петак, 15. апр 2011
Патријарх српски Иринеј рекао да је ћирилица свето писмо, јер су на њему написана најлепша и најзначајнија дела српске културе и историје. Одрицањем од ње, удаљујемо се од своје историје, културе и чинимо себе сиромашнима и зависнима од друге културе, додао је Иринеј.
Ћирилица је свето писмо, јер су на њему написана најлепша и најзначајнија дела српске културе и историје, и зато га се не треба одрицати и заборављати, изјавио је патријарх српски Иринеј, који је поручио да је заштита ћирилице наша велика обавеза и дужност.
„Срамота је што смо ћирилично писмо готово заборавили. Када прођемо градом, ретко ћемо наћи ћириличне натписе и српска имена фирми, већ су они написани страним писмом, па онај ко дође са стране може помислити да је у неком европском граду, а не у нашем српском Београду“, рекао је патријарх Иринеј на скупу „Ђирилица у информатичком друштву“.
Не треба имати ништа против латинице, јер је она значајно писмо и добро је знати и једно и друго, али нема разлога нити оправдања да се стидимо ћирилице, рекао је патријарх Иринеј у Парохијском дому Храма светог Саве.
„Наше писмо је свето, јер су на њему написана најлепша и најзначанија дела, међу којима је Мирослављево јеванђеље, понос наше културе и писмености, којим у свету представљамо наш средњи век, век Немањића када смо били Европа, којој се данас нудимо да нас приме“, истакао је Иринеј.
Оценио је да се одрицањем ћирилице удаљујемо од своје историје, културе и чинимо себе сиромашнима и зависнима од друге културе.
Патријарх је рекао да је ово моменат када треба да се запитамо зашто је то тако, додајући да то сигурно није интерес српског народа, него неког ко жели да га обезличи.
„Нека да бог да свест припадности српском народу буде што живља и да своју свест и културу градимо на темељима које смо наследили“, казао је Иринеј.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да је ћирилично писмо у историји српског народа било просвећујуће и зато се поистовећује са српским народом.
„Ћирилично слово је поделило судбину српског народа откако смо га примили до дана данашњег. Оно је прослављано, али и забрањивано, уништавано и бомбардовано, али је и васкрсавало у својој слободи и слави и отварало нас према свету, јер у њему нема искључивости, већ нам омогућава да разумемо своју културу, а на тај начи и друге културе“, рекао је Јоаникије.
У организацији Удружења грађана „Кнез Мирослав“ том приликом свечано је отворена и изложба ћириличних фонтова „Ћирилица данас – проф. Стјепан Филеки“, а посетиоци ће до краја месеца имати прилику да се упознају са креативним решењима фонта ћириличног писма.