СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
Тајну чудну гледам и необичну! Гласови пастира допиру до мојих ушију. Они данас не свирају неку мелодичну песму, него поју небеску химну. Ангели поју, Архангели певају, Херувими поју и Серафими славослове. Сви прослављају гледајући Бога на земљи и човека на небу. Онога који је горе доле ради домостроја, и онога доле горе ради човекољубља.
Данас Витлејем небо подражава; Уместо звезда, прихватио је ангеле који поју, уместо пак сунца, прихватио је неописиво Сунце правде. Немој да се питаш како? Јер тамо где хоће Бог, побеђују се закони природе. Јер, Он је то желео и то је учинио. Сишао је на земљу и спасао човека. Јер све се покорава Богу.
Данас се рађа Онај који јесте, и постаје оно што никада пре није био. Јер будући Бог Он човек постаје и Бог остаје. Када се родио, Јудеји ниси прихватили Његово надумно рођење. Са једне стране Фарисеји су погрешно тумачили божанске Књиге, а са друге стране књижевници су учили другачије него што су требали. Ирод је тражио да пронађе новорођено Дете, не да би га почаствовао, него да би га усмртио.
Сви они данас, дакле, трљају своје очи, гледајући Цара неба како се налази на земљи у људском телу, рођен од девичанске утробе. И дошли су цареви да се поклоне небеском Цару славе. Дошли су војници да служе Архистратига небеских Сила. Дошле су жене да се поклоне Ономе који је преобразио жалост женâ у радост. Дошле су девице да се поклоне Ономе који је створио дојке и млеко, и сада сиса Мајку Дјеву. Дошла су деца да се поклоне Ономе који је постао дете, да би испевао славословну песму „из уста деце“ (Пс, 8;3). Дошла су деца да се поклоне Ономе које је лудост Иродова показала као првомученике. Дошли су пастири да се поклоне Добром Пастиру који је жртвовао свој живот ради оваца. Дошли су свештеници да се поклоне Ономе који је постао Архијереј као Мелхиседек (Јев. 5, 10). Дошле су слуге да се поклоне Ономе који је узео обличје слуге како би преобразио (претворио) наше робовање у слободу. Дошли су рибари да се поклоне Ономе који их је претворио у „рибаре људи“ (Мт, 4,19).
Дошли су цариници да се поклоне Ономе који је од цариника открио јеванђелисту. Дошле су блуднице да се поклоне Ономе који је препустио своје ноге сузама једне блуднице.
И да укратко кажем, дошли су сви грешници да виде Јагње Божје који узима на своја рамена грех свет:
Мудраци да му се поклоне
Пастири благодарећи
Цариници благовестећи
Блуднице мирисе нудећи
Самарјанка извор живота тражећи
Хананејка веру непоколебиву имајући
Пошто, дакле, сви поскакују од радости, желео бих и ја да поскочим, да заиграм да прославим. Играм, пак, без гитаре, без фруле, без свећа упаљених, него уместо музичких инструмената, прослављам држећи повоје Христове. Оне су моја нада, оне су мој живот,, моје спасење, оне су моја фрула и моја гитара. Због тога их имам са собом: Да би задобио из њихове снаге снагу, да би клицао заједно са ангелима „слава на висини Богу“, и са пастирима „на земљи мир, међу људима добра воља (благослов) (Лк. 2, 14).
А знате ли зашто? Зато што Онај који се вечно родио од Оца неописано, неисказано, данас се рађа од Дјеве натприродно. Како? Познаје благодат Духа Светога. Ми можемо само ово да кажемо: Као што је истинито и његово небеско рођење, тако је и земаљско непорециво.
Истина је да се Бог родио од Бога, истина је и да се родио као човек од дјеве. На небу је једини који се родио само од Оца, Син Његово јединородни. И на земљи је једини који се родио само од Дјеве, син њен јединородни. Као што је и у случају Његовог небеског рођења непоштовање безбожност да помислимо на мајку, тако и у случају Његовог земаљског рођења саблазан је да претпоставимо оца. Бог Га је родио на начин божански.
Дјева га је родила на натприродан начин. Тако, ни небеско рођење Његово не може да се објасни, а ни Његово очовечење да се протумачи. То да Га је данас Дјева родила познајем. То да Га је Бог родио предвечно, верујем. Научио сам да смирено поштујем Његово рођење без радозналих испитивања (истраживања) и бескорисних разговора.
Јер, када је у питању Бог, не треба нико да очекује природни расплет ствари, него да верује у снагу Онога који управља свиме. Шта има природније од тога да роди једна удата жена? Али и шта преславније од тога да роди дете једна Дјева, без мужа, и да остане дјева? Због тога, дакле, можемо да истражујемо све што се дешава сагласно са природним законима. Међутим, све што се дешава на натприродан начин, треба да га поштујемо смерно. Не због тога што је опасно, него зато што је необјашњиво.
Страх осећам пред Божанском тајном.
Шта да кажем и шта да прозборим.
Гледам ону која је родила. Гледам и Онога који се родио. Али начин рођења не могу да разумем. Где Бог хоће, видите, побеђују се закони природе. Тако се збило и овде: Пренебригнута (укинута, занемарена) је природни закон и деловала је божанска воља.
Колико је неисказано Божије милосрђе. Предвечни Син Божји, непропадљиви, невидљиви и бестелесни, настанио се у пропадљиво и опипљиво наше тело. Због чега? Ето, као што знате, ми људи више верујемо ономе што видимо него ли ономе што чујемо. У видљиве ствари верујемо. У невидљиве не. Тако нисмо веровали невидљивом истинском Богу, него смо обожавали видљиве идоле у обличју људи.
Бог је дакле прихватио да се појави пред нама у видљивом обличју човека како би на тај начин укинуо сваку сумњу у Његово постојање. А потом, пошто нас научи Својим осетљивим и неоспорним присуством, да нас приведе истинском вером, у невидљиво и натприродно.
Чудо ме испуњује задивљеношћу
Превечног Бога видим као дете.
У јаслама се одмара, Он који има за престо небо!
Људске руке додирују неприступачног и бестелесног!
Пеленама је чврсто повијен, Он који раскида окове греха!
Међутим, то је Његова воља: Бешчашће да претвори у част!
Славом да обуче пакост и да претвори увреду у врлину. И увреду у врлину да трансформише – преобрази! Узео је моје тело. Нуди ми Свој Дух! Дарује ми ризницу вечног живота, узимајући али и дајући ми: Узима моје тело да ме освети; даје ми Свог Духа да ме спаси.
„Гле, дјева ће затруднети“! (Ис. 7, 14).
То су речи из синагоге, али су власништво Цркве!
Синагога је обојила конац; Црква је обукла царску одежду! Јудејка Га је родила; Васељена Га је прихватила. Синагога Га је одгојила и одојила, Црква Га је прихватила и користи имала. У Синагоги је лоза процветала, ми, међутим, уживамо у грожђу истине. Синагога је обрала грожђе, незнабошци, међутим, пију тајно пиће!
Она је посејала по Јудеји семе, незнабожци су, међутим, пожњели класје са српом вере. Они су са поштовањем посекли ружу, а Јудејима је остало трње неверовања. Птичица је одлетела, а они безумни још чувају гнездо. Јудеји се муче да протумаче књигу речи (буквално књиге), а незнабошци беру плодове Духа.
„Гле, девојка ће затруднети“
Кажи ми, Јудејине, кажи ми, дакле, кога је родила? Покажи, молим те, храброст, бар као ону коју си показао пред Иродом. Али немаш храброст. А знам и зашто. Зато што си лукав. Ироду си говорио да Га уништи, а мени не говориш да му се не поклоним. Кога је дакле родила? Кога?
Творца творевине. И ако ти ћутиш, природа то кличе – громогласно говори. Родила Га је на начин на који је Сам хтео да се роди. У природи није било могућности једног таквог рођења. Он је, међутим, као Господар природе, изумео чудан начин рођења. И на тај начин је показао да и то што је човек постао, није рођен као човек, него само како Богу доликује.
Он који је створио Адама од девичанске земље, Он који је потом од Адама створио жену, родио се данас од девичанске кћери која је победила природу, превазилазећи закон брака.
Адам је онда, немајући жену, жену задобио!
Дјева сада, немајући мужа, мушкарца родила.
А зашто се то десило? Ево зашто:
Жене су имале један даван дуг према мушкарцима, пошто је од Адама произашла жена без посредовања друге жене. Због тога је Дјева данас, исплаћујући мушкарцима Евин дуг, родила без мужа, показујући на тај начин једнакост природе.
Адам је остао неповређен после одузимања ребра. Нескверна је остала и Дјева после рађања Детета. Но пази још нешто:
Господ није створио неко друго тело како би се појавио на земљи. Узео је људско тело како не би изгледало да презире материју од које је створен Адам. Дошли су тако, Бог и човек, у мистично јединство. А ђаво, који је поробио човека, бацио се у бег.
Бог постаје човек, али се рађа као Бог. Ако би имао порекло, као ја, из једног заједничког брака, многи би сматрали Његово рођење као превару. Због тога се рађа од Дјеве, због тога одржава њену материцу недирнуту, због тога одржава њено девичанство нетакнутим, Да би чудесан начин рођења постао узрок непоколебиве вере.
Ономе дакле ко ће оспоравати бесемено рођење Логоса Божјег, призваћу као сведока неупрљани печат девичанства. Кажи ми, дакле, Јудејину, да ли је Дјева родила или није? А ако је пак родила зашто не исповедаш натприродно рођење? Ако пак није родила, зашто си преварио Ирода? Када је он тражио да сазна где ће се родити Христос, зар ти ниси рекао: „у Витлејему јудејскоме“ (Мт. 2,4)? Да нисам ја познавао град или место? Да нисам ја познавао вредност Детета које је дошло на свет? Исаија и ваши пророци зар нису говорили о Њему? А ви, незахвални непријатељи, нисте објаснили истину? Ви, књижевници и Фарисеји, строги чувари Закона, нисте нас учили о Христу? Зар ви нисте тумачили Писма? Да нисмо ми познавали ваш језик? А када је Дјева родила, зар ви нисте изнели Ироду сведочанство пророка Михеја: „А из тебе, Витлејеме граде из области Ефрата, ако и јеси међу најмањим градовима Јудиним, из тебе ће ми изаћи Господар Израиљев“ (Мих. 5, 1)?
Добро је рекао пророк „из тебе“. Од вас је дошао и приказао се васцелом свету. Појавио се као човек, да би водио (руководио) људе. Појавио се као Бог да би спасао васељену. Ма какви сте ви корисни непријатељи! Какви човекољубиви тужитељи! Ви сте грешком показали да је новорођено Дете у Витлејему Бог. Ви сте Га не хотећи проповедали. Ви сте Га објавили, желећи да Га сакријете! Ви сте Га учинили добро, желећи да Му наудите.
Какви сте ви неписмени учитељи, заиста? Ви сте гладни а храните друге. Жедни сте а напајате друге. Сиромашни сте, а богатите друге. Ходите дакле, да славимо! Ходите да прославимо! Чудан је начин славља – колико је чудан и разлог рођења Христова.
Данас су разрешени дугогодишњи окови.
Ђаво је посрамљен
Демони су побегли
Смрт је уништена
Рај је отворен
Проклетство је ишчезло
Грех је протеран
Прелест је удаљена
Истина је Откривена
Проповед благочешћа се излила и проширила свуда
Царство небеско је пресађено на земљу
Ангели сабeседе са људима
Све је постало једно
Зашто?
Зато што је Бог сишао на земљу а човек је узишао на небеса. Сишао је Бог на земљу и поново се налази на небу. Цео је на небу и цео на земљи. Постао је човек и остаје Бог. Бог је и узео је тело. Држи се у девичанском загрљају, а у Својим рукама држи васељену.
Мудраци трче у Његову близину. Трчимо и ми. Трчи и звезда да објави Господа небеса. Али… и Он трчи. Трчи ка Египту. И види се свакако, да трчи тамо како би избегао Иродово издајство. Међутим, то се дешава да би се испуниле пророчке речи: „у тај ће дан народ израиљски примити трећи, после Асираца и Египћана, благослов Божји на земљи“ (Ис. 19, 24).
Шта кажеш, Јудејину? Ти који си био први постао си трећи. Египћани и Асирци су пре тебе, а првородни Израиљ се нашао иза? Да! Тако је. Асирци ће бити први, пошто су се они први са својим мудрацима поклонили се Господу. Иза њих Египћани, који Су га прихватили када је побегао у њихове крајеве како би избегао Иродову намеру. Трећи и последњи Израиљски народ, који је познао Господа од апостола, после његовог крштења на Јордану.
Шта друго да кажем?
Творца и јасле видим, бебу и пелене, Мајку Дјеву презрену. Велико сиромаштво, велику немаштину.
Видиш ли, међутим, какво богатство у великом сиромаштву? Богати је ради нас постао сиромашан. Нема ни кревет ни лежај. Унутар смерних јасала. Запоставили су Га.
О сиромаштво, изворе богатства!
О богатство неизмериво, скривено у сиромаштву!
У јаслама лежиш и васељену плениш.
У пелене се умотаваш и окове греха разбијаш
Још ни реч ниси изустио, а мудраце си Богопознању научио!
Шта да кажем и шта да прозборим?
Ево Беба у пеленама повијена!
Ево Марије, Мајке и Дјеве заједно!
Ево Јосиф, тобоже отац Детета!
Она жена, он муж. Законити именитељи, али без садржаја.
Јосиф је само заручен са Маријом а Дух Свети ју је осенио. Тако, пун чуђења, није знао шта да мисли о Беби: Да каже како је било плод прељубе, није смео. Да изрекне реч саблазну против Дјеве, није могао. Али није ни прихватио Дете као његово, зато што му је било непознато како и од кога је рођено.
Али гле, како, у својој збуњености, добија одговор са неба, гласом ангела: „Јосифе, не бој се узети Марију жену своју, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога“ (Мт. 1, 20). И објавио је тако и њему и нама да је Дух Свети осенио Дјеву. Због чега је, међутим, Христос желео да се роди од дјеве, остављајући недирнутом њено девичанство?
Ево зашто:
Некада је ђаво преварио дјеву Еву. Сада је анђео донео искупитељску поруку Дјеви Марији. Некада је Ева изговорила реч која је постала узрок смрти. Сада је Марија родила Логоса (Реч) који је узрок вечног живота. Евина реч је показала дрво које је изгнало Адама из раја. Маријин Логос је показао Крст који је поново увео Адама у рај.
Њему, дакле, Логосу Божјем и Сину Дјевином, Који је отворио пут кроз место непроходно, узносимо славословље заједно са Оцем и Духом Светим у векове векова. Амин.
превод са јелинског
ђакон мр Драган Радић