Кад слога влада ништа није тешко
Datum: 25.04.2010 22:00
Autor: Тихомир Несторовић
БИЈЕЉИНA – Породица Ивановић из Aмајлија код Бијељине једна је од многих у овом селу која живи искључиво од пољопривреде, али оно по чему се разликују је обим посла, који свих седам укућана равноправно дијеле.
Осим главе породице, Предрага – Гаге Ивановића, у овом вриједном домаћинству живи његова супруга, син, кћерка, снаха и два унука.
Предраг и син Слободан обрађују двадесет хектара властитог земљишта и машинама пружају услуге осталим земљорадницима у Aмајлијама. Посла имају на претек, али када га добро организују, онда и није тако напорно.
– Снаха, кћерка и ја имамо доста посла у кући, дворишту, повртњаку и штали. Спремне смо да радимо гдје год затреба наша помоћ. Снаха Бојана се још, наравно уз нашу помоћ, брине о малим Пеђи и Милану. Када је слога у кући, онда ниједан посао није тежак – каже Предрагова супруга Роса.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=uqyr8apet6I&feature=related[/youtube]
Овог прољећа временске прилике Ивановићима стварају проблеме.
– До сада би требало да смо завршили сјетву на нашим њивама и обрадили још стотињак хектара другим пољопривредницима, али киша и расквашено земљиште онемогућавају нам да машинама уђемо у поља – каже син Слободан Ивановић.
Међутим, атар села Aмајлије поред Дрине разликује се од атара других семберских села. Земљиште је пјесковито, па се брзо присуши. То охрабрује Ивановиће, па вјерују да ће ипак успјети у оптималном року да обаве прољећну сјетву.
– Машине су припремљене за вишедневни непрекидан рад, а имамо и доста резервних дијелова који се у послу често кваре, па смо сигурни да ћемо посао ваљано и брзо обавити. Остало ми је још од прошлогодишње производње да продам вагон и по пшенице. Неколико вагона смо продали још прошлог љета. Жита имамо доста, јер узимамо и шуру за услуге комбајна у жетви – каже Предраг.
Ивановићи значајан дио ратарских производа користе за исхрану стоке. То је, веле, најсигурније, јер све што произведу на њивама товом свиња и говеда продају „кроз месо“ и боље зараде него да на пијаци продају кукуруз, дјетелину, траву и друге производе.
У овој кући поклања се пажња и васпитању дјеце. Старији унук Пеђа има три године и увијек је уз оца и дједа имењака око машина. Највише му се допада један плави трактор. Милан је још мали, али зато су му пластичне играчке углавном камиони, трактори и имитација других машина.
– Без обзира на то да ли ће се Милан и Предраг бавити пољопривредом, настојимо да код њих развијемо осјећање одговорности према обавезама у породици – објашњава Предраг Ивановић.
Двориште
Двориште породице Ивановић је међу најуређенијим у селу. Дио око куће и за одмор одвојен је од оног у коме су машине, гараже, магацини и штале, па један другом не сметају. Одређена су и мјеста за поправку механизације, складиштење готових производа, репроматеријала и узгој стоке.
– Aко не бисмо водили бригу о овоме, двориште би било претрпано машинама, упрљано уљима и блатом, па се не би могло пролазити њиме, а и сва храна била би загађена – објашњава Предраг.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Z_YZRswGC5M&feature=related[/youtube]