Autor: Кристина Ћирковић
БРAТУНAЦ – За убиство мог двадесетогодишњег сина Грујице и још седамнаесторо Ранкића из Бјеловца још нико није одговарао. Каквој будућности се можемо надати у БиХ, чије Тужилаштво и Суд игнорише Бјеловац и српске жртве?
Каже то Крсто Ранкић, који је јуче био у цркви Светог пророка Илије у Бјеловцу код Братунца на парастосу служеном за његовог сина и још 108 убијених Срба из овог и околних села Сикирић и Лозничка Ријека. Овај злочин починиле су јединице Aрмије РБиХ из Сребренице под командом Насера Орића.
Од укупно 109 страдалих Срба у овим селима, њих 68 убијени су 14. децембра 1992. године.
Делегације општинских борачких организација Бирча, општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те Регионалног удружења логораша положиле су цвијеће на спомен-обиљежју, постављеном у порти овог храма.
Тог 14. децембра у рану зору јаке муслиманске снаге из Сребренице, под командом Орића, упале су у ова села на обали Дрине и починиле стравичне злочине. Зликовци су масакрирали, убијали и спаљивали све што су стигли – жене, дјецу и старце. Око половине убијених били су цивили који су спавали у својим кућама, гдје су и убијани.
Послије почињеног масакра над српским становништвом, муслиманске снаге су потпуно опљачкале српску имовину, а онда су попалиле ова три села која још нису у цијелости обновљена.
Тог дана опљачкано је и попаљено свих 80 српских кућа, а више од стотину мјештана тешко рањено.
Славка Матић, којој је 14. децембра 1992. године убијена цијела породица, каже да се зна ко је одговоран за страдање њених кћерки Снежане и Гордане, те мужа Радивоја.
– Они су убијени на кућном прагу. То је истина, али, опомињем да правде нема за моје најмилије – каже она.
Огорчена је и Радојка Филиповић, којој су у Бјеловцу убијени супруг Драган, свекар Драгољуб и још четворо чланова породице.
– Насерови војници заробили су тог дана моју јетрву Миру са седмомјесечним сином Немањом, трогодишњом кћерком Оливером, свекрвом Достаном и деветогодишњим Браном Вучетићем, који су размијењени тек два мјесеца касније. Чињеница да су прошле скоро двије деценије, а да још нико није одговарао потврђује да је БиХ сигурна земља за злочинце из реда бошњачког народа – истакла је Филиповићева.
Потресена, каже да непроцесуирање ратних злочина почињених над Србима у Бјеловцу и другим братуначким селима „представља највећи злочин, који се над једним народом чини у миру“.
Одговорност
За злочин у три подрињска села, као ни за све друге злочине почињене над Србима у Подрињу, нико није одговарао иако су правосудним органима БиХ поднесени бројни докази и свједочења.
Породице погинулих огорчене су на рад правосудних органа који до сада на томе ништа нису урадили.