Црква Христова у нашем народу добила је 45. наслиједника на трону Светог Саве. Промисао Божији, Духом Светим одабрао је епископа нишког господина Иринеја за наслиједника блажене успомене патријарха Павла. Шта можемо рећи, сем: Слава Ти Господе! Хвала Ти Оче наш, Који нас увијек милујеш, Који нам дајеш незаслужнима, Који се стараш о нама и дајеш у времену тачну мјеру за наше спасење.
Тако и сада добисмо за патријарха онога којега си Ти одабрао Господе Боже наш. Радујемо се, вјерни народ Твој и хвалимо Те, Свевишњи!
Данас је вријеме када се у свијету громогласно прича о „демократији“, „слободи“, „миру“, а од набројаног ничег нема, јер они који трубе Истине немају; када говоре о демократији- тиранишу, када говоре о слободи поробљавају, када говоре о миру-ратују! Када одлучују служе се лажима! А све то чине они који су Господа заборавили и мисле да је ово вријеме и пролазност „всје и всја“, заборављају да Истина сија и њима и нама и да Господ Јесте Побједитељ.
Зато је наш Свјатијејшиј патријарх Г. Иринеј у својој првој патријаршкој проповједи рекао да се никада не одричемо Истине, да се никада не одрекнемо Косова, јер је оно душа, срце и ум наш. Опет, не позивајући на несрећу, него на Истину и дослиједност Јеванђељу Христовом, путу Светосавском и путу мира Божијега.
Четрдесет пети наслиједник трона Светога Саве, поменуо је прије свих архипастира Светога Саву, првог архиепископа Српског, који је у то давно вријеме на најмудрији начин Духом Светим упутио народ Српски према Христу, путем Истине, Љубави и слоге.
Први архиепископ Српски, Свети Сава је изборио за свој народ да има своју Цркву домаћу, и своју краљевину – државу, да онај идентитет који му је дао Отац наш небески, сачува и пренесе с кољена на кољено, да се не изгуби. Иако слаби и малени, али у Христу охристовљени; преселио је Свети Сава род свој Српски у вјечну и неразориву заједницу са Светом Тројицом: Оцем, Сином и Светим Духом.
И сада, када је вријеме „опште саблазни“, вријеме „брзих информација“, вријеме у којем владају они који имају власт над медијима и оружјем, опет Истина Христова топи брда, силу и све лажи и манипулације и проказује да је Љубав Христова побједник и они који су у њој, и међу нама, родом Српским, дјецом Светосавском, на путу обожења, освећања, на путу избављења и неодрицања од Бога Израиљева, од Бога наших праотаца!
Зато је Свети Сава прије, скоро 800. година, Духом Светим обожен и вођен, издејствовао самосталност Српске православне цркве 1219. године у Никеји, зато је основао Српску државу, не због шовинизма и национализма (модерним ријечником речено), како вели наш Свети Николај Жички, него управо због тога што се он у пећини Кареје на Светој Гори, у помрчини молитве обасјао Истинитом Свјетлошћу, непролазне свјетлости Тихе, запалио пламеном Светог Духа Своју душу и обасјаног ума Христом Господом, Оцем нашим небеским вођен, свој народ Српски повео и довео пред Господа, Који нас води, Којим смо прожети и без Којега више не можемо и и без Којега нас нема, не постојимо, него као сјенке ходе они који су Га се одрекли.
Данас је вријеме, када треба, више него икада, ми Светосавци, Христољупци, да прегнемо са одушевљењем науком Јеванђелском, братољубљем једни према другима, љубављу према Богу и свијету, и онима који нас мрзе; покажемо и посвједочимо Јединог Бога, Живога Христа свијету, и тиме себе избавимо од замки нечастивога, а оне који су рањени сатанском науком превијемо завојем хаљина Господа Христа и покажемо им добар пут, да више не лутају у помрчини смртној, него да се возрадују Свјетлости Христовој и спасу себе и нас. Амин, дај Боже нека тако буде.
Као претходни патријарх Свети блаженоусопши Павле, што је самим собом свједочио , не само нама него читавом свијету, и онима који мрзе на нас и Истину, Бога живога, позвани смо данас и сада, баш више него икада да идемо примјером његовим, трудећи се свим силама задобити Царство небеско, обожити се, спасити се у Цркви Христовој, нашој Српској Православној Цркви, напојити се млијеком матере наше, Светосавске Цркве наше и одрастајући у мјери раста Христовога задобити вјечност милошћу Оца нашега небескога а обогаћени Духом Светим.
Захвалимо сада, драга браћо и сестре, нашем свемудром и Светом мудрошћу обогаћеном Светом Сави, којега прослављамо данас, што се сав предао Христу и вођен Њиме, љубављу својом род свој, кроз Хиландарска врата провео у непролазност непомућену, показао богаство Олтара Божијег, напојио нас „најветијем на свијету пићем“, озидао темеље Студенице, Грачанице, Дечана, Пећке Патријаршије, повео Светог Василија Острошкога и озидо’ зидине манастира његовога, даровао Гомионицу, Моштаницу, Крку, Драговић и Крупу. И данас нам Свети Сава свим тим драгуљима показује са небеса и освјетљава пут Христу, крчи стазе закрчене лажима, открива радост непролазну!
Шта можемо рећи ми, чада његова, него: хвала ти Свети Саво, оче наш! Хвала ти сверадости наша! Хвала ти Љубави Христова што те Бог даде нама и ти нама дарова и у ово вријемe Светог патријарха Иринеја, што нам у вријеме лажи и апостасије, када разапињаше род твој Српски лажима и сатанизмом вођени, у то вријеме нам дарова најсветијег између свих људи патријaрха којег си нам недавно узео, Светога Павла Српскога!
Не напусти нас Боже, као што ти се молио на устоличењу и наш Свети патријарх Иринеј, јер смо „као сламка међу вихорове“, „тужан сирак без игђе икога“, него нам подари чврсту вјеру да останемо на путу трона Светога Саве, вјерна дјеца својој Цркви, на кољенима пред Тобом и патријархом нашим Господином Иренејем, и спасимо се у вјечности, Тобом и у Теби, Спаситељу наш, и славимо Те: Оца, Сина и Светога Духа и сада и у вијек и у вијекове вјекова. Амин.
о. Симон Ј. Туркић