Никит Аксентијевић Ужице – Никит Аксентијевић из Севојна није био ни народни непријатељ ни ратни злочинац. Партизани су га 1941. године стрељали из идеолошких и политичких разлога, због неприхватања идеја комунизма и приступања Равногорском четничком покрету. Зато је захтев за његову рехабилитацију основан.
Овако је, доносећи решење о рехабилитацији Никита Аксентијевића, ту одлуку образложио Окружни суд у Београду, пред којим је вођен поступак, по захтеву Никитовог сина Александра.
Тако је још једна ратна неправда исправљена, разјашњен још један случај погубљења на стрелишту у Крчагову у Ужицу, који се догодио последњих дана Ужичке републике, 29. новембра 1941. године. Никит Аксентијевић био је један од 86 људи које су партизани пред повлачење из Ужица стрељали, без суђења и доказа, и сахранили у заједничку гробницу. Био је заробљен у борбама са четницима на Трешњици почетком новембра те године.
Након одласка партизана из Ужица Недићева влада је одобрила откопавање заједничке гробнице у Крчагову и предају тела породицама, па су посмртни остаци Никита Аксентијевића сахрањени на севојничком гробљу Влаовац. Ту му је породица подигла споменик са сликом и текстом. Поборници нове власти су 1945. године разлупали слику и приморали породицу да из текста на споменику избрише речи „убијен на зверски начин од комуниста”.
Државна комисија за утврђивање ратних злочина прогласила је 1945. Никита за ратног злочинца, а Срески суд у Ужицу је годину касније пресудио да се Аксентијевићева имовина конфискује. И годинама потом, породица је трпела због таквог односа послератне власти. Супруга Борка је чак 33 године била лишена права на пензију, а и његова деца су и те како осећала последице.
Б. Пејовић
[објављено: 10/01/2009]