„Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди” – Патријарх Павле Његова светост патријарх српски господин Павле преминуо је јуче у 10.45 сати, у сну, у Војномедицинској академији у Београду, где је две године био на лечењу, саопштила је ВМА.
Патријарх Павле примљен је на лечење у ВМА 10. новембра 2007. у тешком, животно угрожавајућем стању.
За све време лечења у ВМА, лекарски конзилијум, који су чинили најеминентнији стручњаци ВМА с начелником ВМА на челу, био је у сталном заседању и редовно пратио здравствено стање Његове светости. Захваљујући интензивним напорима лекара и примени најсавременијих мера дијагностике и лечења, до сада је успешно превладано више критичних фаза.
Као 44. поглавар СПЦ патријарх Павле је на светосавском трону провео 19 непуних година. За првојерарха изабран је 1. децембра 1990. године после 34 године проведе као епископ Рашко-призренске епархије. Мудром руком и благом речи управљао је српском црквом у најтежим временима у новијој историји по српски народ у време трагичног распада Југославије.
Поводом смрти патријарха Павла у свим храмовима СПЦ почела су да се оглашавају звона на 15 минута пре сваког пуног сата, а на згради Патријаршије је истакнута црна застава.
Митрополита црногорско-приморског Амфилохија вест о упокојењу патријарха затекла је јуче на полагању камена темељца за цркву светих ђакона Авакума и игумана Пајсија у земунском насељу Алтина.
Митрополит који је у болести замењивао Његову светост видно потресен, са сузама у очима, обавестио је јуче вернике „да је Павлово свето христољубиво срце престало да куца”.
„Управо када смо полагали камен темељац у овом светом храму њега је Господ примио у своје наручје. Јутрос је Његову светост причестио отац Методије. Да му Господ подари Царство небеско и вечни покој”, поручио је митрополит Амфилохије.
На вест да ће одар с патријарховим телом бити изложен у Саборној цркви јуче се испред овог храма окупило више стотина грађана. Патријархово тело пренето је с ВМА прво у Патријаршију, у 14.45, у пратњи митрополита Амфилохија, председника Србије Бориса Тадића и више десетина свештеника СПЦ.
У Патријаршију су око 15 часова ушли и београдски надбискуп Станислав Хочевар, апостолски нунције Орландо Антонини и кардинал Франц Роде. Заупокојену молитву у капели светог Симеона Мироточивог, где је било изложено патријархово тело, служили су митрополит Амфилохије и викарни епископ патријарха Павла Атанасије Хвостански.
После помена, ковчег с посмртним остацима првојерарха српске цркве пренето је у Саборну цркву где су грађани могли да му одају пошту.
Патријахово тело из Патријашије пренето у Саборну цркву (Фото Бета)Премијер Мирко Цветковић и чланови Владе Србије синоћ су у Саборној цркви одали пошту преминулом патријарху Павлу.
Почаст патријарху одали су заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, потпредседник владе Јован Кркобабић, министри Драган Шутановац, Небојша Брадић, Жарко Обрадовић, Слободан Милосављевић…
Последњу пошту патријарху одала је и делегација Војске Србије коју је предводио начелник Генералштаба генерал-потпуковник Милоје Милетић. Бројни грађани, у Саборној цркви, такође одају пошту преминулом поглавару Српске православне цркве а у дворишту храма окупљени пале свеће за покој душе патријарха.
Током двогодишњег лечења на ВМА уз патријарха српског стално су на смену бдела двојица монаха Давид (Перовић), професор на Православном богословском факултету у Београду, и сабрат цетињског манастира отац Методије. Уз особље ВМА, које је даноноћно бринуло о патријарховом здрављу, ова двојица монаха су патријарху помагала у свакодневним активностима у специфичним болничким условима.
Патријарх је време у болничком апартману углавном проводио у молитви и читању, а повремено је примао и посете. Дуг је списак личности из јавног политичког и културног живота који су за ове две године посетили патријарха, међу којима више пута и Борис Тадић, председник Србије.
Миленко Пешић
———————————————————-
Сахрана патријарха Павла у четвртак
Патријарх Павле биће сахрањен у четвртак, 19. новембра, у манастиру Раковица, по његовој жељи, а место опела биће Храм светог Саве, саопштено је синоћ после седнице Светог синода.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије обављаће дужност чувара патријаршијског трона, а именован је и одбор за сахрану који ће данас одржати састанак.
———————————————————-
Тадић: Ненадокнадив губитак за српски народ
Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче у Београду да је смрт Његове светости патријарха српског господина Павла огроман и ненадокнадив губитак за српски народ. „Постоје људи који самим чином свог постојања повезују читав народ. Такав је био патријарх Павле”, изјавио је Танјугу председник Србије. „Његов одлазак је и мој лични губитак”, рекао је Тадић.
Председник Србије је истакао да се у тешким и комплексним тренуцима кроз које је пролазила Србија увек консултовао са патријархом и добијао његово мишљење.
Патријарх Павле имао је огроман углед у читавом хришћанском свету. Уживао је поштовање како московског и васељенског патријарха, тако и римског папе, закључио је Тадић.
———————————————————–
Цветковић: Одлазак мудрог поглавара
Председник Владе Србије Мирко Цветковић поручио је јуче да је смрт патријарха српског Павла тужан догађај за српски народ и велики губитак за Србију. „Српска православна црква и српски народ изгубили су мудрог поглавара, који је верницима и свештенству и у најтежим временима за Србију, показивао пут мира, правде и људскости”, оценио је Цветковић. „Свети синод СПЦ, сви архијереји, свештеници и монаси, као и верници у земљи и дијаспори имали су духовног вођу са снагом народне мудрости на којег као народ и држава можемо да будемо поносни”, поручио је Цветковић.
———————————————————–
РПЦ: Истински праведник нашег времена
Москва – Смрт патријарха Српске православне цркве Павла представља велики губитак за православље, изјавио је јуче заменик шефа Одељења Руске православне цркве за међународну сарадњу протојереј Николај Балашов.
Он је казао да је патријарх Павле био „симбол јединства српског народа” и велики пријатељ Руске православне цркве.
Патријарх Павле био је „истински праведник нашег времена”, истакао је протојереј Балашов. „Цео српски народ га је за време живота поштовао као да је светац”, рекао је представник Московске патријаршије РПЦ за РИА Новости.
Чак и за време лечења на Војномедицинској академији у Београду, патријарх Павле био је симбол духовног јединства српског народа”. „Његова смрт је велики губитак за цело православље”, истакао је Балашов.
———————————————————–
Дачић: Његова милост и реч биле су утеха и нада
Заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић упутио је телеграм саучешћа Светом архијерејском сабору Српске православне цркве, верницима и српском народу поводом смрти патријарха Павла. „Његова светост српски патријарх господин Павле напустио је овоземаљски живот тихо, као што је и живео. Посветио је живот молитви за нас, а његова милост и реч биле су нам утеха и нада”, наведено је у телеграму министра Дачић. „Мисија патријарха Павла заувек ће остати у историјском памћењу српског народа. Православном свету, српском народу, нашој православној цркви и сваком од нас појединачно, дело патријарха Павла треба да буде путоказ како проћи кроз сва искушења сачувавши веру и љубав према Богу и свом народу”, наведено је у телеграму министра Дачића.
———————————————————–
Саучешће Додика
Oд нашег сталног дописника
Бањалука, 15. новембра – Поводом смрти Његове светости патријарха српског господина Павла, премијер Републике Српске Милорад Додик упутио је данас Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, свим архијерејима, свештенству, монаштву и верном православном народу телеграма саучешћа. Додик је у телеграму навео да је блаженопочивши патријарх у „најтежим временима свето и јавнђељски служио Богу, Цркви и народу“.
Телеграм саучешћа упутила је и Српска демократска странка. „Његова служба ће остати упамћена као пример преданости Богу и народу. У временима када су се над нама надвила највећа искушења светост његових поука треба да нам буде узор мудрости и духовне снаге да сачувамо једиство српског православног народа“, речено је у телеграму СДС.
Б.М.
———————————————————–
Коштуница: Водио је народ праведним путем
Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је поводом смрти патријарха Павла да је преминули поглавар Српске православне цркве у периоду најтежих искушења духовно водио народ праведним путем који су утемељили свети Сава и свети Симеон.
Као достојни наследник светог Саве, патријарх Павле је у преломним историјским догађајима сачувао српску цркву, веру и народ, наводи се у Коштуничином саучешћу упућеном заменику патријарха, митрополиту Амфилохију.
Он је навео да је целом народу „добро познато да су патријархове мисли и молитве непрестано биле на нашем Косову и Метохији”. „Данас највише тугују за својим патријархом његова Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка и сви српски манастири, као и цео српски народ”, наводи се у саучешћу.
———————————————————–
Саучешће исламске заједнице Србије
Челници Исламске заједнице Србије упутили су јуче телеграме саучешћа Српској православној цркви и православним верницима поводом смрти патријарха Павла. „Његова мисија поруке мира које је упућивао у најтежим временима враћале су наду у боље сутра и у неопходност заједничког живота и толеранције међу различитим народима и културама”, наводи се у телеграму реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адема Зилкића, који је он у своје лично и у име Ријасета Исламске заједнице Србије упутио СПЦ, монаштву, свештенству и свим православним верницима.
———————————————————–
Зукорлић: Склад дела и речи
Председник Мешихата Исламске заједнице у Србији главни муфтија Муамер Зукорлић поводом смрти патријарха Павла изразио је јуче дубоко саучешће Српској православној цркви и свим њеним верницима. „Ово је ненадокнадив губитак за СПЦ јер је у питању човек који је потврдио доследност сопственој духовности и склад између дела, речи и уверења, што је реткост у савременом свету”, навео је Зукорлић у саучешћу. „Верујем да ће СПЦ наћи начина да изабере новог поглавара који ће водити цркву у складу са њеним циљем и интересима, као и интересима свих грађана, пошто је у питању најутицајнија верска институција у држави”, каже се у саучешћу.
———————————————————–
Јеремић: Ненадокнадив губитак за све људе добре воље
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић рекао је да смрт Његове светости патријарха српског господина Павла представља ненадокнадив губитак не само за православне вернике већ и за све људе добре воље који су препознавали његову светост живота. „Богу се данас вратио великодушни син српског народа – Његова светост господин Павле. Осећамо искрену тугу и ненадокнадив губитак. Свима нама је била част да будемо савременици једне такве изузетне духовне личности, чију су светост живота и великодушност препознавали не само православни верници већ и сви људи добре воље”, рекао је Јеремић.
Он је у име Министарства спољних послова и у своје лично име изразио најдубље саучешће Сабору архијереја, монаштву и свештенству, као и свим верницима Српске православне цркве.
Јеремић је нагласио да је уверен да ћемо „у овом тешком тренутку за нашу земљу и наш народ сви бити уједињени око одра патријарха Павла и да ћемо тако уједињени и остати и поново изаћи на пут за који се борио и на којем је радио наш патријарх”.
———————————————————–
Вујановић: Блага реч и порука
Председник Црне Горе Филип Вујановић упутио је телеграм саучешћа Српској православној цркви, поводом смрти Његове светости патријарха Павла. „Посвећеност патријарха Павла цркви и верницима кроз благу реч и поруку остаће памћена и поштована”, каже се у телеграму Вујановића.
———————————————————–
Асиел: Оличење библијске доброте
С болом у души примили смо вест о смрти Његове светости, нашег драгог патријарха Павла. Он је био и остаће оличење библијске доброте, благости и самилосне љубави којом је његова личност зрачила и обливала сваког ко је био у његовом присуству. Те особине су ретке и прави је благослов био што смо имали ту заслугу да у најтежим годинама по нашу заједничку отаџбину управо Патријарх Павле буде духовни лучоноша свима нама подједнако, без обзира на веру и нацију, рекао је рабин Исак Асиел.
———————————————————–
Карађорђевић: Био је духовни вођа
Принц Александар Карађорђевић са породицом упутио је телеграм саучешћа Српској православној цркви, њеним верницима у Србији и широм света поводом смрти патријарха Павла.
Посвећено је служио целог живота, а посебно када је био на трону Српске православне цркве седамнаест година, током којих је српски народ пролазио кроз веома тешка искушења. „Српски народ је остао без побожног духовног вође, нарочито у тренутку када је будућност Косова и Метохије, колевке Српске православне цркве, неизвесна.
Моја породица и ја изражавамо најдубље саучешће Српској православној цркви, њеним верницима у Србији и широм света, читавом народу српском и свим грађанима Србије, каже се у телеграму саучешћа принца Александра Карађорђевића.
———————————————————–
Шпирић: Био је светац који хода
Председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Никола Шпирић упутио је изразе најдубљег саучешћа Светом архијерејском синоду Српске православне цркве, свештенству, монаштву и верном православном српском народу поводом смрти Његове светости патријарха Павла. „Смрт патријарха српског Павла велики је губитак за СПЦ, српски народ и цели хришћански свет”, каже се у телеграму саучешћа.
———————————————————–
Бећковић: Најомиљенија личност
– Мада је он поодавно био спреман за тај позив, и мада смо већ дуже време очекивали његову кончину, вест о смрти патријарха Павла је највећи потрес у души српског народа. Патријарх Павле је најомиљенија и најубедљивија личност нашег времена.
С. Б. С.
———————————————————–
Кустурица: Спој овоземаљског и небеског
– Никада нисмо имали таквог патријарха и тешко да ћемо и имати такав спој овоземаљског и небеског у једном човеку. То је човек који је користио јавни превоз и уједно водио најзначајнију путању у нашем животу. Надам се да ће, после њега, Црква радити у знаку онога што нам је он својим делом задао.
С. Б. С.
———————————————————-
Туга међу верницима пред Саборном црквом
Звона на Саборној цркви огласила су се јуче у 15.40 часова, а десет минута касније тело српског патријарха Павла донето је пред зграду Патријаршије. Истовремено је стигао и Борис Тадић, председник Србије. У пратњи свештенства, ковчег је унет у Патријаршију, где је заупокојену молитву служио викарни епископ патријарха Павла Атанасије Хвостански. У очима неколико стотина окупљених верника искриле су сузе.
„Изустити реч, значи да ће ми низ лице потећи бујица”, кратко је казала Милица Јањић (47) и погнула главу.
Опраштање од патријарха у Саборној цркви (Фото Бета)Многи верници у ишчекивању да тело патријарха буде пренето у Саборну цркву нису били кадри за причу. Поворка с ковчегом који су носили свештеници и председник Борис Тадић кренула је из Патријаршије у Саборну цркву, где је према православном обичају молитва служена пред отвореним ковчегом с телом патријарха. Молитви је, поред председника Тадића, присуствовао и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, а помену су присуствовали и високи представници других цркава.
У дугачком реду суграђани су, у тишини и с молитвом на уснама, једни за другим из црквене порте улазили у храм да би се опростили од српског патријарха.
– Заборавио сам да је и он смртан, толико је био изван овог времена – рекао је Алекса Спасић, студент, док је његова мајка додала да је ово најтужнији дан за нашу земљу.
– Био је паметан, благ и скроман човек – кратко је описала пензионисана учитељица како памти патријарха Павла.
– Његов одлазак је губитак за цели српски народ јер нисам сигуран да ли ће неко бити толико мудар и смирен да народу у овим временима пуним искушења каже како да се одбрани од свакојаких порока – изричита је била Спасенија Арсић (62).
– Душа ми јеца, али морамо као народ бити храбри – тихо је прокоментарисала Јелисавета Трагић, стежући супруга за руку.
– Радујмо се јер он нас заступа пред Господом – биле су речи Љиљане Дугалић, књижевнице, док је неколико жена више за себе прокоментарисало: – Јадни ми, шта нас чека кад га је Бог приближио себи и нашим светитељима.
Људи су лаганим кораком пристизали и јуче у предвечерњим сатима из београдске Улице краља Петра пред Саборну цркву.
А. Куртеш
——————————————————————-
Светски медији о патријарху
Под ознаком хитно јуче су светске агенције и медији пренели вест да је преминуо српски патријарх Павле
Светски медији јавили су јуче под ознаком хитно да је умро српски патријарх Павле, за кога су рекли да је водио Српску православну цркву кроз њену посткомунистичку обнову и током бурних 1990-их година, уз истицање скромности каоњегове највеће врлине, док је британски Би-Би-Си констатовао да је патријарх Павле као угледни теолог и лингвиста био „познат по личној понизности и скромности”.
У извештајима из Београда подсећа се на то да је патријарх Павле дошао на чело Српске православне цркве 1990. године непосредно пред „крвави” распад бивше Југославије, у време када је, како је подсетила агенција Асошијетед прес, падом комунизма прекинута вишегодишња државна политика потискивања вере. „Он је водио цркву током бурних година балканских ратова из 1990-их и пада режима бившег председника Слободана Милошевића 2000. године”, наводи АП, докје агенција Франс прес подвукла да је СПЦ под вођством патријарха Павла имала велики утицај у народу, уз навођење детаља да је Павле пре избора за 44. патријарха СПЦ служио као епископ на Косову, које Србија сматра својом јужном покрајином и које за Србе представља колевку њихове културе и историје.
Према наводима Франс преса СПЦ се мобилисала да спречи независност Косова а
да је патријарх Павле сматран за умереног у оквиру СПЦ-а.Француски и белгијски медији истакли су да је захваљујући ауторитету патријарха Павла СПЦ повратила велики утицај у народу.
Агенција Ројтерс је пренела да је за патријарха Павла Косово било на врху приоритета од када је постао патријарх 1990. године „када су растуће тензије између православних, католичких и муслиманских верника у Југославији водиле до насилног распада те комунистичке земље”.
Према наводима АП,патријарх Павле је столовао Црквом током турбулентних година деведесетих и пада режима председника Слободана Милошевића.
Преносећи изјаву председника Србије Бориса Тадића, АП наводи да је „патријарх уживао велико поштовање цркава, православних хришћана, али и папе”.
Према наводима АП, у време патријарха Павла СПЦ је прекинула традицију формалне неутралности 2000. и отворено позвала Слободана Милошевића да се повуче после бомбардовања НАТО 1999. године. Немачки „Пресе” на свом вебсајту подсећа да се Српска православна црква налази на врху институција у које се највише верује у Србији.
Патријарх Павле је често више волео да иде градским превозом и пешке него да га шофер вози колима, био је популаран међу свештеницима и верницима, навела је агенција Ројтерс.
Британска новинска агенција подсетила је и на то да је патријарх, као свештеник на Косову и Метохији још 1950-их почео отворено да говори о тешком животу српске мањине у јужној покрајини, а једном приликом је 1970-их био нападнут и претучен.
Британски Би-Би-Си је пренео да се звона Саборне цркве у Београду, поводом смрти патријарха Павла, оглашавају на 15 минута пре пуног сата.
У Патријаршији је речено и да су све владике обавештене о смрти патријарха и да ће Синод СПЦ одржати седницу у понедељак рано ујутро, преноси Би-Би-Си на српском.
Вест о смрти патријарха Павла пренели су и италијанска новинска агенција АНСА, радио-станице Дојче веле и Радио Слободна Европа, као и регионалне агенције, ФЕНА из Босне и Херцеговине, хрватска ХИНА и македонска МИА.
Биографија
Животом сведочио јеванђеље
Патријарха Павла, скромног архијереја упечатљивих речи, називали су свецем који хода, а други говорили да има „душу од маслачка”. Родио се 11. септембра 1914, за епископа рашко-призренског изабран је 1957, а 1990. за 44. поглавара СПЦ
Последња званична патријархова фотографија снимљена 11. априла 2009. у параклису на ВМА (Фото Танјуг) Српски народ је остао без духовног поглавара који је својим личним животним примером сведочио јеванђеље. Блаженопочивши патријарх Павле је својом појавом више личио на испосника него на архијереја, упечатљивих речи које никога нису остављале равнодушним, без обзира на то да ли је био верник или не. На светосавском трону је провео непуних 19 година и у турбулентним временима српски народ је у њему имао најпоузданији ослонац.
Патријарха Павла су називали свецем који хода, други су говорили да „има душу од маслачка”, а епископ шабачки Лаврентије је написао како је опредељење поглавара СПЦ било етика, а не политика.
Архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки за 44. поглавара СПЦ изабран је 1. децембра 1990. године у деветом кругу гласања на апостолски начин, жребом међу двојицом кандидата, епископа шумадијског Саве и жичког Стефана. Од свих епископа једини који истински није желео да буде патријарх био је Његова светост патријарх српски Павле, писао је митрополит Амфилохије.
Обраћајући се изборном сабору новоизабрани патријарх Павле је рекао: „Моје снаге су слабе, то ви сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена”.
Сутрадан је, 2. децембра 1990, 44. патријaрх био устоличен у Саборној цркви у Београду, а по древној пракси тек 22. маја 1994. године у историјски трон пећких патријараха у Пећкој патријаршији.
Патријарх Павле је као Гојко Стојчевић рођен 11. септембра 1914. године у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. Рано је остао без родитеља. Отац му је у Америци добио туберкулозу и вратио се кући да умре, а мајка му се годину дана касније преудала. Али, и она је брзо умрла. С три године о малом Гојку и његовом брату бринула се тетка.
Патријарх Павле је сам говорио да је као мали био „врло слабачак”, па су му једном чак и свећу запалили, мислећи да је умро.
Нижу гимназију завршио је у Тузли, а вишу у Београду. После тога уследило је школовање на богословији у Сарајеву, а потом на Богословском факултету у Београду. За време Другог светског рата радио је једно време као вероучитељ у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне. Спасавајући једно дете да се не удави у Дрини, у августу 1944. године, Гојко се разболео и добио туберкулозу. Лекари су му рекли да му је остало три месеца живота. Прихватили су га монаси у манастиру Вујан. Борећи се молитвом против опаке болести, ипак се излечио. У знак захвалности Богу што му је подарио здравље Гојко је изрезбарио један крст који се и данас чува у овом манастиру.
После периода искушеништва замонашен је у манастиру Благовештење 1948. године и добио име Павле. Време жестоке борбе комуниста против цркве, све до 1955. године, монах Павле је провео у манастиру Рача.
Постдипломске студије на Богословском факултету у Атини похађао је од 1955. до 1957. године када је изабран за епископа рашко-призренског. Као архијереј на Косову и Метохији провео је скоро 34 године. Било је то веома тешко време за Србе и српску цркву. Обавештавао је не само црквене органе већ и државну власт о нападима Албанаца на имовину Цркве, монахе па и сам српски народ који се исељавао. И сам са хришћанском смиреношћу и трпељивошћу подносио је вређања, па и физичке нападе. Остало је забележено да је владику Павла један Албанац на путу за пошту у Призрену снажно ударио.
О том времену сам патријарх Павле је записао: „Добијао сам упозорења да пазим на своје редовне извештаје Светом синоду јер они долазе и до руку световне власти, али је било све јасније да је Косову и Метохији негде, на неком месту, пресуђено да више не буду српски”.
На патријаршијски трон ступио је у 76. години, у предвечерје распада Југославије и ратова у којима су и српски народ, али и српске светиње пострадале. Патријарх Павле је у том драматичном времену стално опомињао: „Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди”.
Од свих поглавара СПЦ патријарх Павле је највише путовао. Неколико пута је боравио у Америци, а у својој 91. години путовао је и у далеку Аустралију где је освештао земљиште за српски колеџ „Свети Сава”. Непун дан после повратка у Београд већ је био у авиону за Москву.
Годину дана касније био је и у Љубљани где је освештао цркву светих Ћирила и Методија. Иако у поодмаклим годинама, неуморан у свом пастирском служењу, у децембру 2005. године требало је да предводи делегацију хришћанских цркава из СЦГ у Брисел, Стразбур и Брисел. Али, 8. децембра због повреде кука, приликом пада у својим одајама, поглавар СПЦ је примљен на ВМА.
Патријарх се опоравио и за Божић, крећући се уз помоћ ходалице, прочитао је посланицу верницима за Рождество Христово. Уочи Васкрса 2006. године патријарх је имао још једну незгоду, приликом купања опекао се врелом водом. Васкрсење Христово је дочекао на ВМА.
Тада су почели наговори и да се патријарх због здравственог стања повуче са Светосавског трона, иако је по православним канонима функција патријарха доживотна.
Патријарх је више пута боравио на опоравку бањи Селтерс код Младеновца и Бањи Ковиљачи. Последњи пут председавао је Светим архијерејским сабором у мају 2007. године. Јесењи сабор је одложен а митрополит Амфилохије, по хиротонији најстарији члан Светог синода, додељен му је на испомоћ.
Борба за нарушено здравље најстаријег православног поглавара на свету почела је 10. новембра када је примљен на ВМА. Патријархов биограф Јован Јањић у НИН-у је тада пренео патријархову поруку из болнице: „Треба да се молимо за све људе. Пре свега, за људе добре воље. Али, и за људе зле воље, да би и њихова воља постала добра јер је и њима потребно спасење!”
Миленко Пешић
————————————————–
Патријарх Павле у анегдотама
(Фото Л. Вулетић)Јован Јањић, новинар Нина, у својој књизи „Будимо људи – реч патријарха Павла” сакупио је многе анегдоте о патријарху које показују колико је он био близак људима без обзира на то да ли су верници или атеисти, обични људи или они на високим положајима:
Луксузна кола
Било је заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Његова светост, као и обично, крену на вечерњу службу у Саборну цркву. Кад изађе из Патријаршијског двора, виде испред себе мноштво паркираних великих црних аутомобила. Пита свештеника који га прати:
– Чија су ово оволика луксузна кола?
– Наших епископа, Ваша светости! Дошли су њима на овај сабор – одговори овај
– О, Бог га видео, шта би тек возили да нису дали завет скромности!? – зачуди се Његова светост.
Порука америчком амбасадору
Када је патријарх Павле изабран многе делегације су хтеле да се сретну с новим црквеним поглаваром. Тако је дошао и амерички амбасадор Ворен Зимерман:
Води се разговор о општим стварима, а на крају ће амбасадор да упита патријарха:
– Чиме вам можемо помоћи?
Патријарх га погледа и једноставно рече:
– Ваша екселенцијо, немојте нам одмоћи тиме ћете нам помоћи!
Зимерман је био затечен и није знао шта на то да одговори.
Време које је потом наступило показало је да је то била најмудрија могућа порука.
Фотомонтажа у новинама
У тешко ратно време, после једног састанка у патријарховом кабинету, на којем се одлучивало о нечему о чему није било лако да се одлучи, Његова светост, да би се нашалио на свој рачун, рече присутнима:
– Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабашан, крхке грађе… А, у ствари, ви ме не познајете добро.
– Устаде и са свог радног стола донесе новине, српског имена (Српска реч), у којима је неприкладно, фотомонтажом, приказан као ратник-супермен, с бомбама и „шкорпионима” о појасу. Показујући на то нимало смислено искројено дело, кроз смешак рече:
– Погледајте како ме други виде, а ви сте мислили да сам ха слаб!
Ово је црква, а не шума
Једном приликом за време богослужења, Његова светост патријарх Павле, родитељски, тихим гласом, упозори богослова који је био за певницом:
– Синко, обрати мало више пажње…, чини ми се да ви то не радите баш како би требало.
На то ће овај, можда помало увређено:
– Па, знате, Ваша светости, свака птица пева својим гласом!
А патријарх му одговори:
– Јесте, синко, али у шуми. Ово је црква!
——————————————————–
Једино бог поставља свеце
Патријарх се радо враћао у Благовештење и ту, у његовом постригу, настале су многе занимљиве приче
Овчар Бања – Гојко Стојчевић замонашио се у манастиру Благовештење у Овчар Бањи, описавши у аутобиографским списима „Без осуда, отворено, очински” да се то догодило уочи Благовести (7. априла) 1946. године. Од тада, сваког лета док га је служила снага, враћао се у постриг.
– Појављивао се око летњих Врачева, два дана по Петровдану, с посебном енергијом коју је преносио на друге. Држао је литургије, проповеди и беседе, а после тога поправљао фасунге и дихтунге по манастиру – каже за „Политику” архимандрит Георгије Добросављевић (76), игуман Благовештења још од 1964. године до данас.
Патријарх Павле служи последњу своју литургију у Благовештењу, на свој рођендан, 11. септембра 2006. (Фото Г. Оташевић)Кад би устребало кренути ка 22 километра удаљеном Чачку, патријарх је поред пута, с народом, стрпљиво чекао пролазни аутобус.
– Пред крај одмора у Овчар Бањи знао би да каже: „Хајде, Георгије, да сведемо рачун: ја сам овде боравио 15 дана али сам ти поправио то и то, и на крају ће изаћи да ти мени доплатиш”. Онда, разуме се, извади новац и остави манастиру неку своту. Додуше малу јер код њега у новчанику и није било других пара до ситних – сећа се Георгије.
Овај калуђер имао је посебно поштовање према поглавару СПЦ, али је радо препричавао заједничке анегдоте знајући да патријарх то неће узети за зло. И данас приповеда како је Павле сам пенџетирао своје ципеле и једне носио по 15 година или сам пришивао дугмад.
– Једном смо из Овчар Бање пошли у Београд, на славу код владике Филарета, био је Аранђеловдан летњи. Предложим да идемо колима, али патријарх није хтео да чује. Сео је у аутобус и до Београда није дигао главу од књиге.
Георгије је Павла срео први пут 1951. године у манастиру Рача код Бајине Баште. Млади искушеник још је учио школу, а јеромонах Павле држао часове дванаесторици манастирских ђака. Отада настаје пријатељство двојице божјих људи које је трајало, безмало, шест деценија.
– Једном приликом у Београду идемо ка Патријаршији и Павле каже да за вечеру имамо комад сира, кришку хлеба и комад пите. „Има ли шта још”, питам. „Нема”, вели он. Ушао сам у самопослугу да бих купио јогурт и још нешто а патријарх остао напољу да ме чека. На каси, испред мене, стајало је осморо људи, и један господин пропустио ме испред, говорећи како нема смисла да ме патријарх чека напољу. Павле је то видео кроз стакло и рече: „Бог те видео, сад ћеш и ти у Београду постати велики поред мене”.
Пре неколико година Георгије је, после више покушаја, скупио храброст и у порти Благовештења почео да муца, те ово, те оно…
– Павле ме је прекинуо: „Ја видим и два метра испод тебе у земљу, видим је шта ти хоћеш да питаш, ти хоћеш да правиш бизнис од мене. Ево ти: ако умрем овде сахрани ме овде, ако умрем у Београду нека ме сахране у манастиру Раковица”.
У Благовештењу су се, неке године, затекле новине са сликом Павла као патријарха српског и текстом под насловом „Светац који хода”.
– Патријарх је то видео и рекао кратко: „Ко је светац одлучује једино Бог”.
У децембру прошле године, Георгије је на ВМА посетио поглавара који је допао постеље.
– Рекао сам му: „Видиш, светости, то је сад дошло због тога што си нас кажњавао у Рачи, превртао празнике и остављао без ручка кад смо били немирни”. Он се само насмејао, није могао ништа да ми каже, док су се тројица теолога у соби чудила о чему ја то причам – приповедао нам је игуман Георгије.
Гвозден Оташевић
————————————————————————–
Патријархова путовања
Патријарх Павле улази у ред хришћанских поглавара који су доста путовали обилазећи верни српски народ широм света. На тим путовањима имао је и многе сусрете са светским државницима. Само у САД различитим поводима боравио је више пута 1992, 1996, 1998. (у два наврата, фебруара и новембра), 1999. и 2001. године када је учествовао у прослави стогодишњице српског народног савеза. Том приликом у Вашингтону је освештао зграду наше амбасаде.
Патријарх је путовао у Немачку, Аустрију, Грчку, Бугарску, Мађарску, Француску, Хрватску, Словенију, Италију, Јерусалим…
Неколико пута је посетио и Русију. Као први српски патријарх посетио је и Грузију 1996. године.
Иако је имао већ 91 годину одлучио је да у јулу 2004. године путује у Аустралију. Био је први поглавар СПЦ који је посетио Епархију аустралијско-новозеландску. Када су покушали да га одврате од тако напорног и дугог пута духовито је одговорио: „За мене није, него како ће ови моји”.