Напитак бесмртника
Аутор: Ивана Радовановић, Број 1001, Рубрика Духовна ризница
У изузетној организацији поклоничке агенције СПЦ, „Доброчинство“, група од 30 ходочасника посетила је највеће светиње православне Грчке.
Ово богато и Духом преиспуњено поклоничко путовање започело је међу стеновитим и Божијом руком вајаним пејсажима Метеора, наставило се на острву Патмос – Синају Егејског мора, где се Св. апостолу Јовану јавио Бог и где је написао Откровење, осењено је, затим, благодаћу најстаријих и чудотворних икона Мајке Божије у манастирима Мега Спилеон, Неа Панагија Сумела,… Св. Лавра и свеправославном светилишту на острву Тинос, све до поклоњења моштима Св. Андреја Првозваног, Св. Димитрија и посете Српском војничком гробљу на Зејтинлику. Групу је предводио Драган Вукић, директор „Доброчинства“. Са нама су били и јеромонах Филимон из манастира Радовашница и прота Радован Чанчаревић из Крагујевца, а успут су нам се придружили и руски свештеници са Кавказа. Походећи највећа светилишта Грчке, откривали смо светилишта и у себи.На овој житници Православља, где је све натопљено Јеванђељем, као одјек Јерусалима, нашло се и острво Егина, које чува свете мошти и спомен на једно од најсјајнијих светила православног неба – Св. Нектарија Егинског.
Рођен је у граду Силиврији као Анастасије Кефалас, на празник Покрова Пресвете Богородице, којој се целог живота молио и спевао јој најлепше химне. Показујући рано велику богочежњивост, са 13 година је отишао у Цариград на школовање. Тамо је даноноћно радио тешке физичке послове у дуванџиници, добијајући од газде батине уместо плате. Записивао је изреке Св. Отаца на етикете кутија у које је паковао дуван, како би људима приближио лепоту Речи Божије. У тешкој немаштини, детиње искрено, написао је писмо – Господу Исусу, молећи Га за помоћ, која му је стигла од суседа, који је прочитао писмо, ганут.
Постаје млађи васпитач школе-метоха Цркве Христовог Гроба. У манастиру Неа Мони на острву Хиос, где је 10 година радио као учитељ, прима монашки постриг. У чин ђакона бива рукоположен у цркви Св. Мине, добивши име Нектарије, што значи „напитак бесмртника“. Уз помоћ добротвора, завршава теологију у Атини.
Патријарх Александријски Софроније га рукополаже за свештеника у Александријској Патријаршији. Уследила су звања епископа, архимандрита и, напослетку, Митрополита пентапољског. Народ га јако волео, али је, због зависти архијереја и црквеног клира, оклеветан код Патријарха. Добија решење о отпусту са свих дужности администратора Патријаршијске канцеларије и члана црквеног Синода, те скрхан одлази у Грчку. Живећи у највећој беди, праћен клеветама, показао се, кроз патњу и страдање, као пример изузетне трпељивости и непоколебљиве вере у Господа. Проповеда у Халкиди, увек на почецима под великим искушењима, да би се, на крају, народ увек са сузама опраштао од њега. Често побољева, али и бива укрепљиван виђењима Богородице.
Управља богословском школом Ризарион у Атини 15 година, радећи на одржању православне традиције, изазивајући тиме гнев школског одбора, који је хтео европеизацију школства. Уређивао је школску башту и радио физичке послове, чак и прао тоалете у време болести домара, говорећи да су најбеднији послови највећи у Божијим очима. Посетио је Свету Гору, где су га прозорљиви старци упућивали у тајинства вере. Много верних је долазило по његове духовне савете.
Око слепе девојке Хрисанте, касније игуманије Ксеније, формирало се сестринство, под његовим духовним руковођењем, и започело обнову манастира Живоносни Источник на Егини, 1904. године. Егина је острво у Саронском заливу, била је престоница Грчке 1828/9, имала је и своју флоту. Од 365 цркава, колико их је било овде, данас је остало 40. Св. Нектарије је освештао темеље цркве 1906. године, посветио је Св. Тројици, а подигнута је захваљујући прилозима добротвора. На Егини је творио бројна чуда, исцељивао ђавоимане и болесне, измолио више пута од Господа кишу, услед великих суша.
Увек је много радио, писао, молио се, градио, проповедао, читао, саветовао. Детиње срећан је гледао лепоту природе на Егини. Имао је више пута виђења светих мученица, Мајке Божије и ангела током богослужења, а верни су га, током Свете Литургије, виђали како лебди изнад тла јер је снага његовог духа надјачавала природне законе тела. Понирао је у тајне људске душе, очима дубоким и крупним, чији је ватрени поглед отварао двери свачијег срца.
Искушења и клевете су га пратили и на овом острву молитве и лепоте. Разболео се од рака простате, не објављујући то никоме, живећи у тешким боловима. Пребачен је у атинску болницу Аретео, где је, након два месеца угледао отварање небеских врата, чуо песму ангела и проговорио са Господом, кога је прослављао 74 године. Од његовог тела почело је да се шири благоуханије. Сестре су му, по упокојењу, скинуле поткошуљу и спустиле је на кревет где је лежао одузет човек, који је, на очиглед присутног особља – проходао. Док су тело Св. Нектарија преносили на Егину, почело је да мироточи. На Егини су звонила сва звона и ширио се мирис тамјана, опраштала се од њега цела Грчка. Црквена школа Ризарион је поклонила надгробну плочу за његов гроб. Сахрањен је у капели испод свог омиљеног бора, који и данас ту мирисно шири своје гране. Прислоњеном главом на кивот, могу се чути откуцаји срца или ударци његовог жезла. За 20 година, његово тело је три пута обретено нетрулежно, четврти пут је нађено делом враћено земљи, а делом очувано да би се разделило по свету. Св. Нектарије је канонизован 1961. године, одлуком Васељенског патријарха и Светог Синода Велике Христове Цркве. Његов спомен обележава се 22. новембра.
Због мноштва ходочасника, подигнута му је и велелепна црква у подножју старе, освећена 1994. године, а у изградњи је учествовала цела Грчка. У њој се чувају његове мошти, док се глава чува у горњој цркви. Иза њега је остало 35 књига.
Крај његових моштију, о. Филимон и о. Радован читали су му предиван акатист. Омогућено нам је и да у тишини проведемо молитвене тренутке у келији Светитеља, крај његовог кревета, где се, кроз откуцаје старог часовника, чује одјек векова и дамара срца које созерцава прослављење Божије кроз Његове Свете. Присуство Св. Нектарија је на овом острву заиста осетно, испуњено љубављу, топлином и спокојем, какав је био и сам Светитељ. Овде човек осећа васкршњу радост пред лепотом природе, која је сва обасјана молитвом. При повратку бродом, растајући се тешко или никако од сусрета са Св. Нектаријем, сунце својим сјајем просеца пут кроз море, као што Св. Нектарије молитвено просеца пут верних ка Господу.
Постоји књига лекара са исказима и чудима која су се дешавала са пацијентима које нису успели да излече, а исцелио их је Св. Нектарије. Исцељења су нашли оболели од малигних обољења, парализе, Паркинсонове болести, болести појединих органа, функционалних поремећаја организма, психичких проблема, неплодности… Забележено је преко 2.000 његових чуда. Многе здравствене установе га прослављају као свог заштитника, а Институт за онкологију и радиологију Србије обележава Св. Нектарија као своју славу. Честице његових моштију постоје широм православне васељене, а код нас се чувају у манастиру Раковица, где их је донео патријарх Герман. У виђењу једне од монахиња, Св. Нектарије је радосно поручио: „Присутан сам у свету својим моштима. Моје мошти су мој епитрахиљ.“ Наша земља, пролазећи већ дуго кроз тешка и страдална времена, вапи за храмом Св. Нектарија, где би болесни и безнадни нашли утеху и исцељење, а сви верни велику радост и укрепљење његовом благодаћу. Нека би Господ дао да једнога дана и у нашој земљи осване делић Егине и купола под којом ће се уздизати молитве Св. Нектарија за здравље свих нас.