Ове птице најинтересантније су с пролећа, за време парења. Мужјаци се тада надувају и подсећају на балон
Не воле близину људи: једна од тридесетак великих дропљи у резервату на северу Баната (Фотодокументација „Политике”) Мокрин – Велика дропља, позната и као потрк, најкрупнија је птица на Старом континенту која уме да лети. Додуше, уз озбиљну концентрацију и залет, јер њена тежина може да достигне чак 20 килограма. Преостали примерци ове птице живе једино у Шпанији, Мађарској и на северу Србије, тачније Баната, у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље”, који обухвата 5.400 хектара атара између села Мокрин, Сајан, Јазово и Банатско Аранђелово.
– Реч је о врло лепим, али пре свега опрезним птицама. Немогуће им је прићи на ближе од 300 до 400 метара. Најинтересантније су с пролећа, за време парења. Мужјаци се тада надувају и подсећају на балон. Шепуре се око женки, не би ли привукли њихову пажњу. А оне их наизглед „не фермају”, окрећу им леђа и кљуцају траву – прича за „Политику” чувар резервата Сава Недељков и додаје да у резервату живи тридесетак великих дропљи. Женке снесу највише три јајета, на којима леже 23 дана. Птице су у овом периоду и најрањивије, јер се неретко деси да их нападну лисице. Опасност представљају и несавесни паори који напасају стоку по овим степама и уништавају јаја.
Иначе, Недељков је једини стално запослени у Ловачком удружењу „Перјаница” из Мокрина, које се стара о резервату. У даноноћном надгледању дропљи помажу му двојица чувара. Резерват обилазе пешице, а осматрачницу користе у крајњој нужди, јер је у врло лошем стању.
– Одавно постоји идеја да се изгради визиторски центар у чијем би склопу била и нова осматрачница. Држава нам је за ово још пре годину дана одобрила 2,2 милиона динара. Део новца је утрошен за израду главног пројекта и ту се стало, јер никако да добијемо дозволу за изградњу! Због тога трпимо и ми, али и љубитељи природе који би радо овде дошли да виде ову прелепу и ретку птицу. Осим што би, изградњом визиторског центра, рад чувара био знатно олакшан, овакав пројекат имао би и едукативни, али и туристички значај – објашњава Сава Недељков.
С. Милетин