ПРАВИЛО 1.
О покајању. Који верују у Господа дужни су пре свега покајати се, сходно проповеди Јовановој и сходно проповеди самога Господа нашега Исуса Христа. Јер они хришћани који се сад не покају биће осуђени више од оних који пре Јеванђеља падоше под суд.
Од тада поче Исус учити и гoвoрumи: покајте се, јер се приближи царстоо небеско /Мат. 4, 17/.
Садашње време јесте време покајања и опроштења греха, а у будућем веку – суд по правди и делима /Јов. 5, 28. 29/.
По изласку из овог живота нема више времена за добра дела /Лк. 13,24,25/.
ПРАВИЛО 2.
О чистој жељи да се Богу угоди. Нису у стању служити Богу они који се мешају у послове противне богочешћу.
Нико неможе двa господара служити /Мат. 6, 24/.
ПРАВИЛО 3.
О љубави према Богу. По сведочанству Господа прва je и највећа заповест у закону – љубити Бога свим срцем, а друга љубити ближњега као себе самога… Признак љубави јесте извршење заповести Христових.
Ко има заповијести моје и држи их – тај има љубав к мени. Који нема љубави к мени, не држи мојијех ријечи /Јов.14, 21, 24/.
ПРАВИЛО 4.
О чествовању Бога. Поштује и прославља Бога онај ко испуњава вољу Божију, а бесчести Бога онај ко преступа закон Његов.
Тако да се засија cвjemлocт вaшa пред људима, да вuдe вaшa добра дјела, и проcлaвe оца вaшeгa који je на небесима /Мат. 5, 16/.
ПРАВИЛО 5.
О узајамној љубави. Знак распознавања Христових ученика јесте љубав по Христу.
По овоме ће cвu познати да сте моји ученици ако имаднете љубав међу собом /Job. 13, 15/.
Хришћанин, према својој моћи, треба свим начинима да ублажи онога, ко je огорчен против њега /Мат. 5, 23, 24/.
ПРАВИЛО 6.
О храбром признању Бога и Христа. Без страха и стида мора човек признавати Господа нашега Исуса Христа и Његову науку.
Што вам гoвopuм у тами, казујте на вuдuкy… и не бојте се онијех који убијају тијело а душе немогу убити /Мат. 10, 27-28/.
ПРАВИЛО 7.
О држању заповести Божијих. Ако ко по изгледу признаје Господа и слуша науку Његову, али се Његовим заповестима не повинује, биће осуђен, па макар му по Промислу били дати и духовни дарови.
Неће сваки ко ми гoвoрu: Господе! Господе! ући у царствo небеско, но ко чини по вољu оца мојега који je на небесима /Мат. 7, 21-23/.
ПРАВИЛО 8.
О вери неколебљивој. Кад се размишља о речима Господњим. не сме се долазити у сумњу и колебање, него треба признати без сумњања да je свака реч Божија истинита и свесилна, макар природа и супротно показивала. Јер у том баш и јесте – подвиг вере.
Jeвpeju се препираху међу собом гoвopeћu: како може oвaj дати нама тијело cвoje да једемо /Јов. 6, 52/?
ПРАВИЛО 9.
О знању неопходнога. Не сме се подцењивати оно знање које се на нас односи, но треба с пажњом слушати науку Господњу, поимати и испуњавати вољу Његову. Није пак добро љубопитство о ономе што се нас не тиче.
А Петар Му рече: кажи нам причу oвy /Мат. 15, 15/. Због тога не будите несмислени, него paзyмeвajтe што je вoљa Божија /Ефес. 5, 17/.
ПРАВИЛО 10.
О последици греха. Крај греха јесте смрт. Крај заповести Божије – живот вечни.
Јер je плата за гријех смрт /Рим. 6, 23/. И знам, да je 3anobujecт њеroвa живот вjeчнu /Јов. 12, 50/.
ПРАВИЛО 11.
Остраху од Бога. Не треба се шалити са заповестима Божијим, но бојати се. -Кад неки падну под гнев Божији, нека се други устраше и уразуме.
Ето си здpaв, вuшe не гpujешu, да ти не буде горе /Јов. 5, 14/. Иде гнeв Божији на cuнoвe непокорности /Ефес. 5, 6-7/.
ПРАВИЛО 12.
О апсолутној покорности заповестима Божијим. Свако противљење отуђује од Господа. Не сме се своја воља истицати изнад воље Господње, него увек тражити, шга je воља Божија и извршавати je.
Залуду ме поштују а уче наукама, зanoвujecтимa људскијем /Мк. 7, 7/. Не тражим вољe cвoje но вољy оца који ме je послао /Јов. 5, 30/.
ПРАВИЛО 13.
О готовости. Знајући опасности од задоцњења, потребно je свагда трезвити се и готовити се за извршење воље Божије.
Нека буду ваша бедра опасана и сbujeћe запаљене /Лк. 12, 35/.
ПРАВИЛО 14.
О свему у своје време. Не треба мешати оно што je међу собом несродно; но за свако дело или реч треба знати своје време.
Еда ли могу cвaтoвu плакати док je с њима женик? /Мат. 9, 15/.
ПРАВИЛО 15.
О нади на туђе заслуге. Не треба се надати на туђе заслуге па на своје не мислити.
Створите род достојан покајања. И не мислите и не говорите у себи.оца имамо Aвpaамa /Мат. 3, 8-9/.
ПРАВИЛО 16.
О дружењу с добрим. Они што живе с људима богоугодним а своје мисли не исправљају неће имати никакве користи за себе, макар изгледали да живе слично /споља/ оним људима.
Тада ће цapcтвo небеско бити као десет дeвojaкa. Пет од њих бијаху мудре а пет луде /Мат. 25, 1/.
ПРАВИЛО 17.
О оцени времена. Према знацима, који су нам објављени у Светом Писму, треба ценити садашње време какво je оно, и сходно овоме уређивати своја дела.
Лицемјери, лице неба и земље умијете pacnoзнaвamи, а вpujeмe oвo како не познајете /Лк. 12, 56/?
ПРАВИЛО 18.
О начину извршења. Заповести Божије треба извршавати онако како je заповедио Господ. Заповест Божију испуњавати не ради угодности људима и не због каквог рачуна но само да се Богу угоди и Бог прослави.
Кад чиниш гозбу, зobu сиромахе, кљасте, хроме, слијепе; вpamићe ти се о васкресенију npaвeднujex/Лк. 14, 13/.
ПРАВИЛО 19.
О безобзирности. Не сме се сметати ономе ко извршује вољу Божију; а ко извршује заповест нека не слуша ометаче, макар му они били и сродници, него нека се држи предузете намере.
А Joвaн брањаше му гoвopeћu: ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? А Исус рече му: ocтaвu сад, јер тако нам треба испунити сваку npabдy /Мат. 3, 14-15/.
ПРАВИЛО 20.
О Крштењу. Који верују у Господа дужни су крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.
Идите и научите cвe народе крстећи их у име Оца и Сина и Cвeтогa Духа /Мат. 28, 19/.
Каква je сила крштења? Кроз њега крштени се мења умом и делом и постаје оним што je и Родитељ његов. Што je рођено од тијела тијело je; а што je рођено од Духа, дyx je /Јов. 3,6/.
ПРАВИЛО 21.
О причешћу. И за сам вечни живот неопходно je причешће Телом и Крвљу Христовом.
А Исус им рече: који једе моје тијело и пије моју кpв, има живот вjeчни /Јов. 6, 54/.
ПРАВИЛО 22.
О отуђењу и приближењу. Вршење греха отуђује од Господа и срођује с ђаволом. Близина с Господом познаје се не по телесном сродству него по марљивости у испуњењу воље Божије.
Заиста заиста ваm кажем, да сваки који чини гријех роб je гријеху.
ПРАВИЛО 23.
О сили греха. Безвољно вучен у један грех треба да зна о себи, да њиме влада један други претходни грех, коме он добровољно служи, и кроз који се увлачи он и у оне грехе, за које нема воље.
Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим оно чиним /Рим. 7, 15/.
ПРАВИЛО 24.
О истини. Не сме се лагати, него у сваком случају треба говорити истину.
Нека буде вaшa ријеч: да, да; не, не; а што je вuшe од oвoгa, ода зла je.
ПРАВИЛО 25.
О контроли језика. Не треба постављати бескорисна и спорна питања. Не треба говорити празне речи, од којих нема никакве користи.
А ja вам кажем, да ће за cвaкy празну ријеч коју реку људи дати oдгoвор у дан страшнога суда.
ПРАВИЛО 26.
О потврди. Свака реч или дело мора се потврђивати сведочанством богонадахнутога Писма, за оправдање добрих људи и за постиђење злих.
Писано je: не живи чoвjeк о самом хљебу но о свакој ријечи која излази из уста Божијих /Мат. 4, 4/.
ПРАВИЛО 27.
О подражавању. Не сме се ићи за онима који су туђи за науку Господњу, а треба подражавати, према даној моћи, Бога и Светитеље Његове.
Угледајте се на мене као и ja на Христа /I Кор. 11, 1/.
ПРАВИЛО 28.
0 различавању. Не сме се тек онако и без расуђивања ићи за људима, који носе на себи маску истине, но треба сваког упознати према знацима, који су дати у Светом Писму.
Чyвajтe се лажнијех пророка.
ПРАВИЛО 29.
О сведочанству. Сваки хришћанин дужан je својим делима сведочити о своме звању.
Oвa дјела која ja радим свједоче за мене да ме отац посла /Јов. 5.36/.
ПРАВИЛО 30.
О освећеним местима и стварима. Светиња се не сме омаловажавати тиме што се с њом меша нешто што je за обичну употребу.
И уђе Исус у цpквy Божију, и изгна cвe оне који npoдaвaxy и куnoвaxy по цркви… И рече им: у Писму стоји: дом мој дом молитве нека се зoвe, а вu начинисте од њета пећину хајдучку /Мат. 21, 12/.
ПРАВИЛО 31.
О употреби према намени. Оно што je одређено за људе посвећене служби Божијој не сме се употребљавати на друге, осим сувишка.
И жена та мољаше га да истера ђaвoлa из кћери њезине. А Исус јој рече: ocтaвu да се најпре дјеца нахране /Мк. 7, 26/.
ПРАВИЛО 32.
О дугу. С пажњом треба давати сваком што коме припада.
А он им рече: подајте дакле што je ћecapeвo ћесару а што je Божије Богу /Лк. 20, 25/.
ПРАВИЛО 33.
О саблазни. He сме се саблажњавати. Све што je противно вољи Господњој јесте саблазан. Да не би некога саблазнили треба да чинимо и оно што нисмо дужни.
А који саблазни једнога од oвujex малијех који вjepyjy мене, боље би му било да се објеси камен воденички о вpaтy њeгoвy и да потоне у дубину морску /Мат. 18, 6/.
ПРАВИЛО 34.
О обрасцу. Свако према мери својој дужан je служити другима као образац добродетељи.
Научите се од мене, јер сам ja кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама вашим /Мат. 11, 29/.
ПРАВИЛО 35.
О признању Духа Светога. Ко види у неком човеку плод Духа Светога, и не приписује га Светоме Духу но противнику /демону/, тај хули на Светога Духа.
А фарисеји рекоше: oвaj другачије не изгони ђaвoлe до помоћу Велзeвyлa кнеза ђаволскога /Мат. 12, 24/.
ПРАВИЛО 36.
О чествовању светих. Оне који су сачували и извршили заповести Господње, треба примати у славу самога Господа са сваком пажњом и сваком чешћу. А ко њих не слуша и не прима, тај ће бити осуђен.
Који вac прима, мене прима, а који прима мене, прима онога који ме је послао /Мат. 10, 40/.
ПРАВИЛО 37.
О усрдности у милостињи. Усрдност, кад се показује по мери моћи, макар се састојала и у маленкостима, пријатна je Богу, било да долази од мушких или од жена.
А вuдje и једну сиромашну yдoвицy која меташе ондје двuje лепте; и рече: заиста вам кажем: oвa сиромашна yдoвuu,a метну вuшe од cвuх /Лк.21, 1/.
ПРАВИЛО 38.
0 дочеку гостију. Хришћанин треба да гости браћу просто и без ларме.
А Исус рече: посадше људе… na yзebшu оне xлeбoвe u дaвшu xвaлу, дaдe ученицима, a ученици онима који бејаху посађени, тако и од риба колико хтјеше. И кад се насишше, рече ученицима својим: скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне /Јов. 6, 10/.
ПРАВИЛО 39.
О постојанству у искушењима. Не сме се бити колебљив но тврдим у вери, и не просипати благо, сабрано у Господу.
Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему, знајући да труд вaш није узалуд пред Господом /I Кор. 15, 58/.
ПРАВИЛО 40.
0 новим учитељима. Не треба слушати оне који предају нова учења, ма како се они претварали, само да би преластили непостојане.
Чyвajтe се да вac ко не npeвapu. Јер ће многи доћи у име моје гoвoрећи: ja сам Христос. И многе ће npeвapumи /Мат. 24, 4/.
ПРАВИЛО 41.
О одсецашу саблазнитеља. Треба одсецати све оно што саблажњава, макар то било по изгледу сасвим блиско нама и неопходно за нас.
Ако ли те рука твoja или нога твoja саблажњава, одсијеци je и баци од себе /Мат. 18, 7-9/.
ПРАВИЛО 42.
О законоиспунитељу. О Господу треба мислити, да je Он дошао не да разори Закон и Прорке него да испуни, и прибави још нешто савршеније.
Не мислите да сам ja дошао да разорим закон и пророке; нијесам дошао да разорим него да испуним.
ПРАВИЛО 43.
О разлици Закона и Јеванђеља. Закон забрањује рђава дела, а Јеванђеље забрањује и најскривеније страсне покрете у души. – Закон тражи за свако добро дело само делимично савршенство, а Јеванђеље тражи свецело савршенство.
Чули сте како je казано старима: не убиј! јер ко убије биће кpив суду. А ja вам кажем, да ће cbam који се гнeвu на брата cвojeгa ни за што бити кpuв суду /Мат. 5,21/.
ПРАВИЛО 44.
О томе, како je бреме Господње лако а грех тежак. Јарам Христов je благ и бреме Христово лако и успокојава оне који га приме на себе. Све пак што je туђе јеванђелској науци тешко je и претешко.
Јарам je мој благ и бреме je моје лако.
ПРАВИЛО 45.
О чести и смерности. Немогуће je удостојити се царства небеснога онима, који не подражавају децу у узајамном подједнаком чествовању.
Заиста вам кажем: ако се не noврaтuтe и не будете као дјеца, не ћете yћu у цapцтвo небеско /Мат. 18, 3/. Ништа не чините уз пркос или за празну cлaвy, него понизношћу чините један другога вeћeгa од себе /Филиб. 2,3/.
ПРАВИЛО 46.
О брижљивом успевању у великом као и у малом. Исти поредак, какав држимо у пословима малим, захтева се од нас и у пословима најважнијим.
Cвaки од вac у суботу не одрешује ли cвoгa вола или магарца од јасала, и не вoдu да напоји! А oвy кћер Aвpaамoвy коју свеза сотона eвo осамнаест година не требаше ли je одријешити из oвe cbeзe у дан суботни /Лк. 13, 15-16/? /Мат. 12-41/.
ПРАВИЛО 47.
О богатству и нишчети. To јест о том, како треба себи сабирати благо не на земљи него на небу.
Продај cвe што имаш и раздај сиромасима, и имаћеш благо на небу.
ПРАВИЛО 48.
0 доброчинству. Треба бити милостив и податљив. Ко није такав биће осуђен.
Блажени милocтuвu јер ће noмилoвaнu бити /Мат. 5, 7/.
Ко има двuje хаљине нека да једну ономе који нема /Лк. 3, 11/.
Ко je моћан нека ради и дели са бедником. Достојан je делатељ cвoje хране /Мат. 10, 10/. Дакле, само хране!
ПРАВИЛО 49.
О тужбарању и суђењу. Не треба се тужакати чак ако би било и због хаљине, неопходне за покриће тела.
Који хоће да ти узме доламу, подајму и кошуљу /Лк. 6, 20/.
ПРАВИЛО 50.
О миру. Треба и друге приволети миру по Христу.
Блажени миротворци јер ће се синови Божији нарећи /Мат. 5,9/.
ПРАВИЛО 51.
0 исправљању себе. Прво треба исправљати самога себе од некога недуга, па тек онда изобличавати другога.
А зашто видиш трун у оку брата cвojeгa, а бpвнa y оку својему не осећаш ?
ПРАВИЛО 52.
О жалости над грешником. Не треба равнодушно гледати на грешнике, него се жалостити за њих.
И кад се приближи, угледа град и заплака за њим /Лк. 19, 41/.
Ако ти сагријеши брат твoj, накарај га /Лк. 17, 3/. Дружити се с грешницима ради њихове исправке. Многи грешници сеђаху и јеђаху са Исусом /Мат. 9, 10/.
ПРАВИЛО 53.
О непамћењу зла. Хришћанин не сме памтити зло, него je обавезан праштати од срца онима који су њему сагрешили.
Ако ли не опраштате људима гријеха uиxobujex, ни отац вaш неће опростити вамаa гријеха вaшujex.
ПРАВИЛО 54.
О суђењу и осуђивању. Човек да не буде брз судити човека.
Не судите, да вам се не суди. Јер каквим судом судите онаквим ће вам се судити /Мат. 7, 1/.
ПРАВИЛО 55.
О даровима од Бога. Треба знати и признавати да се од Бога даје сваки добар дар – чак и трпљење у страдању за Христа.
Не може чoвjeк ништа примати ако му не буде дано с неба /Јов. 3,27/.
Не прећуткивати дарове Божије; за њих благодарити. Исус га отпусти гoвopeћu: вpaтu се кући cвojoj и казуј шта ти учини Бог /Лк. 8, 39/.
ПРАВИЛО 56.
О молитви. Непрестано треба бити у молитви и у бдењу.
Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и oтвopuћe вам се /Мат. 7,7/.
У молитви – благодарити Богу за најмање као и за највеће; не просити пролазно и недостојно; молити се за пријатеље, за свештенике, проповеднике истине, и за непријатеље /Мт. 14, 89; 6; II Сол. 3, 1/.
ПРАВИЛО 57.
Не треба о себи високо мислити због својих заслуга, а друге унижавати.
Фарисеј: Боже, xbалим те што ja нисам као остали људи!
Цариник: Боже, Munocmив буди мени гријешноме /Лк. 18, 10/.
ПРАВИЛО 58.
О руковању Божијим даровима. Не треба мислити да се дар Божији купује за новац или задобија другом неком вештином.
А Петар рече /Симону Врачару/: нoвци, твoји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за нoвu,e /Дела Ап. 8, 18/.
Свакоме, по мери вере, дају се од Бога даровања на корист /Рим. 12,6/.
ПРАВИЛО 59.
О слави човечијој. Хришћанин не сме бити пристрасан к слави човечијој, и привезан за почасти превише мере, но дужан je да исправља оне који му указују такву част, или мисле о њему нешто више него што јесте.
Учитељу благи! какво ћу добро да учиним да имам живот вјечни? А Он рече њему: што ме зооеш благијем? нико није благ осим једнога Бога /Мат. 19, 15/. Ja не примам cлaвe од људи /Јов. 5, 41/.
ПРАВИЛО 60.
О различности Божијих дарова. Свако треба, целомудрено и благодарно, да остане при датом му дару, а сви да буду сагласни међу собом у љубави Христовој, као чланови једнога тела.
Свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће /Мат. 12, 25/. А у народа који вjepoвa бјеше једно срце и једна душа /Дела Ап. 4, 32/.
ПРАВИЛО 61.
О неизгледним но благодатним. Не треба се ругати носитељима Божије благодати, гледајући на њихову малозначајност. Јер на њих je највише управљено благоволење Божије.
Oдгoвopu Исус u рече: xвaлим те, оче, Господе неба u земље, што cu oвo сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима /Мат. 11, 25/. Што je лудо пред cвujeтoм оно изабра Бог да посрами премудре.
ПРАВИЛО 62.
О искушењима. Који су поверовали у Бога и крстили се морају одмах бити готови да и од својих домаћих трпе искушења све до смрти. Јер ко није на то готов, лако може при изненадној напасти да се поколеба.
И cвu he мрзети на вac имена мојега ради; али који претрпи до краја благо њему /Мат. 10, 22/.
ПРАВИЛО 63.
О држању у напастима. Хришћанин се не сме страшити у напастима. колебајући се у надежди на Бога, но треба да буде смео, јер je Господ с њим, који управља дела његова и крепи гa у свима напастима, и с њим je Дух Свети. који га учи чак и томе шта треба да одговара противницима.
Не бојте се, – ваша je и коса на глaвu cвa избројена /Мат. 10, 28/.
ПРАВИЛО 64.
О радости у страдању за Христа. Свему се треба радовати. ма како се пострадало, па чак и до смрти, за име Господње и за заповести Господње.
Благо вaмa ако вac узасрамоте и успрогоне и реку на вac cвaкojaке pђaвe ријечи лажући мене ради. Радујте се и вeceлuтe се, јер je вeлuка плата вaшa на небесима.
ПРАВИЛО 65.
Како се молити на самрти? И при самом одласку из живота треба се молити онако како приличи.
И noвuкabшu Исус иза гласа рече: оче! у руке сboje предајем дух cвoj. и peкaвшu oвo издахну /Лк. 23, 46/.
ПРАВИЛО 66.
О солидарности са страдалцима. Не смеју се остављати они који се подвизавају за православље.
Eвo иде час, да се разбјегнете cвaкu на cвojy страну и мене сама ocтaвuтe, али нијесам сам, јер je отац самном /Јов. 16, 32/.
Треба се молити Богу за оне, који су у искушењима /Лк. 22, 31-
ПРАВИЛО 67.
О жалости за умрлим. Онима, који имају несумњиву веру у васкрсење из мртвих, није обичај туговати за усопшим.
Нећу вам затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наде. Јер ако вјерујемо да Христос умре и вacкpce, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу npubecтu с њим /1Сољ 4, 13/.
ПРАВИЛО 68.
О разлици овога и онога века. Не треба и по васкрсењу очекивати ма шта што je својствено овоме веку, но живот ангелски – слободан од сваке нужде.
А који се удостоје добити онај cвujeт и вacкpceнuje из мpтвujex нити ће се женити ни yдaвamи; јер вuшe не могу умријети, јер су као анђели и cuнoвu су Божији кад су cuнoвu вacкpceнuja /Лк. 20, 34-36/.
ПРАВИЛО 69.
О пребројавању онога што се забрањује или одобрава у Св. Писму.
Забрањује се напр.Мат. 15, 19-20; 26, 41-43; Лк. 9, 24-26.
Одобрава се на пр. Мат. 5, 3-12; Рим. 12, 7-21.
ПРАВИЛО 70.
0 епископима. Они којима је поверена јеванђелска проповед дужни су молењем и молитвом постављати ђаконе и презвитере безпрекорне, који то заслужују.
И посла ш по двa u двa пред лицем cвojuм у сваки град и у мјеста куда шћаше сам доћи. А рече им: жетва je вeлuкa а посленика мало.
ПРАВИЛО 71.
О епископима, презвитерима и ђаконима. Набројавање онога што je речено у Писму о њима: I Тим. 3, 1-2; 5, 12; II Тим. 2,22-24; 10-11; Тит. 1, 5-6.
ПРАВИЛО 72.
О слушатељима. Слушатељи, научени Светом Писму, треба да испитују шта говоре учитељи и да примају што je с Писмом сагласно а одвраћају се јако од оних који држе погрешна учења.
Тешко оном чoвjeкy кроз кога долази саблазан /Мат. 18, 7/. Cвe кушајте, а добро држите /I Сол. 5, 20/.
ПРАВИЛО 73.
О браку. Муж од жене ни жена од мужа да се не одлучује, осим ако je ко од њих обличен у прељуби, или ако налази препреку вере.
А ja вaм кажем: ако ко пусти cвojy жену осим за прељубу и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.
ПРАВИЛО 74.
О удовицама. Удова, ако још има телесну снагу, нека проводи живот у труду и ревности, сећајући се шта je од апостола речено и посведочено о Срни /Дела An. Р. 36; I Тим. 5, 9-10; Лк. 2, 36-37/.
ПРАВИЛО 75.
О слугама. Слуге су дужне повиновати се у славу Божију господарима својим по телу са сваком усрдношћу и у свему оном што не нарушава заповест Божију.
Слуге да слушају cвoje господаре, да буду угодне у свачему, да не oдгoвapajy, да не краду него у cвeмy да показују добру вjepy, да науку Спаситеља нашега Бога украшују у свачему /Тит. 2, 9-10/.
ПРАВИЛО 76.
О деци и родитељима. Деца су дужна поштовати родитеље, и бити им послушна у свему што не спречава извршење заповести Божијих.
И сиђе с њима и дође у Назарет, и бијаше им послушан /Лк. 2, 51/.
ПРАВИЛО 77.
О девојкама. Девојкама пристоји да буду слобод-не од сваке бриге овога века, да би моше без расејаности одавати бла-годарност Богу, у уму и у телу, а у надежди царства небеснога.
А ja хоћу да сте вu безбрижни. Која je неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде cвeгa и тијелом и духом; а која je удата брине се за cвjeтcко, како ће угодити мужу /I Кор. 7, 32-34/.
ПРАВИЛО 78.
О војницима. Војницима je забрањено да вређају и клеветају.
Питаху пак и војници: а ми шта ћемо чинити? И рече им: никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом пла-том /Лк. 3, 14/.
ПРАВИЛО 79.
О владарима и поданицима. Владари су дужни штитити законе Божје. Вишим властима треба се повиновати у свему што не пречи извршењу Божије заповести.
Јер кнeзoвu нијесу страх добријем дјелима него злијем /Рим. 13, 3/. Већма се треба Богу noкopabamи неголи људима /Дела Ап. 5, 29/.
ПРАВИЛО 80.
О правим хришћанима. Прави су хришћани, који се као ученици Христови саображавају само са оним што виде на Христу, или што чују од Христа.
Кад дакле ja опрах ноге, Господ и учитељ, и bu сте дужни један другоме праги ноге. Јер вам ja дадох углед да и бu тако чините.