Упркос лошим временским условима велика сала цркве „Св. Лука на Бетовен плацу била је у суботу пуна“ као шибица „. Много народа је стајало, јер слободних столица није било. Светосавска академија прави је магнет за публику, што се показало и овог пута, а људи су долазили аутобусима, подземном железницом па и пешке.
Креирање отаџбине у туђини
Прота Стојан је на крају позвао све родитеље да упишу децу у „Малу школу ћирилице“, у дечји хор или на курс иконописања.
– Прикључите нам се. Ми овде стварамо отаџбину – рекао је прота Стојан.
На крају свечаности су кумови славе поделили децице пригодне поклон-пакетиће и позвали све да заузму место за трпезом љубави.
Тог дана је у Франкфурту неко седа у свој аутомобил само у случају неке велике невоље, јер је лед оковао овај град.
А ко је дошао, није се покајао. Био је то прави спектакл у којем су учествовали: црквени хор „Св. Василије Острошки“, дечји хор „Мало певачко друштво Свети Лука“, етно певачка група „Дунав“ из Риселсхајма (сви под диригентском палицом Стојна Бабић), потом музичка етно-група „Корени“, клавир су свирале сестре Лидија и Силвија Вујадиновић, а рецитал и народне песме посвећене Светом Сави говорили су ученици „Мале школе ћирилице“ и чланови Српске књижевне радионице.
Странци и православље
Програм Светосавске академије пратило је и 15 студената разних националности пристиглих са Универзитета у Гисену.
Довела их је Андреа Абрамовић са тамошње катедре за славистику. Тренутно обрађују тему „Студентски покрет у Југославији и Србији“.
Желели су да присуствују богослужења и дошли су сви, каже нам њихова наставница Клаудија Личнофски (која је дипломирала српски и одлично га говори). Многи од њих, каже нам Клаудија, никад нису чули за православље.
Најпре је хор „Св. Василије Острошки“ заједно са публиком отпевао химну светом Сави, а академију је пригодном беседом отворио старешина франкфуртског храма протојереј Стојан Барјактаревић.
– Не храни се светосавље српство, него се српство храни и снажи светосавље. Не кроз србовање, него кроз светосавље постајемо и остајемо народ небески и наследници Косовског завета, сажето је објаснио прота Стојан.
А онда је почео програм Светосавске академије. Био је то прави ватромет различитих садржаја у интерпретацији изврсних хорова, етно-група, а стихове познатих песника посвећене Светом Сави и оно што је о њему народ испевао, говорили су: Ненад, Марко, Анђелија, Марија, Ана, Анастасија, Хрисула, Нена, Јована, Сара, Димитра, Ђорђе, Јулијана, Јелена, Милош, Дејана, Наташа, Александра Н. и Александра Б, као и најмлађи учесник програма, трогодишњи полетарац Лука Лазикић, који је према свом узрасту одрецитовао песмицу „Ђиха, ђиха, четир ноге, све четири круте …“.
Публике на ово није штедела дланове. Уживали су у двоцасовну програму
награђујући извођаче заслужен и дугим аплаузима. Посебно радује да се на прославама, из године у годину, окупља све више младих па и оних најмлађих.
Након програма, обављен је славски обред ломљења славског колача, а служили су франкфуртски пароси Стојан Барјактаревић, Марко Јовановић и Симон Туркић.
Куме
Овогодишњи славски домаћини су били Попадија Младенка Јовановић, Славица Барјактаревић и Тамара Туркић, почасна протиница из Чачка Василија Милинковић, а ту су и Анђелка Милосављевић, Бранислава Пешић, Звездана ФРЕЛИХ, Вера Ерић и Иванка Васиљевић. Кумства за догодине су се прихватиле породице Кондић, Хартман и Паровића.