Нова оптужница против петорице већ осуђених војних полицајаца за злочине у сплитском војном затвору
Од нашег сталног дописника
Загреб, 13. јануара – Жупанијско тужилаштво у Сплиту подигло је оптужницу против петорице бивших хрватских војних полицајаца припадника 72. бојне ВП због ратних злочина почињених над заробљеним Србима у војном затвору Лора током 1992. године. Овај случај назива се „Лора 2”, јер су сада оптужени са још тројицом колега из стражарске службе Лоре већ осуђени на шест до осам година затвора због мучења и убистава заточених у Лори, конкретно због убиства цивила Гојка Буловића и Ненада Кнежевића и мучење већег броја заточених Срба.
Сада су поново оптужени тада осуђени војни полицајци, бивши командант затвора у Лори Томислав Дуић (40), његов заменик Тончи Вркић (49) и стражари Емилио Бунгур (49), Анте Гудић (38) и Анђелко Ботић (41). Дуић (осуђен на осам година затвора) и Бунгур (шест година) још се налазе у бекству и чека их одслужење већ изречених казни.
Петорка бивших војних полицајаца сада је оптужена за мучење и злостављање више од 40 заточеника у Лори и убиство тројице ратних заробљеника – Бојана Весовића, Душана Јелића и Владе Савића.
Да су се тамничари односили према заточеним Србима на најстрашнији начин говори мученичка судбина и смрт младог Бојана Весовића из Крагујевца. Када је 1992. убијен под најтежим мукама имао је тек 18 година. У јануару те године отишао је на редовно одслужење војног рока у Приштину.
Обуку за тенкисту још није ни завршио када је са другима послат у БиХ, где је већ беснео рат. У околини Ливна је рањен у бедро и заробљен од стране хрватске паравојске и затим одведен у хрватски војни затвор Лора у Сплиту, што само потврђује под чијом командом су ратовали Хрвати у БиХ. У Лори је, иако тешко рањен, бестијално мучен данима док на крају, под најтежим мукама, није преминуо. Да би сакрили злочин његови починиоци су Бојаново мртво тело пребацили у БиХ и покопали на неозначеном месту, али је после више година случајно пронађено и уз помоћ ДНК методе утврђено о коме се ради.
Све време његов отац Мирослав га је упорно тражио, али није дочекао подизање оптужнице против његових џелата. О томе Бојанов брат Дане Весовић у јучерашњој „Слободној Далмацији” каже: „Он је био дете, никоме ништа није био крив. Отишао је у ЈНА као што су ишли и сви у другим републикама, а онда су га послали у рат, иако обуку није завршио, нити му је тамо било место.”
Кроз шта је све пролазио несрећни Бојан сведочи Дејан Радосављевић, такође из Крагујевца, који је с њим прошао пакао Лоре, али срећом преживео: „Бојан је био у блоку Ц, прва ћелија. Био је го, рањен прострелном раному бутину. Та нога натечена, много више од друге здраве. Завукао је главу испод кревета. Види се да је испребијан, флека до флеке – то је све црно било. Није хтео јести. Те животиње су се над њим иживљавале и када је престао запомагати.”
Такође у то време заточеник Лоре, Весо Деретић, који живи у Требињу и биће сведок на предстојећем суђењу, непосредно је видео шта се тада збивало с Бојаном: „Бојан је дословно полудео од болова, певао је ноћу. Умро је у неописивим мукама. Редовно га је посећивао и мучио Анте Гудић, а мали би вриштао чим би тај стражар ушао, све док једног дана није престао вриштати.”
Задовољство због подизања ове оптужнице изразио је ових дана председник Далматинског комитета за људска права Тончи Мајић, који се протеклих година много залагао да се најзад сазна истина шта се то дешавало у хрватском војном затвору Лора. За сплитски дневник је изјавио да ће се државно тужилаштво морати позабавити и бројним другим особама које су ту вршиле злочине. „Посебно нам је занимљива једна женска особа – анђео смрти из Лоре – која је у друштву с Дуићем мучила јадне људе”, напомиње Мајић.
На сеансе мучења српских цивила и заробљеника заточених у Лори долазили су и неки цивили, који још нису идентификовани, иако се ради о пријатељима и познаницима оптужених стражара и војних полицајаца који су им то и омогућавали.
Радоје Арсенић