Србији која ће наредне године бити почасни гост Сајма књига у Лајпцигу, биће потребно најмање четри до пет година за пласман савремене српске књижевности на немачко говорно подручје.
Директор Сајма књига у Лајпцигу Оливер Циле оценио је да је за успешан пласман савремене српске књижевности на немачком говорном подручју потребно најмање четири до пет година.
Циле је на конференцији за новинаре у Српском ПЕН центру у Београду, сазваној поводом посете делегације немачких и аустријских издавача Србији, рекао да је успостављање непосредних контаката са српским ауторима и издавачима први корак у грађењу будуће сарадње.
Повод за посету аустријских и немачких издавача Београду и Новом Саду, где су се у среду сусрели с покрајинским секретаром за културу Милорадом Ђурићем и његовим замеником Радославом Петковићем, јесте припрема за представљање Србије на Сајму књига у Лајпцигу, али и за учешће српских издавача на сајмовима књига у Бечу и Франкфурту.
Србија ће 2011. године бити почасни гост Сајма књига у Лајпцигу, а према речима саветника министра културе Зорана Хамовића, то је прва манифестација која пружа прилику за свеобухватни пласман савремене српске књижевности и издавачке продукције на немачком говорном подручју.
Континуирано превођење на немачки
У оквиру припрема за почасно гостовање у Лајпцигу 2011. године, већ је увелико почело превођење српских дела на немачки језик, а делегација српских писаца и издавача ће се посебно представити и на овогодишњој манифестацији, која се одржава од 18. до 21. марта.
Министарство културе Србије је наменски издвојило новац за континуирано превођење дела српских аутора на немачки језик током наредне три године, како би представљање Србије на Сајму књига у Лајпцигу било што успешније и потпуније.
Међу ауторима чија су дела преведена или се преводе на немачки језик су Драган Великић, Срђан Ваљаревић, Вида Огњеновић, Мирјана Новаковић, Радослав Петковић, Ласло Вегел, Давид Албахари, Владимир Копицл, Владимир Пиштало, Владимир Арсенијевић, Владислав Бајац, Ласло Блашковић, Светислав Басара и други.
Српски ПЕН центар раније је објавио антологије српске поезије, прозе и драме на немачком језику, у којима су представљена дела тридесетак домаћих аутора, као и каталог с подацима о савременим српским књижевним ствараоцима.
Делегација од десетак аустријских и немачких издавача сусрела се у Београду с колегама из Србије. Један од издавача рекао је да би српска литература могла да буде веома интересантна за немачко тржиште, али да је потребно да се код читалаца с немачког говорног подручја изгради интересовање за српске ауторе.
Према његовим речима, немачке и аустријске издаваче не интересује жанровска књижевност, односно дела настала по рецепту бестселера, већ оно што је аутентично у српској литератури.
Аустријски издавач Лојзе Визер, који је пре три године добио награду „Доситеј Обрадовић“ за промоцију српске књижевности у иностранству, рекао је да је превођење дела савремених српских аутора на немачки језик одлична прилика да се Србија у свету представи својом културом.