Манастири премерени корацима
Шест средњевековних српских светиња, одскора названих и Ресавска Света гора, налази се на простору од Свилајнца до Јагодине, на десној обали Велике Мораве, и до њих се најбоље стиже пешке или – чамцем
Шест манастира на простору од Свилајнца до Јагодине подигнути су на десној обали Велике Мораве, али градоначелник првопоменуте вароши је сматрао да је поетичније да их назове Ресавска Света Гора и тако их повеже са Манасијом.
Сматра се да их је било знатно више и да су били посвећени првим Христовим следбеницима, апостолима. На то упућују имена манастира – Томић и Јаковић, посвећени апостолима Томи и Јакову. Свих шест манастира налази се на самој обали Велике Мораве или у њеној непосредној близини и није им лако прићи јер су од залеђа одвојени тешко проходним брдима, али како су до њих путеви већ пробијени или се пробијају, за посету овим светињама више није неопходно напорно ходочашће.
Туристичка организација Свилајнца планира једнодневне посете чамцима, а ову услугу вам могу понудити и становници села Војска, јер је оно добра полазна тачка за обилазак манастира. Ако кренете аутомобилом, направићете пристојну километражу, јер путеви заобилазе поменута брда.
Кроз моравски шипраг
Пешачка тура подразумева петнаестак километара пријатне шетње поред Мораве и два километра непријатног провлачења кроз моравски шипраг, а може почети укрцавањем на рани јутарњи воз који полази ка Нишу из Београда у 3.35 часова. У Багрдану се силази у 6.50 и преко узаног пешачког моста (препоручујемо брз прелазак због путничких аутомобила који туда понекад покушавају да прођу) прелази у Војску, лепо моравско село у коме је логоровала војска пред полазак на Косово 1389. године и оставила му необично име.
Одатле, из центра, у 7.30 полази аутобус до Свилајнца, односно Гложана, почетне тачке пешачења. Ово место није добило име по несложним људима који се стално гложеоко нечега, већ по небројеним жбуновима глога који га окружују.
У центру овог великог, лепог и богатог села налази се црква посвећена преносу моштију светог оца Николаја, која је подигнута 1724, а обновљена 1975. Тренутно поред ње осликавају и нову цркву.
Пут ка Свилајнцу се наставља право, а ка манастирима се скреће лево, ка Морави.
Гостољубивост за пример
Први у низу је Миљков манастир који је до 19. века био познат под именом Буковица. Помиње се у записима из 1374, а као ктитори су наведени деспот Стефан и каравлашки кнез Ђорђе Радулбеговић. Данашње име је добио по својим обнављачима – гложанском трговцу Миљку Томићу и попу Миљку Ристићу. Манастирска црква је посвећена Ваведењу пресвете Богородице. У непосредној близини манастира налази се скела која тренутно није у функцији, али ако вам је ово крајња тачка у обиласку манастира, неко од овдашњих викендаша ће вас за минималну своту новца превести до друге обале, где се налази Лапово. Мене су једном приликом превезли бесплатно.
Сеоским путем уз ток Мораве за десетак минута стижете до манастира Добреш. Манастирска црква је посвећена светом Николају чудотворцу и тренутно је у завршној фази изградње. Становници Поморавља су гостољубиви и предусретљиви према путнику који покаже интересовање за њихов крај, па ме је тако од Гложана до Добреша довезао трактором Бранислав Милојевић, кога сам само питао за пут. Иако је пошао у њиву, баталио је посао да би ми учинио услугу. Хтео је да ме вози и до манастира Златенац, али узан блатњав пут је чак и за његов трактор био непрелазна препрека.
Од Добреша до Златенца води шумски пут, и ако се не загубите, прећи ћете га за непуних пола сата. Манастирска црква је подигнута 1427. и сматра се да је то последња задужбина деспота Стефана. Претпоставља се да су овде боравили преписивачи за које у Манасији није било места. Црква је посвећена Светим врачима Козми и Дамјану а назив му је позлатио властелин чија се болесна кћерка опоравила у овој светињи. Поред цркве се налази капела са, како се верује, исцељујућом водом, а на реци је једна од последњих моравских воденица. Монахиње су обновиле воденицу и направиле малу пругу којом су извлачиле брашно до манастира. Међутим, небројене шљункаре, које беспоштедно празне Мораву, одвукле су водену струју на другу страну и воденица је остала на мртваји која није кадра да помери воденично коло.
Радошин је подигнут за време владавине деспота Стефана Лазаревића; Црква у манастиру Добреш посвећена је светом Николају чудотворцуМанастир Златенац је подигнут на стрмој обали Мораве и окружен је тешко проходном шумом. Висока вода је поплавила стазу коју користе риболовци па је деоница пута ка следећем манастиру врло непријатна. Срећом, после два километра провлачења кроз густиш и саплитања о купинову лозу излази се на пространо поље и леп пољски пут.
Два брата и Коча капетан
Манастир Радошин се налази у атару истоименог села и удаљен је око пола километра од реке. Прича се да су браћа Милош и Радош бежали пред Турцима – Милош се настанио на левој речној обали и ту је настало Милошево, а Радошу је десна обала оивичена брдима била поузданија и ту је настао Радошин. Манастирска црква, посвећена Богородици, подигнута је за време владавине деспота Стефана, а опустошена је током турске владавине. Обновљена је у време Другог светског рата (1942), јер је сеоски старешина предложио да је боље поправити цркву него ратовати.
Радошин и село Војску спаја идиличан пут дуг три километра, а још толико је потребно прећи до манастира Томић. Манастирски комплекс који тренутно обнављају налази се у узаном усеку изнад Мораве. Црква потиче, као и претходне, из доба Лазаревића, а статус манастира је поново добила пре 15 година. Поред цркве се налази споменик Моравцима погинулим у Првом светском рату.
Последња три километра воде до манастира Јаковић у атару Јагодине. Црква посвећена апостолу Јакову налази се на сеоском гробљу, а као њен ктитор помиње се кнез Лазар. На другој обали Мораве се налази Кочино село, па је Јаковић познатији по активностима Коче капетана. То је уједно и место где би пешачење могло и да престане, јер до Јагодине возе локални аутобуси. Ако су вам пут скраћивали трактори или нека друга возила, имаћете времена за посету Ђурђевом брду или Аква парку у Јагодини.
Текст и фотоси Драган Боснић
[објављено: 04/05/2008]