Монахиње манастира Ново-Тихвинскиј из Јекатеринбурга објавиле су компакт диск „Песњи родној Сербији“, са 14 песама, међу којима су химна Боже правде, Востани Сербије, Видовдан, Ој, Косово, Косово…
Заповед срца: сестра Софронија у разговору са новинаром руске државне телевизије (Фото Први канал) Песме руских монахиња, на течном српском, објављене су на сајту манастира www.sеstry.ru.„Слушам, сестре, ваш диск и плачем“, једна је од порука које су остављене на том сајту.
Зашто монахиње певају српске патриотске песме, питање је које је изазвало велику пажњу руске јавности. У ексклузивном интервјуу за Први канал руске државне телевизије, који је пренела Радио-телевизија Војводине, једна од монахиња сестра Софронија објаснила је да су песме настале после њиховог боравка у Србији. Она је истакла да је то на монахиње оставило снажан утисак. На питање новинара руске државне телевизије одакле је потекла једна тако неочекивана иницијатива сестра Софронија је казала:
– Осетили смо гостопримство и срдачност српског народа, његову неку чудновату љубав и топлину према Русији. Када видимо да неко од наших блиских и рођених пати, ми искрено саосећамо са њим. То није истицање, то је заповед нашег срца. Шта ми само, као монаси, можемо да урадимо? Осим молитве, желели смо још духовно да подржимо Србе тако што ћемо певати њихове песме, на њиховом језику. То су песме које су они слушали од детињства, песме на којима су одрасли, којима су их васпитавали, и када их чују – оне њима могу бити важније од било какве политичке акције. Њима то, чак, може бити важније од финансијских улагања у њихову земљу. Важно је напоменути и то да су сестре овом послу приступиле с великом љубављу. Певају без акцента, али то није ствар технике, већ велике жеље и унутрашњег расположења.
На питање да ли се монахиње на тај начин мешају у политику, она даље каже:
– Ми не певамо о политици, ми певамо о љубави. Наиме, сестре певају Србима о њиховој рођеној земљи, певају њихове песме у којима, без обзира на то што су настале у веома трагично и сложено време, није умањен дух православља, самопожртвованости, љубави према домовини, према својој земљи. Они знају сваки педаљ своје земље и то, једноставно, привлачи. У свему овоме, сестре су се мало и растужиле јер Срби боље познају своју историју, него ми нашу. И они, заиста, знају због чега су њихови преци страдали, за шта су се борили, за чим су тежили… И они то искрено цене.
На питање да ли молитва, љубав према Србима и енергија која се рађа у свести и срцу човека ипак могу да победе неправду која окружује ту земљу, необичну, посебну, са таквом традицијом и запањујућом лепотом, монахиња каже:
– Мени се чини да је све много дубље. Ако будемо тражили праволинијско решење да помогнемо Србима, треба рећи да су путеви господњи непредвидиви. Подсећам на сцену коју зна сваки Србин. То је онај историјски избор који је учинио кнез Лазар, баш на Косову пољу, уочи саме Косовске битке. Ноћу је имао чудан призор. Није познато да ли му се јавио сам Господ или божји анђео, који га је упитао: „Царе Лазаре, баш овде и сада, да ли можеш да изабереш шта ће убудуће чекати твоју земљу? Да ли хоћеш да твоја држава буде утицајна, господарска, и да је се сви плаше, или хоћеш да се сви твоји пастири и стада, жене и деца, младићи и ратници појаве пред лицем Господа и засијају у царству небеском тихим и вечним сјајем?“ И цар Лазар је заћутао и рекао: „А шта ће нам сав свет ако се Христос окрене од нас?!“ На тај начин, он је одлучио судбину своје земље – да ће она увек остати са Христом, чак и када буде трпела. И зато, нимало није умесно тражити нека лака решења. Како Господ одлучи. Ми се, наравно, надамо да ће се Господ још извесно време смиловати, да ће поштедети Србију, и тај народ према коме ми гајимо најтоплија осећања, истинска, братска – поручује сестра Софронија, монахиња женског манастира Ново-Тихвинскиј.
А. Поповић
[објављено: 22/02/2008]
ПОЛИТИКА РС