је 54 насеља са бројним српским становништвом.

Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало је око 2 500 припадника хрватских снага, а процјене су да је са резервама, логистиком и позадинским службама број ангажованих могао достићи и 20 000.

Послије завршеног „посла“ услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак и у селима у којима раније није ни било отпора.

Рушени су и девастирани православни храмови, тако да су до темеља изгорјеле дрвене цркве билогорског стила, споменици културе под заштитом Унеска, храм Светог Димитрија у Растовцу саграђен прије 1700. године и црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године“.