Стара крипта храма Светог Саве на Врачару некада је служила као гаража Вермахта, а у скорој будућности, проширена и уређена, постаће место за црквене обреде и духовне свечаности
Будући иконостас у гробној цркви светог кнеза Лазара (Снимио Милан Јанковић) Ове године навршава се тачно 70 година од постављања камена темељца за изградњу храма Светог Саве. Тај јубилеј биће свечано обележен у мају 2009. године, а у прославу ће се укључити и ПТТ Србије издавањем пригодне марке са сликом храма.
Биће то прилика за подсећање на време када је, уочи почетка Другог светског рата, уприличена велика црквена церемонија којој су присуствовале и значајне политичке личности тога доба, поред осталих и краљ Петар Други Карађорђевић. Нажалост, после рата камен темељац је оштећен из идеолошких разлога, чак је украдена и спаљена Повеља која се налазила испод њега, у шта је данас, када се враћамо православној традицији, тешко поверовати.
Нафта из крипте
Мало је познато да је крипта храма озидана раније, пре постављања камена темељца, и за њу је везана прича да су се ту, наводно, у време Другог светског рата многи Београђани сакривали од бомбардовања. Крипта је служила и немачким снагама, јер су у њој држали цистерне са горивом, а неке су остале ту и по њиховом одласку, тако да је, када су радови обновљени, из једне шикнула нафта, па су грађевинци на тренутак помислили да су усред Београда открили бушотину.
Стара крипта није дирана деценијама, све до обнављања радова на храму, а 2001. године значајно је проширена тако да ће у будућности, када се заврши, служити за више различитих намена.
Наиме, у подземној етажи одвијаће се бројни духовни садржаји. У централном делу довршава се гробна црква посвећена светом кнезу Лазару, а у простору иза и поред цркве биће сахрањивани српски патријарси.
Протонеимар Војислав Миловановић– У плану је да се у крипту храма пренесе стална поставка Музеја Српске православне цркве и црквене ризнице, уз могућност да то буде духовни простор у коме ће се организовати и концерти уметничке музике, црквене изложбе, сусрети и слично. Крипта ће делом бити фрескописана, а делом у мозаику – истиче протонеимар Војислав Миловановић.
Још у време дефинисања програма храма донета је одлука да се гробна црква у крипти посвети кнезу Лазару. Из ње ће, како је предвиђено, бронзана врата са обе стране олтара водити у крипту патријараха, која се састоји од две просторије и има површину од 270 метара квадратних.
Део крипте биће опремљен техничким лифтом који ће га повезивати са плочником испред апсиде храма. Крипта патријараха биће осветљена кандилима и електричним светиљкама на бронзаним вандармима. За почетак је дефинисано 12 места.
Почивалиште патријараха
Протонеимар Миловановић каже да ће мошти патријарха Варнаве бити овде премештене у складу са жељом коју је изразио у тестаменту. Он је један од најзаслужнијих за почетак градње храма. По заслузи њему је близу и патријарх Герман, чије мошти почивају у цркви светог Марка. Он у свом тестаменту није захтевао да буде пребачен у храм Светог Саве, али то не значи да Синод не може да донесе другачију одлуку.
За изградњу је доношен камен из целог света– На западној страни гробне цркве светог кнеза Лазара налазиће се декоративна преграда од уметничке браварије по читавој висини, са двокрилним вратима кроз која ће се улазити у цркву. Западни део крипте биће заправо ризница у којој ће бити потхрањена сећања и сачувани трагови историје, вере и цркве. У витринама у зидовима ове ризнице, иза сигурносног стакла, биће изложене драгоцености које чува Српска православна црква. Између и изнад тих витрина изложени су сачувани фрагменти живописа из наших порушених манастира и цркава. Под ризнице чиниће реконструкција пода из манастира св. Арханђела код Призрена. Ови материјални споменици духовних домета, као и земни остаци патријараха који су својом вером и делом прославили свој народ и божији закон, чине да крипта не буде царство мртвих, већ подсећање да се врата за вечни живот отварају још за овоземаљског трајања – истиче протонеимар Миловановић.
———————————————————–
Подухват из 1895.
Подухват изградње храма на Врачару започет је још 1895. године. Темељи храма постављени су пред Други светски рат, а радови су настављени тек 1985. године. У јесен 2003. године храм је споља завршен када је обложен белим мермером и гранитом. Сада је у току унутрашње живописање које ће трајати још седам-осам година.
Драгољуб Стевановић