Судбина Византије у филму архимандрита Тихона
Аутор: Милун Вучинић, Православље Број 1007, Рубрика Црква и уметност
Бољи познаваоци руске културне и медијске сцене сигурно ће се сложити да је један од најзначајнијих догађаја на том пољу било појављивање неиграног филма „Пропаст империје – византијска лекција“, аутора архимандрита Тихона, настојатеља Сретењског манастира у Москви, као и присуство овог филма на јавној сцени Русије током целе протекле године.
С обзиром да је један од копродуцената филма утицајна телевизијска станица „Телеканал Русија“ (други су: Продуцентски центар „Мастерскаја“ и Сретењски манстир у Москви), филм су током 2008 године могли видети милиони гледалаца.
Очигледно су, и руска Држава, и Руска православна црква врло заинтеросоване за што масовнију презентацију и промоцију овог значајног и сложеног пројеката. То је сигурно у великој мери и остварено.
Недавно је овај филм приказан и на нашој телевизији, а појавило се и DVD издање синхронизовано на српски језик у постпродукцији Краљевског Реда Витезова и под покровитељством Њ. К.В. Кнегиње Линде Карађорђевић, а са благословом Руске православне цркве.
Многи људи од утицаја на јавни и друштвени живот Русије истакли су да је појављивање овог филма – догађај. Свакако да такве оцене и екслузивност завређују и нашу пажњу. Размотримо зашто?
Аутор овог филма, архимандрит Тихон (Шевнуков) завршио је Факултет за сценарио на московском ВГИК-у (Всесајузниј государствени институт за кинематографију), потом је провео девет година у чувеном Псковско- Печерском манастиру (западна Русија према Белорусији) у послушању код старца Јована, где је и монашки постриг примио. Сада је игуман Сретењског мнастира у Москви.
ИДЕЈА ЗА ФИЛМ
У једном од разговора за медије, отац Тихон се присећа да је идеја за овај филм настала на једном од поклоничких путовања и током боравка у Истамбулу, некадашњем Константинопољу. Чувени град основао је император Константин Велики 325. године на месту античког града Византа на Босфору. Током владавине императора Јустинијана (482 – 565) подигнут је највећи хришћански храм на Истоку – Света Софија – Црква божанске мудрости. Источно римско Царство, колевка Првославља, Империја са трајањем од 1200 година, држава чије богатство нису били само златни новац, већ и највећа просвећеност тога доба, наука и култура изазивала је завист и похлепу околних варвара.
Постојало је велико, сјајно и моћно царство, и нестало је…
Историја, судбина и слом те и такве славне Империје, велика је тема и изазов чак и за једног црквеног великодостојника са дипломом ВГИК-а.
Тему и драмски оквир створила је и понудила сама историја. Требало је наћи одговоре на бројна питања и узроке, и све то презентовати човеку нашег доба посредством филмског медија. То подразумева комплекс тема и изазова: историјских, културолошких, верских, економских, психолошких, технолошких…
Ту је и низ захтва филма као медија. Реализам и презентност филмске слике, њена сугестивност и све асоцијације и конотације које превазилазе оквир екрана, предности су, али и мане. Надаље, филм је у суштини један огромни мозаик. Он представља једну велику, глобалну слику, а то је идеја, чији се садржај попуњава низом, што крупнијих, што ситнијих коцкица разних боја и облика које морају наћи своје место и смисао. До тих коцкица треба доћи. Овај филм је један велики ромејски – константинопољски мозаик по идеји оца Тихона и реализацији тима сарадника.
Прича о Ромејима почиње негде на северу Русије. Из порте једног малог манстира у типичном зимском пејзажу где борове и бререзове гране и златне крстове шиба хладна мећава. Одатле отац Тихон започиње причу о судбини Византијске империје. Добра основа и нит водиља овог филма и основне идеје јесте сажет и ефектан текст који зналачки приповеда сам аутор. Почиње: „1453. године пала је Византијска империја, сада ћемо видети како је до тога дошло…?“
И тако вођени сликом и речју наратора постепено откривамо како и зашто је са мапе Европе пре шест векова ишчезла једна од најмоћнијих и најдуговечнијих империја која се пружала од Гибралтара до Еуфрата – Византија. Наратор се појављује на местима која су била кључна и која сведоче о судбини и историји Византије: Истамбул (Константинопољ), Рим, Венеција, Ђенова, Босфор, тврђаве, тргови и музеји. Са ових места аутор нас враћа и одводи у прошлост путем филма.
ВИЗУЕЛНИ САДРЖАЈИ
Та прошлост, дочарана је врло ефектно и сугестивно низом визуелних садржаја које чине: документарна грађа и снимци остатака материјалне културе (тврђаве, здања, музејске збирке и др.), врло обимна и успела тродимензионална анимација (радило је девет аниматора), стилизовани инсерти из играних филмова (Крсташки ратови и други), затим игране сцене и секвенце – реконструкције појединих збивања и неколико комбинованих играно-анимираних секвенци. Сви ови поступци и садржаји нуде једну врло богату (сигурно и врло скупу) визуелну форму обогаћену музиком, шумовима и суптилном нарацијом. Тако овај филм који траје 70 минута добија облик и значење документарног, иако то заправо није, већ су у њему заступљене прктично све познате врсте и поступци и стављени у функцију идеје. Зато је он једноставно класификован као неиграни, могло би се рећи универзални облик којем се тежи. Оваква визуелна форма у многоме подсећа на познате документарне програме и садржаје BBC-a и канала HISTORY, али и са обележјима руске докуметаристичке школе.
Филм „Пропаст империје – византијска лекција“ и његов аутор подсећају и на друге цивилизације и империје и њихове судбине: Римску, Кинеску, Османлијску, Аустро-угрску, Британску, Руску… Али, ово је византијска лекција. Основна теза и идеја је: величина, богатство и сјај једног друштва рађају код других завист и похлепу, а унутрашње противуречности и слабости га разарају и убрзавају његов пад. Тако ово филмско дело садржи и исторјиске поуке и упозорења. Један руски историчар је рекао да је овај филм „огледало посредством кога гледалац открива себе“. И, заиста, филм садржи неколико историјских часова, лекција или питања на која аутор одговара анализирајући успон и пад Византије. Седам је кључних: наследници и наслеђивање власти, економија, политика, национализми, миграције, сепаратизам, одрицање и губитак вере! Анализом и одговорима на ова кључна питања долазимо до закључка како и зашто је Византија изгубила своју снагу и смисао постојања. Шта је било пресудно: корупција, друштвено раслојавање, недовољно финасирање војске и одбране, слабљење централне власти и одвајање провинција, ривалство духовне и световне власти? Сваки од ових чинилаца, у већој или мањој мери, поручује аутор филма.
У овом филму постоје и јасна упозорења елити одговорној за судбину државе и народа.
У руској јавности овај филм је изазвао велике полемике и јавну расправу баш због бројних историјских паралела, сличности и алузија на Русију нашег доба. Многи, нарочито либерални кругови су овај филм видели као наручену пропагандну лекцију. Међутим, критичари радије дају примедбе на детаље, избегавајући шири историјски дискурс и разговоре о њему.
Без обзира на све алузије и историјске паралеле и поуке, ова тема и историјска лекција је филмским језиком добро и ефектно испричана и заокружена. То је још један доказ моћи и утицајности филмског медија. У њему се могу наћи и препознати и мале државе и заједнице, а поготову Империје. Зато ову историјску причу и лекцију треба видети, чути и памтити.