Код рушевинa Спомен-храма Пребиловачких мученика у Пребиловцима, служена је Света архијерејска литургија и помен за 4.000 Срба са подручја Чапљине и Стоца који су страдали у Другом свјетском рату и у посљедњем отаџбинском рату. Литургију је служио епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Инфо
|
|||||
Извор: СРНА |
Прије 70 година, 6. августа 1941, мјештани Шурманаца, Међугорја и Бијаковића, заједно са великим бројем усташа из Чапљине и околине, живе су побацали 500 жена и дјеце из Пребиловаца су у Шурманачку јаму, дубоку 66 метара.
Тих дана је на локалитетима у Пребиловцима још убијено више од 300 мјештана, а од хиљаду становника покољ је преживјело само њих 170, међу којима је било десетак жена и деце.
Из 57 породица нико није преживио.
У саопштењу Српског националног друштва подсјећа се да је на подручју Чапљине, Стоца, Љубушког, Метковића и Неума током 1941. године убијено око 4.000 недужних Срба.
На овом подручју су и у љето 1992. године војне снаге Хрватске, ХВО-а и ХОС-а, под командом генерала Јанка Бобетка убили велики број цивила, уништили све српске куће, цркве, манастире, споменике и друге објекте.
У Пребиловцима су разорили и сеоско гробље, спаливши кости многих покојника у гробницама.
Спомен-цркву и кости жртава из 1941. године, минирали су постављеним авионским бомбама и пластичним експлозивом. Терен је послије минирања поравнат, а на њему урађена депонија која је уклоњена 2002. године.
Послије истраживања од 2007. до 2008. године, у рушевини храма је нађено око пет одсто смрвљених костију жртава од оних које су ту сахрањене 4. августа 1991. године.
„Скрнављење овог светог мјеста и даље се врши скоро свакодневно од особа које ту долазе у току ноћи, а недавно су у току дана однесени остаци двије велике бомбе из центра Пребиловаца, које су биле доказ како су кости уништаване“, наводи се у саопштењу и додаје да је у Пребиловцима, осим цркве, у рушевинама 120 кућа, док их је само 20 обновљено.
У Српском националном друштву сматрају да су Срби у Пребиловцима и околним селима и даље дискриминисани на разне начине, али да ово село жели да живи како би се у њега враћало његово избјегло становништво.
В.Д.