Jutarnji list / Slavko Goldstein

Предлажем Вам да један дан између 29. српња и 3. коловоза дођете у Глину и да потпишете или с локалним властима супотпишете одлуку да се садашњи Хрватски дом враћа његовој првобитној намјени Спомен-дома, а да се истовремено покрене иницијатива за подизање новог Хрватског дома.

Поштована госпођо Косор, прије свега, придружујем се бројним честиткама које су Вам ових дана упућене у поводу успјешног окончања приступних преговора наше земље с Еуропском унијом, које сте у финалној фази предводили са смјелим иницијативама и с много упорности.

Охрабрују ме и Ваше ријечи да нам тек сад предстоји много посла. Суштина тих послова, по мојем мишљењу, афирмација је наших властитих вриједности у еуропском друштву и преузимање изграђених еуропских вриједности за њихову примјену и развој у Хрватској.

Дужни смо при томе укључити и уклањање неких мрља које већ предуго таворе на лицу и на савјести хрватског друштва. Оне нам у властитој кући непрекидно стварају раздоре, а у еуропском друштву с таквим ћемо мрљама бити нежељени уљез.

Најружнија од тих мрља налази се у Глини. Много је масовних погубљења почињено у овој нашој земљици и у њеном сусједству, безброј их је било по Еуропи и по цијеломе свијету, али не вјерујем да игдје постоји поприште масовног злочина, које би било тако бездушно обиљежено двоструким цинизмом, какав је онај у Глини.

Поприште цинички почињеног злочина надсвођено је циничким вријеђањем жртава, њихових обитељи, сународњака и цијелог хрватског друштва.

Од почетака тих догађања ових се дана управо навршава пуних 70 година. Поткрај мјесеца српња 1941. године кренуо је други вал масовних усташких убијања српског становништва по селима Баније и Кордуна.

Почело је у Банскоме Грабовцу, стријељањем више стотина српских сељака у знак одмазде за прву партизанску акцију на том подручју (напад на жељезничку станицу и оружничку стражу под водством Васиља Гаћеше 23. српња 1941.), а наставило се походима усташких колона из Глине, Карловца и Слуња, све до Примишља, Раковице и Цетинграда, у којима је према запису слуњског жупника и усташког таборника Ивана Никшића убијено „по исказима самих разбојника… три до четири тисуће православаца“.

„Акција чишћења“ 

Та велика усташка „акција чишћења“ трајала је од 24. српња до 8. коловоза 1941. У том раздобљу почињена су и два масовна злочина над Србима у глинској православној цркви Рођења Богородице.

У ноћи од 29. до 30. српња у цркви је убијено нешто мање од 200 мушкараца православне вјере, присилно доведених из околице Топуског. Прије јутра лешеви убијених отпремљени су у припремљено гробиште недалеко од села Прекопа и трагови злочина су се покушали прикрити, али међу лешевима се прикрило и неколико живих људи.

Један од њих, Љубан Једнак, успио се извући прије него што су јаме затрпане и свједочио је о злочину већ за вријеме рата и на послијератним суђењима. Готово истовремено, православци у котару Вргинмост (данас Гвозд) били су позвани да се у недјељу 3. коловоза пријаве у Вргинмосту ради пријелаза на католичку вјеру.

Обећавало им се да тиме постају сигурни од сваког прогона. Приличан број људи из оближњих села повјеровао је у та обећања и 3. коловоза ујутро добровољно се пријавио локалној управи у Вргинмосту.

Из Чемернице скупно је дошло око 600 људи, уредно пореданих у великој поворци с хрватским тробојницама на челу. Њих је предводила локална учитељица Љубица Боројевић, Српкиња, која је претходних дана, уз сурадњу неколико Чемерничана, здушно агитирала да се масовно крене на „покрст“.

Чини се да је о томе имала неке договоре с локалним усташама у Вргинмосту који су јој обећали да ће све бити у реду, а она је дјеловала у доброј вјери, мислећи да ће тако спасити људе свога краја.

Позивани су и сељаци из шире околице – из Кирина, Сјеничака, Бовића – али они су били неповјерљивији према усташама и нису се одазвали. Али, поред Чемерничана, добровољно су стигли из Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и неколико њих из Трепче.

Масовно убиство у глинској цркви 

У Вргинмосту су усташе одвојили жене и дјецу, с образложењем да је довољно што глава породице својим „покрстом“ јамчи за цијелу обитељ.

Затим су мушкарци поименично пописани и камионима отпремљени у Глину. Тек кад су се под јаком усташком стражом нашли у опустошеној православној цркви Рођења Богородице и у њој били закључани, схватили су превару.

Исте ноћи били су поубијани хладним оружјем, њих близу седам стотина (према поименичном попису из свих села котара Вргинмост). Прије јутра лешеви су камионима отпремљени до припремљених гробишта недалеко од села Прекопа, гдје су и покопани. Ујутро су Глињани могли видјети крв која је процурила испод врата цркве, у којој се двије ноћи потајно убијало.

О злочинима у глинској цркви има много различитих текстова, па су описи догађаја прилично неподударни, као и процјене о броју жртава. Међутим, управо тијеком посљедњих пола године објављене су три књиге, двије у издању загребачке Просвјете и једна у издању београдског Музеја жртава геноцида, с поименичним пописима жртава и прилично подударним описима догађаја.

Помно сам анализирао те пописе и њихове аргументације, па прилично поуздано процјењујем да је у два масовна злочина у глинској цркви Рођења Богородице убијено близу тисућу, а свакако више од 800 мушкараца православне вјере, од којих је близу 200 допремљено присилно, а око 700 је било обманутих да иду „на покрст“.

коментари

број коментара 19 | пошаљи коментар

(петак, 05. авг 2011, 19:29) Rada [нерегистровани]

пошаљи одговор

Odgovor na: ne vredi

Vredi. Pisana rec je ubojitije sredstvo nego mac. Istina se mora saznati.

Krajnje je vreme da se kazne svi zlocinci koji su napadajuci ubijali i mucili, sprovodili najmracnije zamisli nad jadnim ljudima. Ovo je strasan zlocin.

Prosto, nije ljudski.

(уторак, 19. јул 2011, 14:35) Jovan [нерегистровани]

пошаљи одговор

Odnosi

Mnogi ovde pišu kako bi „Hrvati“ trebalo da se stide svoje sramne prošlosti, a to me podseća na ovo današnje – „Srbi“ treba da se stide onoga što su radili u poslednjem ratu. Ta uopštavanja „Srbi“ i „Hrvati“ najviše i dovode do mržnje. Šta ima čega da se stidi neki Srbin ili Hrvat koji nema veze sa ratom, zločinima i slično? O zločinima bi svi Srbi i Hrvati trebali da znaju više i da ih svi osuđuju. Ja kao potomak Srba sa Korduna mogu da kažem da znam jako mnogo o zločinima u NDH i to ne samo iz pročitanih knjiga, već i iz svedočenja danas još živih ljudi, svojih rodjaka i njihovih komšija koji su tada bili deca. Nezamislivo je ljudskom umu da pojmi šta su sve ti ljudi preživeli, a još gore kako su stradali oni koji nisu preživeli. Ipak, bilo je i Hrvata koji su zaslužni što je dosta Srba preživelo genocidne namere NDH i Vatikana. Neki su spasli deo moje porodice, a moju prababu je iz zapaljene kuće pustio kroz prozor jedan ustaša kada su ostali otišli dalje da pale po selu. A recimo, Hrvata (civila) koji je spasao deo moje porodice slučajno su u pucnjavi ’43. ubili partizani jer nisu znali iz daljine o kome je reč. Tako nešto deluje nezamislivo mnogima koji su navikli na uopštavanja i koji o ratu znaju samo iz istorijskih čitanki i sa televizije. Poslednji rat je u velikoj meri bio posledica nespremnosti „Srba“ da ne optužuju ceo hrvatski narod za zločine iz prošlog rata, kao i neznanja i nespremnosti Hrvata da shvate traumu koju srpski narod u Hrvatskoj nosi u sebi. Slažem se sa mnogima ovde da Srbija danas, a i godina unazad, još od 1995. ne brine gotovo nimalo o Srbima iz Hrvatske, njihovim pravima, tradiciji, kulturi, sećanjima… Jako malo sami posvećujemo svojim žrtvama, a očekujemo da drugi misle o našim žrtvama kao što brinu o svojim.

(недеља, 17. јул 2011, 22:57) Nikola [нерегистровани]

пошаљи одговор

Da

Uznemiren sam ovim pismom. Citam vesti rts a svaki dan i mnogo je stvari lose u svetu. Ali ovo pismo me uznemirilo preko svake mere. Nemocan osecaj me je preplavio. Stvari ce se promeniti. Dugujemo to svojim pretcima. Srbi prekinite da mislite i da se delite i pocnite da radite. Ne misliti. Raditi. Za sebe i za SVOJ narod. I okanite se oholosti i pohlepe. Niko tu nije bolji od drugog. Svi smo jedan narod i potrebno je da se ujedinimo kako se ovakve stvari vise NIKAD ne bi desile.

(четвртак, 14. јул 2011, 18:35) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Sramota za Srbiju

Ovo je sramota Srbije, a ne Hrvatske. Hrvati rade na svom planu vec sto godina, a mi Srbi cutimo i gledamo kako zatiru tragove svojih zlocina.

(четвртак, 14. јул 2011, 12:43) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Vasilije Gacesa

Ali su se zato i „nasi“ u Beogradu potrudili da potru te dogadjaje oduzimajuci ime ulice Vasilija Gacese u Beogradu – iskreno nisam znao ko je bio covek, ali iz ovog teksta vidim da je komandovao prvim napadom na zeleznicku stanicu i oruzanu strazu NDH, a za „nase“ revizioniste istorije je valjda bilo dovoljno sto je bio partizan pa da ga „ukinu“. A to sto se borio protiv NDH, nema veze – naravno 🙁
U toj ulici je bila i osnovna skola „Branko Parac“ – naravno ni to ime nije „prezivelo“ iz istog ideoloskog razloga, pa je skola sada mnogo „fensijeg“ imena – Stefan Nemanja. I ovde u Srbiji treba da se nadje neko poput g. Goldstajna da napise jedno pismo „vlasti“.

(понедељак, 11. јул 2011, 07:02) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

Istina ne moze da se sakrije

U knjizi izvestaju Svajcarca Arcibalda Rajsa svedoci se o teskim zlocinima oficira i vojnika AustroUgarske monarhije Hrvata, pocinjeni nad Srbima za vreme Prvog Svetskog rata na teritoriji Srbije u Macvi i sire. O tome treba takodje napisati pismo Kosovarevoj. Ali ostaje gorka istina da Srbija nije nikada ozbiljnije potegnula ova pitanja.

(понедељак, 11. јул 2011, 06:53) Петар [нерегистровани]

пошаљи одговор

море

Па сад лепо идите на море у хрватску..

(понедељак, 11. јул 2011, 02:11) anonymous [нерегистровани]

пошаљи одговор

na zalost

ja se bojim da zbog ucesca Vatikana u Srpsko pitanje na podrucju NDH nece bar jos izesno vreme biti moguce priznanje za ono sto su ustase ucinile 41-44 godine.Tesko mi je da vidim sv etu vstolicu na sudu .

(недеља, 10. јул 2011, 22:56) Nikola [нерегистровани]

пошаљи одговор

Na žalost

iskustvo nam pokazuje da Evropa često ne mari za istinu.

(недеља, 10. јул 2011, 19:23) Nikola [нерегистровани]

пошаљи одговор

Barozo

Da li Hrvatska može u EU dok ne donese rezoluviju u Saboru u kojoj osuđuje ove zločine i izvini se srpskom narodu.