ТРАДИЦИЈА, ВЕРА
Део одоре у којој су чуване мошти свете Петке, однедавно се налази у капели на Калемегдану посвећеној овој светици
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=DOgbDVMZinQ[/youtube]
У капели свете Петке на Калемегдану у стакленој витрини однедавно је изложен део ризе у којој су чуване мошти свете Петке у истоименом манастиру у румунском граду Јаши. Златно извезено платно донели су монаси почетком августа из суседне Румуније, јер од 1641. године тамо почивају мошти велике светитељке. На радост верника који на овај начин добијају драгоцену реликвију, мошти светитеља, од којих се неке чувају вековима, повремено се пресвлаче а стара одежда замењује новом. За то је увек потребан благослов надлежног архијереја, а најчешће пресвлачење обављају монаси који брину о светињи. Стара одежда дарује се храмовима, манастирима, понекад и верницима, али и светињама из других земаља посвећеним баш том светитељу. У овом случају, поклоњена риза нашла се у капели где су некада биле мошти у нашем народу врло поштоване светитељке. Није случајно што су крајем 14. века мошти свете Петке донете у Београд, објашњава протојереј-ставрофор Радомир Поповић, старешина цркве Ружице и капеле свете Петке. Наиме, пред најездом Турака хришћанско становништво повлачило се и носило са собом своје светиње и драгоцености.
– Кнегиња Милица, супруга кнеза Лазара, измолила је у Цариграду мошти свете Петке и оне су донете у капелу 1398. године. Светица је, иначе, рођена у 11. веку, у Епивату код Цариграда и зато су се тамо чувале њене мошти. Београд је тада био престоница деспотовине и уточиште пред најездом Турака. Када је освојен од Турака, 1521. године, из капеле су однете и мошти светитељке – прича отац Радомир.
Освајач Сулејман Први однео их је поново у Цариград, одакле су их за „суво злато”, како се приповеда, откупиле румунске војводе и однеле у Јаши. Честица моштију, односно део шаке, чува се и данас у београдској капели у посебном ковчежићу.
– Петком вршимо специјалне акатисте и молебане светој Петки и износимо и пре и поподне мошти које су ту народу на поклоњење и целивање – каже отац Радомир.
Капела посвећена светици изграђена је на извору за који се верује да је лековит и чудотворан.
– Чак су и мухамеданци или бивши хришћани који су исламизирани, у време турских освајања, долазили и узимали воду за молитву светој Петки. Ја сам више пута добијао писма из Енглеске, на пример, или Америке, у којима ми траже да им пошаљем воду свете Петке. Онда ме на пошти науче да то шаљем као лек, сипам у нашу, посебну боцу и они то добију. Извор није тако дубок па га је урбанизација загадила споља. Набавили смо једно постројење које ту воду са извора пречишћава и она је хемијски и бактериолошки потпуно исправна. Могло би се више урадити да се предупреди загађивање извора, може се то технички извести, али би нам требала помоћ града или општине, на пример – истиче отац Радомир.
Како објашњава, извор тече из правца Теразија и извире тачно изнад капеле, али је закључан да људи не би силазили доле и загађивали га. Отвара се једном месечно када се врши освећење воде. Осим периода од 1915. до 1918. године када је извор пресахнуо, вода непрекидно извире, а непрекидно трају и чуда свете Петке чији су сведоци данас свештеници који овде врше службу.
– Ми имамо примера оздрављења и исцељења од разних болести, случајева да жене добију децу, а нису могле да је добију петнаестак година. Некада доведу човека бесомучног или болесног, четворица га држе. Уведу га у капелу, ми читамо молитве и одједном видите како се он открављује, постаје присебан и миран као јагње. Можемо то да гледамо овако или онако, али то су чињенице које су ту. Ипак је вера чудо. Свеци су чудо – каже отац Радомир.
Ј. Чалија
Олакшају душу у цркви
Када отвори књигу утисака остављену верницима да олакшају душу, без обзира да ли их гони превелика мука или превелика радост, отац Радомир Поповић из тих записа сазнаје и нешто више о духовном стању народа.
– Та народна исповест често је анонимна, али осећате шта се дешава унутра, духовно у народу и то је најбољи барометар шта се догађа са нама. Када пре подне дежурам овде у капели свете Петке, знам која је била најтежа операција на ВМА или, каква се, не дај Боже, несрећа догодила у Србији. Људи одмах дођу овде, ту се мери пулс народа – каже отац Радомир.
Поштовање светице
Ризе свете Петке као реликвије чува више манастира Српске православне цркве. Овај свети предмет у којем су биле мошти велике светитељке донет је и у храм светог Николе у Нишу, а од 2007. године, рецимо, поседује га и манастир Свете тројице код Љубовије. Поштовање предмету коме се приписују чудотворне моћи исказују и православни верници села Хртковци у Срему, који је чувају у месној цркви. Како је поштовање свете Петке нарочито велико код румунског народа, једна риза се чува и у банатском селу Глогоњу, у коме живи велики број припадника румунске националне заједнице.