Писац и песник Матија Бећковић сматра да је црногорски језик добијен „рециклажом“ српског, а највећу забринутост изазива чињеница да тим језиком „не говоре ни они који га уводе“.
У свету свакога дана умре по један језик, а једино се у Црној Гори десило чудо да је рођен један нови, односно да је дошло до повећања језилитета, каже Матија Бећковић у интервјуу за подгорички Дан.
Реагујући на, како се наводи, „настојање власти да протера из школа српски језик“, Бећковић истиче да забрињава то што црногорским језиком не говоре ни они који га уводе.
Бећковић сматра да ће кадрови који ће предавати црногорски језик вероватно бити обучавани на седмодневним курсевима.
Упитан како реагује на протеривање српског језика из црногорских школа, Бећковић каже да је његова прва асоцијација чисто визуелна.
„Да ли ће се том приликом служити шмрковима, чизмама и бајонетима, или ће га протеривати постепено и неосетно? Протеривање језика је изванредан филмски мотив. Не знам како би то видели и режирали (Емир) Кустурица или (Никита) Михалков. У сваком случају, они који то чине нису ништа криви. То им је неко рекао и не знају шта је следеће“, рекао је Бећковић.
Према мишљењу Бећковића, ни увођење црногорског језика ни успостављање црногорске цркве немају смисла, ако се не разликују од српске цркве и српског језика.
„Увођење три нова слова је права иновација, али је грешка што нису укинута сва остала. Са та три слова се може рећи све што још увек има смисла говорити. Ово је век рециклаже свега постојећег, па и језика. Као што се рециклирају флаше, тако се од српског језика рециклажом добија црногорски. Не знам коме ће, у знак захвалности, подићи споменик као оцу црногорске писмености, попут Вуковог споменика у Београду“, казао је Бећковић.
Све би се, каже, решило кад би председник државе, или владе, изговорио користећи нова слова, са скупштинске говорнице или на телевизији, једну реченицу, рецимо ову: „Немојте се сјекирати, сјутра послије сједнице сјешћемо да нешто изједемо“.
У пракси ће, уверен је Бећковић, остати све као и до сада: на гробницама ћирилица, на мењачницама латиница.
„Док год на гробљима нема латинице све друго је пена која кркља на површини. Једна моја стрина, која је желела да остане анонимна, каже да је ћирилица на гробовима остала зато што они у њима не учествују на изборима“, навео је Бећковић.