Адолф Меркле (74), пети на „Форбсовој” листи најбогатијих Немаца, бацио се под воз кад се његова империја (100.000 запослених) нашла пред банкротом
Адолф Меркле Адолф Меркле (74) дуго је важио као узор немачког индустријалца који је од мале породичне фармацеутске фирме, коју је преузео 1967, са свега осамдесет запослених и годишњим приходом од четири милиона марака, направио империју (100.000 радника, годишњи приход 30 милијарди евра) и недавно стигао на пето место чувене „Форбсове” листе међу немачким богаташима – милијардерима (12,5 милијарди евра).
Засипан признањима, међу којима и највећим државним одликовањем за посебне заслуге, коме су сва врата, посебно она банкарска, била широм отворена, Меркле (74) је изненада постао трагичан симбол шпекулантских заблуда и менаџерске похлепе која му је дошла главе.
Кад се усред дубоке финансијске и привредне кризе и његова велика империја опасно заљуљала, и када се открило да се њени темељи држе на „стакленим ногама” и проблематичним кредитним аранжманима, и када су повериоци (више од тридесет банака) похрлили да спасу оно што се спасти може (дуг Мерклове групације, према медијским извештајима, износи 30 милијарди евра!), једини излаз видео је у – самоубиству.
Један пружни радник је у понедељак увече, око 19.30, нашао његово раскомадано тело, преко којег је нешто раније прешао локални експрес, три километра далеко од његове породичне куће у идиличној варошици Блаубојрен, на југу Немачке (покрајина Баден Виртемберг). Идентификација је дуго трајала, и тек је уторак после подне државни тужилац из Улма могао службено да саопшти да је окончан живот познатог милијардера.
Испоставило се касније да је Меркле оставио опроштајно писмо, у којем се извинио члановима породице. Није, међутим, споменуо разлоге који су га навели на овај стравичан чин. Породица је, после вести о његовом трагичном крају, саопштила да га је „разорила криза” – није могао више да поднесе неизвесност и немоћ да кормило пословне империје одржи у својим рукама, али није споменула пресудну чињеницу: да се групација „Меркле” нашла пред банкротом.
Кап која је прелила чашу биле су шпекулације са акцијама „Фолксвагена”. У берзанским мутним играма, иза којих је стајала намера „Поршеа” да преузме највећи европски аутомобилски концерн, Меркле се, једноставно, прерачунао: изгубио је милијарде. Вредност његових акција које су служиле као подлога за банкарске кредите драстично је пала и он и империја су се нашла на спруду.
Хитно потребан појас спаса, вредан између седам стотина и милијарду марака, као „прву помоћ”, нико није желео, нити могао да му пружи, упркос бескрајним преговорима с банкама и мољакања државе. И његово животно дело, „Рациофарм” (Ratiopharm), нашло се пред продајом, што очигледно није могао да поднесе.
На челу посрнуле империје сада се нашао Адолфов најстарији син Лудвиг (43). Он је упућен у све послове и преговоре с банкама. Адолф га је, наводно, годинама припремао за наследника. Другог сина (има, иначе, три сина, кћер и супругу), Филипа Данијела (42) отерао је, после жестоке свађе око пословне политике империје, са положаја шефа „Рациофарма”.
Мирослав Стојановић