Крштени смо у Име Оца и Сина и Светога Духа. Наш Бог је Један и Једини Бог. Наш Бог је Истинити Бог и смисао нашег битовања на земљи.
Света Тројица; Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети су Три Ипостаси (Личности), савршене, слободне, и Они су Хармонија Једноте и Љубав неисказана.
Они су Један. „Јединица у Тројици и Тројица у Јединици”.
Бог Отац је Узрок постојања Свете Тројице. Из Њега се Син рађа у вјечности и из Оца исходи Дух Свети. Син се рађа у времену од Духа Светога и Марије Дјеве и постаје ХРИСТОС-помазаник Божији, Месија међу људима, Спаситељ рода људскога. Син Божији Господ Исус Христос, Друго Лице Свете Тројице испуњава вољу Очеву, саглашава се у Духу Светом и прима „кенозу” унижење, јер постаје човјек и прима на себе људску природу, зато и јесте Богочовјек јер је састављен из двије природе Божије и људске али је Једна Личност не у двије природе раздјељен него су оне сједињене нераздјељиво, несливено, неразлучно, нераздвојно (4.Васељенски сабор)… Христос Господ има двије воље- Божанску и човјечанску и човјечанска природа(воља) се није утопила у Божанску(као што уче монофилити(о вољи) и монофизити-о природи Његовој) него се човјечанска природа и воља, будући доведене до савршенства у свему покаравају Његовој Божанској вољи и природи. Христос је Богочовјек и увијек, и у рођењу у времену, и страдању и у смрти (као човјека) на Крсту и у силаску у ад, и Васкрсењу и у Вазнесењу постоји нераскидива ВЕЗА Свете Тројице и та ВЕЗА по учењу Светих Кападокијских Отаца и других Отаца јесте ЛИЧНОСТ. Без ВЕЗЕ нема ЛИЧНОСТИ. И зато и ми људи и данас и свагда, без ВЕЗЕ тј. заједнице у Цркви не можемо остварити свој идентите и уподобљавање свом логосу (по Св. Максиму) ако нисмо Заједница вјерних у Христу. У заједници вјерних којој је Круна Христос ми остварујемо своју пуноћу, остварење своје личности-спасење.
Због апостасије римокатолика настало је код њих погрешно учење да је суштина Божија узрок постојања Светој Тројици и зато код њих постоји јеретички израз „свето тројство”- што је проузроковало трагичном индивидуализацијом Запада, захлађивање односа међу њиховим друштвом, старања свијести о човјеку као о карици у ланцу, проглашавања технолошког напретка комплетном етиком материјализма и потпуног моралног посрнућа Запада, који нису ни свјесни шта их је снашло. Зато ће им Господ опет указати пут преко Истока, Православља и док вријеме постоји, свједочанством Цркве наше позивати их на покајање и спасење, које се једино налази у Православљу.
Бог Дух Свети учествује у свим битним моментима Божанске икономије спасења рода људскога од стране Сина Божијег, што је Воља Очева: у Рођењу Христа Господа, Четрдесетедневном посту у пустињи, у Витлејемском врту, у страдању, Васкрсењу и Вазнесењу.
У нашем крштењу ми се крштавамо у смрт(погружењем) и Васкрсење Христово. Ми састрадавамо са Њим али и саваскрсавамо.
На Светој Литургији који јесте централно збивање, не само у Цркви него и у свијету-творевини уопште, када хљеб постаје Тијело Христово, када вино постаје Крв Христова, ми причешћујући се (претходно спремљени постом, молитвом и кроз Св. Тајну Исповјести) постајемо ЗАЈЕДНИЧАРИ – КИНОНИА(на Грчком) постајемо ЈЕДНО у ХРИСТУ. Дух Свети који претвори Часне Дарове у Пречасно Тијело и Крв Христову, дарујући нама „заклано Јагње Божије” приводи нас Христу „опране духом Светим” и примањем Страшних Христових тајни у нас, а Христос препознавши нас као „синове Божије” узноси нас освећене, обожене и удостојене Оцу нашем небеском Који Јесте, и Који нас прима у своје неизрециво небеско Царство које јесте рај, вјечно блаженство, слава непролазна, дан незалазни, љубав непојмљива…
Наш Бог Света Тројица је узрок нашег живота, наш садашњи живот и потоци наших живота сви теку у океан Свете Тројице. Хтјели ми то не хтјели. Зато Св. Отац каже, Боже, хтио ја или не хтио спаси ме!
Отац наш небески је Отац свим људима, свима нама, Син Божији наш Спаситељ је ваистину избавио својом Божанском мисијом- Рођењем, Страдањем на Голготи и Крсту, Васкрсењем и Својим Вазнесењем- све људе од власти сатане, гријеха и смрти, а Дух Свети је Цар небески, Животворни-који даје живот- који даје такође и вјечни живот праведним Божијим људима усељавајући се и освећујући их, и једино ми Православни и данас имамо МОШТИ Светих које Бог прославља (код католика су МОШТИ које су покрали крсташи и данашње канонизовање постали чиста комерцијализација и служење дневно-политичким интересима (као нпр. канонизовање злочинца Алојзија Степинца), на жалост, сатанских пактова као што је нпр. НАТО пакт и др, али уједно су им Св. Мошти (нпр. Св. Николе у Барију, Св. Матеја у Фулди, Св. Матије у Триру итд) позив на покајање и повратак Извору са којег су побјегли – Православљу.)
Зато је потребно да увијек одајемо славу Светој Тројици.
Зато треба да живимо Светој Тројици.
Зато не треба да се бојимо сатане и његових слуга (кнезова-моћника овога свијета).
Зато се требамо приклонити Царству небескоме „Ми не живимо за боље сутра него за небеско царство”-Св. Николај Жички.
Зато требамо „чврсто стајати на камену исповједања вјере” у нашој Православној Цркви.
Ми Срби у нашој Српској Православној Цркви која јесте „достојан члан породице Православних цркава” (Св. Николај) које јесу:„Једна, Света, Апостолска и Васељенска Православна Црква”.
Зато, останимо у Лађи Спасења, која Јесте наша Боговодећа Црква којој јесте КРМАНОШ ЛАЂЕ Христос, коју освећује Дух Свети и Која плови Богу Оцу, Који је води ка Себи.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и свагда и кроза све вијекове вијекова. Амин.