Традиција
У капелици уз цркву манастира Св. Петке у којој се чувају јастучница и покров ове светитељке, налази се и стуб за који многи верују да је чудотворан
Ако сте у близини Врњачке Бање, Трстеника или Краљева, осим манастира Жиче и Љубостиње, свакако посетите и онај посвећен св. Петки у селу Стублу. У овом селу 11 километара удаљеном од Бање, на падини обронка Гледићких планина, бели се, као коцка шећера, црква посвећена овој светитељки.
Манастир у Стублу је по много чему посебан. Осим прелепих фресака којима је иконописана црква, а чији је аутор протосинђел Стефан Ђорђевић, у манастиру се сваког петка у 17 часова служи молебан, а потом верници пролазе испод раширеног покрова светитељке, добијеног из града Јашија.
У Стублу се осмог августа слави и света Петка Римљанка, која је живела између 1. и 2. века, а коју народ назива и Трнова, јер се верује да већ од прве половине августа лето почиње да „трне“, тј. полако да нестаје, и на тај дан се одржава традиционални народни сабор. На Дан св. Петке 27. октoбра сабора нема, али се свечано обележава.
С олтара древне цркве
Уз манастирску цркву се налази и Капела светог камена, у којој се чува део олтара о којем постоји занимљива прича. Претпоставља се да је „свети камен” олтарски део неке древне црквице – вероватно од трошног материјала, јер ни у темељима нису сачувани њени трагови, од које је једино он остао. Годинама је био непокривен, изложен свим ћудима времена. Почетком прошлог века са њега је нетрагом нестала и хоризонтална плоча која се ту налазила, па отад подсећа на четвороугаони стуб укопан у земљу.
Власник ливаде на којој се налазио био је извесни Арсеније, ожењен 1875. удовицом Руменом, која је имала сина Тихомира Милосављевића. Народ се одвајкада уз молитве окупљао око тог камена, што власнику ливаде није било по вољи, па га је једног дана извадио и бацио у поток. Кад се вратио кући, затекао је пасторка тешко болесног. Покајао се и вратио камен на старо место, а младић је одмах оздравио.
Потом су обојица 1906. године подигла на ливади црквицу дашчару. Ливаду је, заједно са црквицом, после Арсенијеве смрти 1930. наследио Тихомир а од њега је 1965. године купио Стојан Коматовић из оближњег села Раванице, који је желео да на том месту подигне нову, већу цркву и манастир, тежећи и сам монашком животу. Камен темељац је положен 1972. године. У пролеће 1975, кад је била скоро завршена, стигла је наредба да братство напусти манастир. Сви су отишли на разне стране, остао је само Стојан, сада већ монах Сава, који је продао своје две краве и од тог новца набавио камен и песак, да би подасуо пут од аутобуске станице ка ливади, у дужини од 300 метара. На Дан свете Петке 1978. владика Стефан је свечано освештао цркву и дао благослов.
Од дашчаре до капеле
Црквица од дасака је, нажалост, изгорела у пожару 1986. године, па је камен опет остао на отвореном, све до 1988, кад је Драгиша Гојковић подигао о свом трошку данашњу капелу. Повод је био чудесно спасење на његовом имању на Косову, где га је од сигурне смрти спасла „жена у црном“ у којој је, по његовом уверењу, препознао лик свете Петке.
Преселивши се у Врњачку Бању где је купио кућу, Драгиша је чуо за пожар у Стублу, појавио се у манастиру, испричао братству причу о чуду које му се десило и предложио да плати и материјал и раднике, како би се подигла капелица посвећена светитељки која му је помогла. Ту је смештен и камен који је отад на сигурном, под кровом осмоугаоне куполе црквице назване Капела светог камена. У капели се не врше богослужења – место је искључиво поклоничко. Камен посећују многи који уз веру и молитве очекују да Бог преко њега чудотвори.
————————————————
Покров свете Петке
Као што је познато, тело свете Петке почива у румунском граду Јашију. Велики углед који света Петка ужива у православном свету подстиче народ на поклоничка путовања. Са једног од таквих, манастиру из Стубла су тамошњи монаси, чувари кивота свете Петке, 1998. поклонили најпре јастучницу на којој је почивала глава светитељке, а следеће године и покров.
Текст Н. Орлић