„Митрополит црногорски, скендеријски и приморски“, како се потписивао, настојао је да у земљи успостави закон и поредак, укине старе међуплеменске мрзости крвну освету и четовања ради пљачке. Борио се да разбије дотадашњу племенску самовољу.
„Ђе народност-живот је душеван, ђе је није-без душе кипина“.
У „Лучи микрокозми“ зачета је и идеја о вечитој борби добра и зла. Постизање добра народа за Његоша је подвиг, јер зло је на земљи јаче од добра. Добро има превласт над злим на небу. Слобода је, за њега од „свих земаљских добара, највеће добро“.
Епом „Горски вијенац“ покушао је да оправда црногорску „истрагу потурица“ с почетка 18. века. Тај еп биће извор херојске инспирације, који ће напајати све, касније националне подухвате.
Његош, Матији Бану вели да је у „Горском вијенцу“, „изнио црногорске обичаје, њихов начин мишљења и говора, њихов карактер, те се виде као у огледалу“.
Владика Велимировић је приметио да се у „Горском вијенцу“ чешће помиње само Бог од Милоша Обилића. Његош и другим народима признаје да имају велике јунаке, али и наводи да „из грмена великога лафу изаћ’ трудно није“.
Знатно је теже постати јунаком у малом народу. Стихом „нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана“, оцртава карактерне особине свог народа, који „своје могућности не уме да процени и стално себи поставља задатке изнад њих, због чега најчешће и страда“.
Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.