Prota Milun Kostić (65), višegodišnji starešina crkve Svetog Save u Londonu, otišao je nedavno u penziju posle šest i po godina provedenih u Australiji i 33 godine bogosluženja u Londonu. Sa „penzionerom“, ocem Milunom uživanje je razgovarati. I poučno i emotivno i zabavno.
Kao iza svakog čoveka koji je za aktivnog života mnogima bio, činom i rečju, svojevrsna svetiljka, mala „luča mikrokozma“ i iza oca Miluna, sada kada je u penziji, ostaje trag svetla, ali i „praznina“.
Ali, to je „praznina“ koju do vrha ispunjava mnoštvo onih koje je vratio veri, priveo veri i učvrstio u veri.
Sada se bacio da završi svoju „knjigu mrtvih“. U njoj su imena i podaci o svim našim ljudima sahranjenim na bilo kom groblju u Londonskoj parohiji, ali, delimično i u celoj Britaniji, dok još nisu bile osnovane i druge parohije na Ostrvu.
Otac Milun Kostić je penzionisan u činu protojereja stavrofora, hijerarhijskoj stepenici posle koje u skali „mirskog“ sveštenstva (za razliku od monaškog) nema višeg čina izuzev vladike. A 20. marta 1983. dobio je čin protojereja i tada bio najmlađi prota Srpske pravoslavne crkve.
Od strane Svetog arhijerejskog Sinoda SPC odlikovan je pravom nošenja Naprsnog krsta koji mu je predstavnik Sinoda, episkop Vasilije, predao na Svetoj liturgiji, u hramu Svetog Save u Londonu, 10. novembra 1991. godine.
Četrdeset godina bogoslužbovanja oca Miluna je impresivna saga o „duhovnoj avanturi“ koju on, nastavlja i posle penzionisanja. – Imam samo manje novca, a posla i planova kao i pre.
Dovoljno je prelistati njegovu knjigu „Sa pokloničkih putovanja“ pa da se uoči o kakvom se duhovniku neumornog daha, energije i radoznalosti radi: molitva u crkvi Groba Gospodnjeg u Jerusalimu, Golgota, Vitlejem. Morija – brežuljak gde Bog kuša veru Avramovu. Maslinova Gora. Vitalija gde je Hristos vaskrsnuo Lazar. Zatim, Jerihon, Sodoma i Gomora, Judeja, Galileja, Sveta Gora i Hilandar. Petrograd i crkve po Rusiji, Sveta Sofija u Istanbulu. Kosovo, Republika Srpska, Krf…
Sa krstom i epitrahiljem išao je i još ide otac Milun do generala Krstića u zatvoru na severu Britanije. Ne mogu da mu zabrane da se sa njim moli, ali su zabranili da mu donese Bibliju i molitvenik.
„Ne mogu ni da vam iskažem koliko mi znači ovaj vaš dolazak“, rekao mu je u suzama, bivši komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske.
Ode otac Milun i kod Momčila Krajišnika u zatvor Ful Saton, u Jorku. Priča mi da uvek naiđe na „čvrstog čoveka, punog optimizma“.
– Voleo bih još da odem da vidim i da se pomolim u Svetoj Katarini(na Sinaju), ali malo mi skupo, 2.000 funti – govori mi otac Milun dok ga pitam „šta sanja i šta mu se događa“ sada kada je penzioner.
Hram pri crkvi Svetog Save u Londonu čiji je starešina otac Milun decenijama bio, danas je postao neka vrsta sabirnog centra i duhovnog i svetovnog života naših ljudi u Britaniji.
Tu je škola za našu decu da ne zaborave maternji jezik, kulturu i ćirilicu; tu je kulturno-umetničko društvo „Rastko“. Kroz salu hrama prolazili su i prolaze književnici, umetnici, vladike i poslenici kulture sa svih krajeva sveta i iz matice.
Gde se sada kada je penzioner prota moli Bogu? Svugde, kaže. U „njegovoj“ crkvi Svetog Save, u obe ruske crkve „moskovoskoj“ i „zagraničnoj“, u grčkoj… Ode i u arapsku (antiohijsku)…
Razgovori o veri Na dan svetog Alimpija Stolpnika, 9. decembra 1993. godine otac Milun začeo je pri hramu Svetog Save „razgovore o veri“( svakog četvrtka uveče). „Razgovori“ su jedna vrsta malog akademskog kružoka o veri, parohiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kroz „razgovore“ je do danas prošlo oko 8.000 slušalaca i predavača najviše kategorije. Besede Popis mrtvih Na jednom manevru njegov lankaster se zapalio iznad Jaklija i počeo da se obrušava pravo prema krovovima. Trojici drugova Nebojša je naredio da iskoče, a on je uspeo da izbegne ljudske žrtve u naselju i završi u jednom voćnjaku u plamenu svog bombardera. Zahvalni građani podigli su mu spomenik. |