СПОМЕН ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ
ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЧАЈНИЧКЕ
У граду Чајничу у Републици Српској на дан Велике Госпојине /15 август/ бива велики црквено-народни сабор и празник пред чудотворном иконом Пресвете Богоматере, названом «Чајничка Красница», тј. предивна и прекрасна. Порекло ове Свете иконе из Светог је града Јерусалима. По Предању насликао је Свети апостол Лука. На предњој страни ове иконе је Богородица са Христом а на задњој страни Свети Јован Крститељ. У Србију је донео ову икону Свети краљ Милутин (1282-1321). Икона је чувана у манастиру Бања код Прибоја на Лиму. Ту је била до 1594 године , када је безумни Синан паша узео мошти Светог Саве из манастира Милешеве и спалио их на Врачару. Том приликом опљачкан је спаљен и манастир Бања. Побожан Србин из Рудог успио је да спасе из ватре икону и да је преко Лима однесе у Стару чајничку цркву. Икона је у тој цркви стајала око 370 година, па је пренијета у нову Чајничку цркву са 18 кубета. Побожни народ овог краја толико је поштовао побожно ову икону своју «Красну», да кад је обновљен манастир Бања није дозволио да се икона однесе из Чајнича. 1868 Године на икону је стављен сребрно-златни оков који је радио мајстор Ристо Андрић из Сарајева. 1943 Године за време Другог светског рата, Италијани су активирали експлозив и Стара чајничка црква је потпуно уништена а нова црква веома оштећена. Чајничка Красница на чудесан начин остала је нетакнута, као и раније приликом турског паљења. После ове експлозије, дошле су усташе у Чајниче и почели са убијањем невиних Срба и безазлене дечице. Напали су и цркву, опљачкали је и са Чајничке Краснице скинули драго камење. Побожни Срби спасили су икону. Најпре је пренета у кућу Милке Спремо, а по одласку усташа осам људи пренели су је у цркву села Стречане. Из Стречана је пренета у једну пећину ради веће сигурности. У пећини је чувана под стражом. Из пећине је пренета у село Слатину код Србиња, одакле су је Чајничани опет вратили у Чајниче у село Трпиње, и сакрили је опет у пећину гдје је остала до краја рата. 1946 Обновљена је Стара црква и Икона постављена у њу, а 1959. године обновљен је и на Рођење Мајке Божје освећен нови чајнички храм и икона је пренета у њега. Храм је осветио блаженопочивши патријарх Српски Герман.
СВАКИ ЧОВЈЕК ЈЕ ДУША ЖИВА РАЈ И ПАКАО ПОСТОЈЕ
Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по Црквама? И зар то не проповедају свештенослужитељи Божји? Али људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божјег. Њима је стомак умјесто Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад јер ћете ожеднети! (Лука;6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан као онај јеванђелски богаташ. Но, они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра дела, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти и очишћава сваки грех; они који чине милостињу и правду испуниће се живота (Товит 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе своје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводи у пакао, где ће их оковане држати до Страшнога суда Христовога… Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује Анђела чувара, који невидљиво чувајући човека упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртнога часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у Царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује, те су тако свим ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целоме свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, уколико им сила Божја допушта да је муче, све док та душа молитвама Цркве и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак душа која нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде спасења, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке и тамо је држе до другог доласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе и истјазавају (испитују) се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници незнабожни идолопоклоници, и Сарацени, и сви туђи Богу.
МИТАРСТВА
При раздвајању душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге-власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божјих. Но, и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и улазећи на 
висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати стремљење њено ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазатеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће збор божанских Сила износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојном наградe, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети према Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Исаија 26,10); тада ће је оставити Анђели Божји и узеће је страшни демони, и душа везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла.
Свети Кирило Александријски (+444)
Чуда Пресвете Богородице Чајничке
Стари прота чајнички Јован Јовановић је записао да су једне прилике довели дечака од 12 године, и његови родитељи су се представили да су Јевреји из Рогатице. Синчић им је изненада онемео. Водили су га у Беч, Сарајево код специјалиста, узалуд. Прота Јован га је привео пред Икону Краснице и очитао молитве за здравље. «Упитах га ни сам не знам зашто: Од када си престао говорити?». Дечак одговори: По мраку код Ракитнице… Ја се од чуда осетих изгубљеним, збуњеним.» … 1914 године за време Првог светског рата, прота Јован је одведен као таоц од Аустроугарске војске. Три дана нису ништа јели, и чекали су моменат када ће их стрељати. Трећег дана обрати му се један каплар са питањем да ли је он свештеник из Чајнича? Када је потврдно одговорио рече му каплар: «Не бојте се, ја сам онај дечак који је онемео и у вашем храму проговорио». Доносио им је хране, и скривао у једној кући у Устипрачи, указиваше велико милосрђе.
Јефа Трифковић пише да му се сестра Перса као девојка разболела од душевне болести. Водили су је докторима, узалуд. Једног дана њена побожна тетка у току молитве чула је глас да Персин накит пошаљу као дар Чајничкој Красници. Мајка Персина одмах на то пристане. Пошаљу накит, који није био ни на пола пута а Перси се разбистрило у души и она потпуно дође себи и оздрави. После тога живела је Перса још 35 година, удала се и родила троје деце. Болест јој се никада више није повратила.
«Тамо где хоће Бог, побеђује се поредак природе!»
Поуке из Старечника
-Упитао је неки монах аву Памва да ли је добро хвалити ближњега, а овај му рече: Боље је ћутати.
-Постоји човек који изгледа као да ћути, а његово срце свакога осуђује: такав човек увек говори. А постоји други који говори од јутра до вечери, а држи се ћутања; то значи да никада не говори осим корисних ствари.-Ако оговараш брата свога па те стане притискати савест, пођи, начини метанију пред њим и реци: «Оговарах те», и обећај му да се нећеш више бавити њиме. Јер оговарање је смрт душе. -Упита неки брат аву Јеракса: Реци ми како да се спасим? Старац му вели: Седи у својој келији; ако си гладан једи, ако си жедан пиј, немој говорити лоше ни о коме и бићеш спасен. -Рекао је ава Јован Колов: Ако неки цар пожели да преотме град од непријатеља, прво им ускрати воду и храну, те му се тако непријатељи, изморени глађу, потчињавају. Тако је и са телесним страстима: ако човек живи у посту и глади, непријатељи његове душе ће онемоћати. –Рекао је ава Јован: Ко је продао Јосифа?
Један од монаха одговори: Његова браћа. Вели му старац: Не, него га је продало његово смирење. Јер могао је рећи «ја сам њихов брат», и да се супростави; али он је ћутећи продао себе због смирења; а смирење га је поставило за управитеља Египта.
Aко опростиш, значи да је и теби Бог опростио
Ако зло мислиш о људима, значи да зао дух живи у теби и куша те да зло мислиш о другима. Ако неко умре непокајан, не опростивши брату, његова ће душа отићи тамо где је и зао дух који је овладао њоме. Такав је духовни закон: ако опростиш, значи да је и теби Бог опростио; а ако не опростиш брату, значи да и твоји греси остају с тобом. Господ хоће да волимо ближње. Ако мислиш да Господ свакога човека воли као и тебе, значи да је Љубав Господња с тобом. А ако сматраш да Господ воли сва створења Своја и сам будеш жалио твар и волео чак и своје непријатеље, и будеш се осећао горим од свакога, значи да је с тобом велика благодат Духа Светога. Ко у себи носи Духа Светог, па макар и не много тај се и дан и ноћ брине за све људе и његово срце жали свако створење Божје, поготову људе који не знају Бога, или Му се противе и зато иду у огањ мучења. За те се он моли и дан и ноћ, више него за самога себе, јер жели да се сви покају и познају Господа.
Старац Филотеј С.- Покајање пут у царство Божије
Четвртак треће недеље поста
При многим речима не бива без греха (Прич.10,19). Хришћани који су опрезни према себи сва чула називају прозорима душе. Уколико су они отворени, пропустиће унутрашњу топлоту да изађе напоље. Но, најшири отвор и најпространија врата, која у обиљу пропуштају ту топлоту, јесте језик коме се даје на вољу да говори колико и шта хоће. Колику штету пажњи и унутрашњем миру наносе сва чула заједно, толику наноси празнословље само, будући да се дотиче свих чула и чини да душа не види иако гледа, да не чује иако слуша, и да не осећа додир иако пипа. Што је за унутрашњи мир маштање, то је за спољашњи многословље. Ипак многоглагољивост је погубнија, јер постаје стварност, и тиме задобија већу упечатљивост. Уз њу се лако привезују самоумишљеност, дрскост и самовољност – тј. разоритељи унутрашњег мира који слично бури, са собом остављају безосећајност и заслепљеност. И како је, после овога, могуће избећи грех при многословљу?
Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години
Срце и Јеванђеље
Од блата је и твоје срце, од блата је и папир, на коме је исписано Јеванђеље. По једном и другом блату писао је Дух животворни. За то једно писмо кореспондира другом, једно ломи печате на другом, једно тумачи друго. Када свет једно сагори својом страшћу и друго је у опасности.
Свети Николај Жички – Мисли о добру и злу
СРБИНЕ, ДОЂИ У ЦРКВУ!
Литургијско сабрање верних у Христу и причешће Христом открива и пројављује тајну Цркве као ТЕЛА Христовог, литургијско свето Причешће је увек тело свеживог и животодавног Господа Христа: «Ово је тело моје»; и ми смо њиме и кроз њега увек Христови, свагда наново Његови. А и оних који се са нама у Светој Литургији тим Светим Телом причешћују. По апостолском сведочењу христоносног Павла: «Чаша благослова (Св.Евхаристије) коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо (у Св.Литургији), није ли заједница тела Христовог? Јер је један Хлеб, једно смо Тело многи; јер се сви од једнога Хлеба причешћујемо» (1.Кор.10;16-17). Тако сви сачињавамо једну Богочовечанску заједницу -ЦРКВУ. Света Литургија је тајна саме Цркве, тајна причешћа и сједињења са Христом Богом и међусобно. Тек у Светој Литургији ми православни испољавамо у пуноћи нашу веру и припадност Христу Богочовеку, Распетоме и Васкрсломе за нас, нашу веру и припадност Светој Тројици и Царству Небесном.
Свети Отац Јустин (Поповић)
КРАЉ ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ (1844-1921) УОЧИ БИТКЕ НА КОЛУБАРИ:
“РАЗРЕШАВАМ ЗАКЛЕТВЕ СВАКОГ”
Децо!
У току последње две године ви сте се херојски борили против Турака, Бугара и Албанаца и савлађивали неизмерне потешкоће. Ви сте победили непријатеља и тиме сте украсили себе и ваше оружје беспримерном славом. Сада сте поново овде скоро четири месеца да се борите против једног новог непријатеља, моћнијег и боље наоружаног који је и у живој сили вишеструко надмоћан.
Јунаци!
Ви сте исцрпљени услед натчовечанских напора и ви желите да се вратите својим кућама да би поново видели своје жене и децу. Они, такође, дрхте за вашу судбину и очекују вас са сузама у очима. Али, отаџбини је потребна ваша заштита, а ви сте јој се заклели да ћете се борити до последње капи крви. Ја разумем вас. Жеље ваше и ваших су оправдане. Због тога ја разрешавам заклетве сваког оног који жели својој кући. Нека им Бог то не рачуна као грех. Вратите се својим кућама, а ја вам дајем часну реч да се због тога никоме неће ништа десити. Ја, пак ваш стари пријатељ остајем овде са својим синовима да умрем на овим положајима, јер ако непријатељ жели да заузме Србију мораће преко леша вашег краља и леша његових синова.
О НАДИ
Сви који имају тврду наду у Бога узводе се к Њему и просветљују сијањем вечне Светлости. Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе, и то из љубави према Богу и ради дела добродетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у сопственим снагама средство кадро да их одврати, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију – та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано. Док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја. Тек та нада умириће га и у њега улити радост. О њој су управо поклоњења достојна и пресвета Уста рекла: “Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити!” То значи да ће уморни и натоварени наду своју положити на Господа и да ће тако наћи олакшање у труду и страху своме. У Јеванђељу Лукином речено је о Симеону: “И би му обећано Духом Светим да неће видети смрти док не види Христа Господњег” (2,26). Праведни старац није гасио наду своју, него је чекао прежељеног Спаситеља и с радошћу Га примивши на руке своје, рекао: “Сад ме отпусташ да идем, Владико, у прежељено Царство Твоје, јер сам примио наду своју – Христа Господњег.”
Поуке светог Серафима Саровског
МОРАШ ЛИ ЈУТРОМ РАНО НА ПОСАО?
Устани онда раније и моли се ревносно, добићеш мир, снагу и пун успех. Јеси ли увече уморан и хоћеш, што је могуће брже, да паднеш у постељу? Одвој, ипак, времена и моли се од свег срца – спаваћеш спокојно и мирно. Гони ли те жеља твојим дневним задацима – приморај себе на сабрану молитву, навикни се мировању у Богу и све што ти је на срцу успеће.
Свети Јован Кронштатски
Када кажемо – “Ја те волим”, ми то кажемо са великим ”ја”, а са малим ”ти”. Није довољно само гледати у празно, надајући се да ћемо видети Господа. Уместо тога ми треба да посматрамо ближе нашег суседа, некога кога је Бог створио, некога за кога је Бог умро.
Митрополит Антоније Блум
БЕСЕДЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
НА ЂУРЂЕВДАН 1995. ГОДИНЕ
У име Оца и Сина и Светога Духа! Помолисмо се браћо и сестре, господу Богу и принесосмо бескрвну жртву Тела и Крви Христове.
ДОСТОЈНИ ПОТОМЦИ
Молећи се Богу, светоме Георгију, свим светима да нас подрже у овим тако тешким временима, да будемо заиста достојни потомци својих предака, који су у слободи и у ропству знали бити и остати народ Божји, борећи се за правду, за истину, за слободу, за Крст часни и слободу златну, знали су да издрже увек као људи, чувајући образ и душу и кад је морало да буде да се да живот и глоба, давали, али образ свој и душу своју никада. У овим несрећама које нас снађоше, и нашом кривицом, али и других народа, и Европе и Америке, једино што нам остаје као стварна, не само утеха, него и стварна помоћ и нама и онима што ратују и што гину свакодневно, то је да заиста будемо народ Божији. Чувајући се од свега што је зло и што је грех, јер ако то будемо чували, биће и Бог са нама и опстаћемо као народ Његов, без обзира на жртве.