Потресна епскa прича
Према сценарију Душана Ковачевића и у режији Срђана Драгојевића, филм „Свети Георгије убива аждаху” од данас пред домаћом публиком
Лазар Ристовски и Срђан Тимаров (лево) у филму „Свети Георгије убива аждаху” После београдске публике која ће вечерас у „Сава центру” прва погледати филм „Свети Георгије убива аждаху”, ново дело Срђана Драгојевића сутра ће видети публика у Бањалуци, а већ 13. марта и нишка публика у Клубу Војске Србије.
Филм, реализован према сценарију Душана Ковачевића, који је заснован на његовој истоименој позоришној драми, жанровски представља ратну мелодраму, истиче редитељ Срђан Драгојевић.
– Нисам инсистирао на епским моментима, јер нема потребе такмичити се у снимању „масовки” са партизанским филмовима изшездесетих и седамдесетих година. У овом филму има неуобичајено много крупних планова јер сам желео интимнију причу, а да сцене рата и јуриша буду стилизованије него у жанру партизанског филма.
Радња филма одиграва се у српском селу покрај Саве од 1912. до 1914. године, у којем је мушко становништво подељено на војноспособне регруте и особе са телесним манама из балканских ратова. Пред почетак Првог светског рата способан део становништва бива мобилисан, док се инвалиди приближавају њиховим женама у селу. Ове гласине стизале су до војника у рововима а, да би спречила побуне, српска влада одлучила је да инвалиде пошаље на фронт. Ову потресну причу о нашем менталитету, сценариста Ковачевић чуо је од свог деде Цветка, који је био сведок трагичних дешавања.
– Мој деда је доживео три балканска рата, укључујући и онај из деведесетих година, и два светска. Само у Првом светском рату скоро 50 одстонашег највиталнијег становништва је нестало – подсећа Ковачевић и додаје да се последице тих страдања осећају и данас.
– Ово је прича о 20. веку, и надам се да ће политичари који сада воде нашу земљу схватити да би ред био да током 21. века Србија не ратује – апелује Ковачевић и не крије да у филму имаобразаца античке драме.
– Инвалиди, као хор из античких драма, износе став народа, а главни јунаци су носиоци трагедије – објашњава Ковачевић и открива да филм садржи и једну врсту цитата драме „Мајка храброст” Бертолта Брехта.Тумач главне улоге Лазар Ристовски, и један од продуцената, додаје да је антички принцип евидентан управо у његовом лику.
Сцена из филма „Свети Георгије убива аждаху“– Ђорђе прихвата да на својим леђима носи и своју, и туђу кривицу.То је атипичан јунак за нашу литературу, више припада стринберговским просторима, а сличан је и руским романтицима – објашњава Ристовски, чији је Ђорђе централни лик у несрећном троуглу у којем за љубављу трагају његова супруга Катарина и ратни инвалид Гаврило.
Уз Ристовског, главне улоге тумаче Наташа Јањић и Милутин Милошевић чији је глас нахсинхронизован јер је, према речима редитеља Драгојевића, био „врло савремен”. У филму играју: Бора Тодоровић, Зоран Цвијановић, Милена Дравић, Борис Миливојевић, Бојан Жировић, Милена Предић, Драган Николић и Бранислав Лечић, који је ову Ковачевићеву драму режирао у Националном театру у Атини.
– Ковачевићев текст је добра литература у којој јунаци сматрају важним одбрану отаџбине. Загребали смо дубље у нашу трагичну и емотивну набијену историју у жељи да пронађемо заборављени идентитет – објашњава Лечић.
Реализован у продукцији филмске куће „Свети Георгије убива аждаху”, филм су финансијски подржале владе Републике Србије и Републике Српске, европски филмски фонд „Еуримаж”, а буџет филма, према речима продуцената, износи 4,5 милиона евра. Филм је снимљен за 92 дана на локацијама у Србији, Републици Српској и Бугарској, а екипа је бројала око 1200 чланова. Директор фотографије је Душан Јоксимовић, сценограф Миљен Крека Кљаковић, монтажер Петар Марковић а композитор Александар Ранђеловић. За потребе филма у селу Дубовац у Делиблатској пешчари, према нацртима сценографа Кљаковића, изграђено је село с почетка прошлог века, са двадесетак кућа и црквом, у којем је снимљен већи део филма.
Иван Аранђеловић
———————————————–
„Аждаха” није најскупљи српски филм
– Филм „Сеобе” Александра Саше Петровића коштао је око девет милиона долара, тако да „Аждаха” није најскупљи српски филм. Наш филм треба да буде пут и могућност за нове продукције, јер Србија треба да има озбиљне, велике филмове – сматра сценариста Ковачевић, иначе и један од продуцената.