Браћо моја, да се подсетимо бесмртности душе. Да знате да смо на овој земљи странци и путници. Чујте шта каже Псалтир: „Ништа је човек на земљи и странац као његови родитељи!“ 
Нисмо дошли да останемо овде, овде је све пролазно, нестално; изашли смо рођењем и осванућемо смрћу. Свети и Богобојажљиви Јов каже овако: „Из утробе моје мајке пао сам у јаму!“ Чули сте? Толики му се учини живот на земљи, након 400 година. Јер, после битке, Бог му подари још 140 година живота, после кушања толиким мукама и болестима; и толико му се учини, да из утробе мајке скочи у раку. Као један скок учини му се живот.
Живот је сен и сан… Чујете ли чиме нас упоређује Дух Свети? „Човек је као трава, његови дани су као цвет пољски; тако ће цветати.“ И поново: „Његови дани као сен пролазе.“ И поново: „Дани моји као сен прођоше а ја сам као трава увенуо.“ И поново каже: „Угасили се као дим дани моји, и кости моје осушише се“. И опет: „Дани наших година су као мрежа паукова“. Са мрежом пауковом пореде се наши дани. Тојест, као што је ништавна мрежа паукова, тако је ништаван и живот наш на земљи: ми смо само сен, сан и крхки цветак на земљи!
Бог каже Исаији – слушај пророче, вичи и кажи пред народом: „Све тело човеково јесте трава и сва слава човека је као цвет траве. Осуши се трава и цвет јој паде, али реч Господа остаће у векове“. Да се не ослањамо на овај живот, јер је сен и сан. Знате шта остаје у векове? Душа. Тело постане земља. Јер, сахрањујемо а потом откопавамо мртве и за мало времена од њих остаје само прах – након неког времена ни кости не остају; све се претвара у ништа. То је прва заповест, јер „земља јеси и у земљу ћеш отићи“. Али душа не умире никада. Душа остаје у векове векова, јер је дух и не може умрети. Тако је начинио Бог. Али да би сте знали шта се дешава са душом када човек умре, рећи ћу вам који је пут душе након смрти, по Предању Православне Цркве.
Од смрти и до 40 дана након смрти, када се дешава појединачни суд душе и Бог разрешава где да останемо, на добром или лошем, до коначног суда, то је време пролазно, нестално време, за праведнике и за грешнике. Када човек умре и када преда душу своју, у том моменту испред њега се појављује онолико ђавола колико је греха чинио и онолико Анђела колико је добрих дела имао у животу. Тако каже Свети Јефрем Сирин. А овде је велика битка. Јер све снаге боре се са ђаволима, да придобију душу, пошто ђаволи говоре да је душа њихова јер је грешна, али анђели кажу да има више добрих дела. И велика је борба, и зато се душа плаши да напусти тело. „Завеже јој се језик“ када све ово види. Она види пуно, али не може да искаже. Она би рекла: „Ево колико ђавола је дошло!“ Видео је у Старој Агапији отац Јевтимије, недељу дана уочи смрти, како су се борили Анђели са ђаволима за душу, говорећи:
„Погледај како се боре! Анђели Господњи са златним крунама на глави и ударају ђаволе. Гледај како беже!“ Недељу дана уочи смрти прорекао је да ће умрети, јер би изабрани човек од Бога, како говораше сестринство. Али не виде сви ову тајну да би је изрекли; могу видети али не и исказати. Онда у смртном часу велики значај има и Анђео са крштења. Када он дође, сви се одстрањују. Анђео кога смо примили на Светом Крштењу, има велику снагу. Зато када се молите код куће, након завршетка молитава, да обавезно чините неколико метанија и Анђелу кога сте примили на Крштењу и да говорите овако: „Свети Анђеле, чувару мога живота, моли се Христу Богу, за мене грешног (или грешну)!“ Јер овај Анђео не само да нас сада чува, него нас он чува и после смрти. Он путује са нама кроз митарства, до 40 дана и имамо га као заштитника од Богом даног Крштења. Кад не би било њега, ђаво би чинио са нама све што жели. Чујете шта се каже у Псалтиру: „Неће задремати онај што те чува“. И поново каже: „Стаће Анђео Господњи око оних што се плаше Њега и избавиће их“.
Јасно је да је Анђео онај што нас чува у садашњем животу и након смрти, до 40 дана. Долази онај Анђео и каже: „Уклоните се, ђаволи! Ја познајем живот ове душе, од њеног рођења до сада“. И Анђео, долазећи, почиње да прича са душом овако: „Немој се плашити, сестро душо !“ Свети Григорије Ниски каже нам зашто је назива сестром. Јер и Анђео и душа јесу разумна бића, самовласна, словесна и духовна, као што каже Свето Јеванђеље: „И биће сви као Анђели Божији“.
Ево твог тела! Припази душо, ово је твоје тело, то је твоја кућа у којој си становала. Са овим си живела 20, 60, 80 година, колико је желео Господ да ти подари на земљи; јер у Бога је живот а не у нас.
Анђео ће нам показати све што учинисмо и где га учинисмо. Припази, душо! Када на Страшноме Суду буде затрубила труба, за трен има да васкрсне ово тело, као што га видиш, и бићеш са њим и отићи ћеш на Суд, како каже апостол Павле: „Сви ће стајати пред Збором суда Исуса Христа, да прими свако по ономе што је чинио, добро или зло“. Анђео чувар има да је поново подсети: „Ево, сестро душо, када си био мало дете, послала те мајка да донесеш кофу воде или да донесеш зелениша из баште, или да дотераш гуске са паше, или да урадиш неки послић у дворишту. Ето тако си мислила онда; тако си онда разумела!“ И почиње да је подсећа још из детињства какво је добро учинила у своме телу и какво зло. „Ево овако си чинила, када си била први разред основне школе, онако у другом, онако у трећем; ето тако си чинила!“ Након изласка у свет, када си била девојка или момак, када си се оженио или удала, ево то си чинила!“ И подсећа је из детињства и до смрти свакога дана и сваког часа шта учини. Јер душа, након изласка из тела, памти пуно. Она је као сунчани зраци. Не отежује је земља нити тело да би заборавила. Све ће видети као у огледалу. То се дешава првога дана након смрти. Другог дана након смрти дешавају се трепетније ствари. Другог дана након смрти душу Анђео Чувар води свуда где је човек ишао током целог живота. Онда ће се десити оно што пише у Псалтиру: „Зашто се плашим у злом дану? Јер безакоње моје овладаће мноме!“ Цела слика живота човекова откриће се другог дана након смрти. Али ћеш рећи: „Оче, како може душа човекова да прође за један дан онуда куда је човек ишао целог живота?“ Душа обилази свет за трен ока. Наша душа и Анђео Чувар иду брже него зрак муње, као што каже писмо: „Трчаће, Господе, у журби и брже од зрака муње, душе праведника и вратиће се Теби“, читамо код пророка Језекиља и још на неким местима. Душа је мисаоно биће и не стигнемо казати речи језиком а мислима смо обишли земљу пре изговора; ево, као кад бих рекао сада: Пекинг, Њујорк, Москва, Букурешт, Сихастриа. Таквом брзином путује душа када напустимо тело. И није никаква тешкоћа да обиђе другога дана са Анђелом сва места на која је ишла током целог живота. Она ће само помислити и стићи ће тамо где је помислила, јер путује брзином мисли. Показује јој тада Анђео где је учинила добро а где зло. И показује јој само истину. Ево овде си играла, овде си се опијала, овде си блудничила са толиким женама или мушкарцима, овде си псовала, овде си пушила, овде си побацила толико деце, овде си проклињала, овде си крала, овде си певала, овде си се улењила, овде си се осветила некоме. Понизила си и проклињала, била си се. Ниси се исповедила, ниси постила и недостојно си се причестила!“ Показује јој и добра дела: „Ево, душо, овде си ишла у цркву: овде си слушала реч Божију, овде си читала свете књиге, овде си претрпела гнев са радошћу, овде си поучила некога, тамо си чинила милостињу, оденула си нагог, овде си напојила жедног, примила си странца.“
Показује јој све, све, и душа не може рећи ништа, јер јој показује само истину, јер Анђео не може слагати. Показује јој добра и зла дела.
И чуди се душа и пита Анђела:
– Свети Анђеле, како ти знаш све ово?
– Како да не знам, када сам стално био уз тебе! Ти си јела, ја нисам, ти си спавала ја нисам, ти си пила, ја не могу пити, ти си се одмарала, ја не могу. Ја нисам дух који може јести, или пити или спавати. Ја сам бдио стално – као што каже у Псалтиру: „Неће задремати онај што те чува“. Јер да нисам био уз тебе, ђаволи би те бацили у пропаст, заједно са твојим видљивим и невидљивим непријатељима. Ја сам те чувао и стално био уз тебе и стално сам записивао шта мислиш. Јер познајем твоје мисли и шта говориш и шта чиниш, добро или зло“.
А трећег дана након смрти, душа ће видети нас. Видеће да плаче мајка, плаче сестра или жена или муж. Тада она види да је оплакује родбина и бива јој жао. Али не носи нашу бригу, она мисли онда само о себи и говори: „Они остају на земљи и покајаће се, јер имају времена да чине добра дела. Али ја, камо одлазим? Ко ће мени тамо помоћи?“
Трећег дана придодаће се нашој души Анђели пратиоци, шест светлосних Анђела и са оним од крштења, биће их седам, који са нама пролазе застрашујућа митарства. Чули сте за ваздушна митарства?! Тада се врше службе за оне који желе милост од Бога и да их сачува од мрачних духова из ваздуха.
Значај Свете Тајне Исповести и
Светог Причешћа за оне који умиру
Најзначајније Свете Тајне за оне који умиру јесу исповест и Свето Причешће, као и помирење са свима. Али одмах након смрти служи се 40 дана Света Литургија и помени са разрешењем и милостињом, која помаже души када пролази митарства. Јер Црква, пошто нам је духовна мајка моли се за душу, која јој је ћерка по дару, кроз крштење, да би лако прошла митарства.
Шта се дешава док душа пролази кроз ваздушне царине? Онда ту види колику је корист имала због исповедања грехова. Да Бог није између њега и нас ставио Тајну Свете Исповести, ни један човек не би се спасао. Јер каже апостол Јаков: „Много сви грешимо и нико није без греха“. Али између нас и Бога стављена је Тајна Исповести, која је друго крштење, као што каже презвитер, чули сте шта каже на исповести: „Од времена када си се другим крштењем крстио, по поретку хришћанских Тајни“. Тада се види колико је душа имала користи од исповести, онда када пролази митарства. Зато, молим вас да запамтите: Када видиш да ти се разболи мајка, сестра, брат, жена, синовац, дете, отац, ћерка, немој прво доводити лекара. Прво доведи свештеника да би болесника исповедио и да би се он очистио од свих грехова.
Човек се мора исповедити обавезно барем четири пута годишње, читавог живота, за време четири поста, али поготово када видиш да се разболео. Онда позови брзо свештеника да га исповеди. А не онда када му се завеже језик и губи свест; него у времену када има чисту свест. И реци: „Оче, мајко, младићу, кажи шта си учинио!“
Нека напише у неку свеску, ако зна нека се подсети свега, јер ако си успео да га наведеш на ваљану исповест, задобио си једну душу. Јер шта говоре Свети Оци? И ако је имао неко смртне грехе, врло тешке, ако је умро исповеђен, избавиће га Црква. Он остаје у аду само док се не очисти, јер каже Свето Јеванђеље: „Ништа нечисто неће ући у Небеско Царство!“
Чуо си шта каже један Светитељ? Видео је огњено море и из тог мора излазили су бели голубови као снег и летели су ка небу. И тамо беше пакао и чуо је галаму и кукњаву. „Како, Господе, из огња да излазе голубови?“, упита се он. Голубови су биле душе праведника, који су се очистили епитимијом обитавања у аду и платили су све што су морали исплатити.
Јер Црква посредује са земље највише кроз Свете Литургије. Јер жртва и откуп наш чини се Крвљу Господа Исуса Христа. Као што каже Апостол: „Његова крв чисти нас од сваког греха“.
Хришћанин, ако је умро исповеђен, и ако, сачувај Господе, има тешке грехе и није поднео епитимију, он ће епитимију издржати у аду. Али из ада га може избавити Црква, кроз Свете Литургије, разрешењем и милостињом и тако ће отићи у Рај. Али ако је неко умро неисповеђен још из младости, а имао је смртне грехе, тешке, то је као кад би умро некрштен. Све службе које ће се на земљи служити за такву душу мало ће јој помоћи; јер ништа нечисто неће ући у Небеско Царство.
Тако су ђаволи поставили митарства, како би спречили да ико прође ка Небу. Знате ли зашто имају ову мржњу и завист против људи? Јер душе праведника допуњују број отпалих анђела. Овај свет онолико ће држати Бог, као што показује Свети Симеон нови Богослов, док се не допуни број палих анђела душама праведника. Читате ли у Псалтиру? „Отпали анђели здробиће главе и многих на земљи.“ Док се испуни број палих анђела из свих легеона; и од Херувима и од Серафима, и од осталих, који су имали исту мисао са сотоном, да би били исти као Бог. И зато мрзе толико ђаволи, јер знају да свака душа, ако прође на небо, као што каже Јеванђеље: „И биће сви као Анђели Господњи“, биће на њиховом месту и одузеће им све. Зато чекају у ваздуху и говоре: „Ево нас је Бог збацио са Неба, а ове душе желе да оду овуда Богу, и заузеће наше место!“ И онда Господ допусти да ђаволи стоје на путу души, јер Бог је праведан, а не само милостив. Демони су поставили ове царине између неба и земље, да би бацили у ад оне што умру непокајани за тешке грехе. И ево како су поређани: Прва је царина због злоречја, друга због клеветања; трећа због љутости, потом похлепности итд., од најмањих греха, до највећих. И ко није споменуо зло? Ко се није љутио? Ко није попио чашу више у свом животу? Или ко није пао мислима, или у машти и делом у блуд, у опијање, колебање у вери, и у остале телесне грехове, или душевне, као што читамо у животу Свете Теодоре?
Чули сте шта је рекла Света Теодора када је стигла на митарство пијанства… “Чудила сам се врло јер ђаволи су ме подсетили на све чаше ракије и вина које сам попила у животу. И показали су ми колико сам пила, у ком тренутку и са киме сам била и колико пута се напијала и колико пута сама пила. И питала сам Свете Анђеле: „Како све ово знају ђаволи?“ Рекоше ми: „И они су били анђели!“
Да знате поред доброг Анђела датог му о Крштењу, који стоји са десне стране Хришћанина, имаш још једног анђела из легеона паклених господара, једног ђавола који стоји крај левог рамена. Он записује шта си зло учинио и које си зло говорио и све грехе учињене у животу, а добри анђео записује и добро и зло. Тако верује Христова Црква.
Сада да видимо шта се догађа са душом исповеђенога: када дође ђаво са свитком на коме су забележени сви људски греси, не налази их више забележене! Онда ђаволи криче, вриште и љуте се јер овој души која је имала велике грехе, побачаје, блуд, крађе, псовке, пијанке и друге, не налазе ништа записано. Ако је хришћанин, преко искрене исповести, разрешен од стране свештеника на земљи, Дух Свети брише тамо све његове грехе. Реч Христова каже: „Све што свештеник разреши на земљи, биће разрешено и на Небу“. Нисте ли чули? Шта он свеже на земљи, биће свезано и на Небу. Само ако је човек био паметан у животу, ако се чисто исповедао, лако ће прећи застрашујућа ваздушна митарства трећег дана. И мериће му се добра дела са лошим. Добра дела јесу као драгуљи, а лоша дела као обичан камен.
Душа је врло мудра. Она види камо иде. Ако види да је на митарствима греси вуку наниже, почиње да плаче и бива тужна, поготову ако види хиљаде ђавола који је желе отети на свакој царини. И каже јој Анђео чувар: „Немој се плашити, душо, јер не познајеш суд Бога! Немој се плашити!“ Душа се завуче под крила Анђела, када види онолико хиљаде демона. Ђаво је тако ружан да када би дошао овде где се ми налазимо, не би нико остао жив. Сви би смо умрли због страха од палог анђела. Али душа када види хиљаде демона завлачи се под крила Анђела. „Господо моја, Анђели, немојте ме оставити! Плашим се пуно ових!“ И кажу јој Анђели: „Немој се плашити, душо, јер си са нама! Ми смо Божија гарда, која ће те пратити! Сачувај Боже, да после 40 дана не паднеш у њихове руке! Али сада немој да бринеш, јер те ми чувамо!“ У трећи дан наша душа пролази ваздушна митарства и тачно у трећи дан када је напустила тело, у истом тренутку стиже по први пут пред Престо Пресвете и Животворне Тројице. И шта она види тамо? Јер Свето Писмо каже: Бога нико није никада видео. Али Бога, Господа Исуса Христа, Њега је видео цели свет. И није ли био Бог? Видео је Бога и Авраам, Видео Га Мојсије; међутим, они су Га видели како је Он желео да се покаже. Али природу Бога нико није видео, нити Херувими нити Серафими. Суштина Божија је недоступна свакој рационалној мисли са Неба и земље.
Шта, дакле, види наша душа трећега дана, када по први пут стигне пред престо Бога? Ево шта види, по сведочанству Светих Отаца. Гледа неописиву светлост, милијарде пута силнију од сунчеве и осећа миомир Духа Светога. Чује песме Херувима и Серафима и појављују се неки облаци златни и плаветни, и клизе ка истоку, и Анђели клече над њима, заједно са душом. И одједном зауставе се на месту окренутом истоку. Јер, зато да запамтите, клањамо се ка истоку када се молимо што је престо Божији на истоку. Ниси ли видео шта каже Свето Писмо: „И насадише рај у Едему на истоку“! Нисте ли чули шта каже Псалтир, који држите у својој кући? Господ се вазнео на Небеса, на истоку. Значи, на истоку је Престо Пресвете Тројице.
И зауставе се ови облаци и Анђели су ту који клече заједно са душом која је иста као они. Трећег дана душа има да чује овај глас на Адамовом језику: „Носите ову душу шест дана у Рај“. Јер у току шест дана пролази нам душа по Рају брзином мисли. Тада Анђели узимају душу брзином муње и воде је ка Рајским баштама. Када стигне душа тамо са Анђелима, нико не може исказати ону лепоту. И онда ће видети, као што каже Свети Андреј за један цвет из Раја, да је скупљи од свих народа света, од свих украса и богатства; јер онај цвет има живот вечни, никада неће више увенути или умрети. Тамо ће душа видети, као што рекох, „Рај сладости“, „Палату новог Сиона“,“Небески Јерусалим“ и колико још имена помиње Свето Писмо. Али велика радост је када душа чује песме милиона Анђела, Херувима и Праведника који певају тамо. Потом види шаторе праведника, који се помињу на парастосу, као што каже Свети Козма, који је био по Рају. Колике лепоте има тамо! Долази се на неке ливаде, на нека поља без краја. Појављује се дрвеће са златним листовима, златним цветом и под сваким стаблом по један шатор и у шатору златан сто, на дрвећу певају птице чија крила нико не може описати како су лепа; а ове птице неће умрети у векове векова.
И чуди се душа, јер код некога је сребрн шатор, код некога златни, код неког од оникса, од рубина, од сафира и од осталих драгих каменова који се помињу у Откривењу.
Она ће видети да ни столови нису једнаки. И дрвеће доноси род на свакој грани по 70 врста воћа. Певају и лишће, и цветови, певају птице; теку реке меда и млека преко ових ливада. Миомир Духа Светога, којег човек не може исказати, велика је радост, али највећа радост душе када пролази по Рају је друга: сусреће се са својим рођацима и пријатељима. Да знате, браћо, да из нашег рода имамо и у Рају и у аду, јер Бог је праведан. Ко је чинио зло отишао је у ад; ко је чинио добро отишао је у рај. И тамо у рају познаћеш када стигнеш, деду или прадеду (рођаке). Ако би те сада питао: „Познајеш ли свог претка од пре триста година?“, одговорио би: „Како познајем! Једва познајем онога уназад 50 – 60 година!“. А тамо у Рају, познају се људи једни са другима. Свети Јован Златоусти каже: „Питаш ме како се душе познају у Рају? Сети се Јеванђеља и приче о богаташу и убогом Лазару. Како је умро богат а како Авраам? Хиљаде година између њих прође и познали су се и говораху узајамно“. Тамо у Рају сусрећу те рођаци, јер они имају, уколико су добро чинили, највреднију ствар – спасење, и говоре: „Е мој нећаче, еј! Ти си онога из оне државе, и онога села. Ми смо твоји рођаци. Ми смо се упокојили пре тебе сто година, триста година. Ти си онога, ти нас не познајеш, али ми те познајемо. Ми знамо где одлазиш. Ти идеш на суд душе. На 40 дана има да се одлучи где ћеш отићи, у Рај или у ад. Ако нађеш милост пред Богом, и пошаљу те к добру, да дођеш поред наших станова, јер ево какву лепоту имамо овде; какве палате и каква чудеса, које човек не може да појми.“ И ево тако дочекују душе, и душа путује по Рају шест дана. Онда душа заборавља да је живела на овој планети, да је имала мајку, да је имала сестру, да је имала брата… Јер она тамо гледа другу радост, страну за овај пролазни свет. И онда Анђео са Крштења када види да се душа радује врло, приближи јој се и говори јој овако, ако зна да је душа праведна: „Душо, ево, након 40 дана доћи ћеш и заузећеш једно место овде!“ Али ако зна да је грешна, казаће јој: „Сестро, душо, немој се радовати; нисам те довео да останеш овде. Довео сам те да видиш шта си изгубила у кратком времену колико си живела на земљи, ако ниси имала страх пред Богом и ниси се исповедала и ниси постила и ниси ишла у цркву и ниси чинила добра дела!“ Када душа чује да не остаје у Рају, јер она мисли да ће тамо остати у векове – толика је радост у Рају, смркне се и почиње да плаче горко. „Како не могу да останем?“ пита Анђела чувара. Но, одговара јој анђео: „Овуда ћеш проћи да видиш колико су неки људи зарадили за мало времена, страхом Божијим и шта су изгубили неверници, који се нису поклонили Богу!“ Тако пролази душа по Рају, што са она три која је прошла претходно пред Престолом Пресвете Тројице, то чини укупно девет дана.
А након девет дана долазе поново, као муње са неба, Анђели, и одводе је пред Пресвету Тројицу, и незамисливу светлост. Душа не види Бога, јер ни Херувими Га не могу видети; само светлост, неизрециву светлост, која се не да исказати. И заустављају се облаци и душа након девет дана чује ову реч, ако је праведна: „Ова душа нека има наслађење и радост без граница свих девет чинова Анђелских!“ Али ако је грешна: „Ова душа да нема наслађење и радост без граница свих девет чинова Анђелских!“ Ове речи ће чути након девет дана, а потом ће чути следеће: „Водите ову душу по аду 30 дана“. Онда је узимају Анђели окрену је ка западу, ка пакленом месту, које нема краја. И онда ће душа, када је Анђели одведу у ад, угледати тамо шта пише Свето Писмо: „Пакао је најдоњи“, „Бездан дубине“, и „Језеро огњено“ из Апокалипсе. Тамо ће угледати црва који не умире, о коме је говорио Христос, Бог наш; угледаће неугасиви огањ, црни огањ који гори милијарде пута врелији од земаљске ватре и који нема граница у својој дубини. Тамо ће видети најкрајњи и најцрњи мрак, шкргут зуба и тартар, о чему читате у Писму. И када види онолико мука и толико врста ђавола, угледаће и своје непобожне рођаке који се муче, као што је оне побожне видео у Рају. И рођаци знају куда ће проћи и излазе му у сусрет и вичу му: „Брате, нећаче, унуче, ти ћеш ићи на посебан суд. Молимо те из свег срца моли Бога и за нас, ако будеш завршио у Добру. Ево ми се мучимо овде толико година, по двеста, по триста, по пет стотина година!“ Као што се радоваше душа у Рају када је видела рођаке на месту Добра, тако се сада жалости због свих ових рођака, који су, због грехова својих, били одређени за муке.
И пролазе тридесет дана брзином мисли, као муња, и душа види небројене и неизречене муке адске. Значи, тридесет дана по паклу, и са девет која су прошла када се вратила из Раја јесу 39 дана. А у четрдесети дан носе Анђели душу пред престо Пресвете и Животворне Тројице, у близину светлости неизрециве, да би се Богу поклонила. И тада, на 40 дана, чуће ова глас на арамејском језику, глас Авраама, ако је душа праведна: „Водите ову душу у Ган Едем!“, тј. у наслађивање и радост без граница; али ако је, сачувај Боже, грешна, чује: „Водите ову душу у сеол или ад“, тј. у пакао и муку. Анђели Божији, иако су добри и милостиви, ако им Бог нареди да је воде, са тешкоћом је воде, али је воде, у ад. Ако би неко видео како наша душа онда моли Анђеле, када види да је воде на муке, плакали би и темељи света. Завуче се испод крила анђелских и каже: „Анђели Божији, пресвети, предобри, немојте ме оставити! Куда ме водите? Чијим рукама ме водите? Ко ће ме извући оданде? Ко ће имати још милости према мени? Ко зна са лица земље каквим мукама одлазим?“ А Анђели плачу и говоре: „Сестро, душо, ми смо слуге Бога, ми имамо заповест. Не можемо ништа више учинити, осим како нареди Творац; да те водимо ка добру или злу!“ И воде је, ако је, сачувај Боже, душа живела у злу, у греху и без покајања, воде је у ад, а ка Добру је воде ако је била добра и чувала закон Божји, воде је тада у Рај; према делима добрим или злим. То се дешава 40 дана након смрти. Зато Црква, духовна наша мајка, брине о нама и чини помене после одласка сваког смртника након 3 дана, на 9 дана и након 40 дана, јер се онда одлучује где ће стајати наша душа, у злу или у Добру.
Од четрдесетог дана остају још једна вратанца отворена за нашу душу. Ако је душа била у правој Вери Православној и била је истинити син Цркве Христове, и ако није пала у неку секту или залутала другде, или ако је имала тешке грехе а исповедала се и причешћивала, Црква је може избавити из мука адских кроз Свете службе и кроз милостињу. Црква је наша духовна мајка, која нас је родила на Богом даном Крштењу водом и Духом. Црква је Стуб и Тврђава истине, Црква је тело Христово, Црква је невеста Јагњета, као што пише у Откривењу. Зато, она има велику смелост према својој Глави са Небеса који јесте Христос. Чули сте шта каже Христос у Јеванђељу: „Ја сам чокот, а ви сте лоза; који остаје у мени, доноси пуно рода, а ко не остане у мени, у ватру се баца“.
Значи, запамтите! Ко не остаје у Цркви, не остаје у телу Христовом. Ко се отцепи од Цркве, сви секташи који су изашли и премрежили свет – јер има тренутно преко 800 секти само у Европи – то је кукољ из пшенице, то је сотонино семе; „Господе, каже Јеванђеље, – ниси ли посијао добро семе на њиви Твојој? Одакле, дакле кукољ? Зло биће, тј. ђаво, учини ово.“ Секташи јесу трава која расте у сенци Цркве, људи покварени у мислима и вери, преко којих сотона жели да обмане друге. Да их не слушате! Ко се отцепи од Цркве, отцепио се од Тела Христовог. Ево да вам илуструјем: Ако би ово стабло било препуно до врха бехаром или плодовима, и ако би се један ластар некако откинуо и пао због тежине доле, да ли ће то још родити? Шта се дешава? Осушиће се и заложићемо ватру. Таква је и душа која се отцепи од Цркве. Отцепила се од Тела Христовог. Јер Црква је као што каже велики апостол Павле, Тело Христово. И онај ластар, и она душа која се отцепила од Цркве, у векове векова неће више родити и неће имати спасења. Јер Дух Свети и снага Духа Светога долази преко силе рукоположења, од Апостола до епископа, до свештеника и од свештеника се предаје верницима преко Тајне које одреди Бог да их врши свештеник, као иконом Божанских Тајни. Ни на један други начин не долази Дух Свети у Цркви. Чувајте се! Бежите колико можете, као од ђавола, од оних што вас уче да се не поклоните Светом Крсту, или Богородици, или пак да не идете у Цркву, или да не слушате свештеника. Они долазе са сотоном у свом срцу, и у мислима, да вас одвоје од Цркве, од наше догматске истине, од наше Православне Вере, која је неизмењена већ 2000 година, од Христа. Сада су секте поникле као печурке након кише, а све секте су дошле углавном са запада. Штампао сам књигу против секти, и показао сам тамо историју, одакле су дошле, и са којим циљем су дошле. Долазе са циљем, да нам кваре веру и народ, да нам погубе душе! Немојте излазити из лађе Спасења. Немојте ићи из Христове Цркве. Црква је наша духовна мајка. Она нас је родила водом и Духом на Крштењу. Значи да поштујете Цркву и свештенике и архијереје и Свети Синод. Држите се наше Цркве као и увек. Да будемо добри Хришћани да испунимо заповест Светог апостола Павла: Дајте ономе коме треба част – част; дужнику – дуг; коме страх – страх, и никоме немојте остати дужни.
Шта пише у посланици Римљанима: „Свака душа нека се покори власти јер свака власт је од Бога“. И поново каже: „Онај што се не покорава власти, законима Божијим се супротставља“.
Изашла је нека проклета секта, врло опасна за државу и Цркву, која се назива „Јеховини сведоци“. Они су највештији против власти, државе и Цркве. Да бежите од њих као од ђавола, као од сотоне! Ови, не само што нису хришћани, него су рђавији од свих незнабожаца. Чувајте се од сваке секте, останите синови Цркве Христове, као што су били дедови ваши и прадедови кроз векове. Останите у Цркви, држите се ваше мајке, која је Црква. Јер, сачувај Боже, и ако човек оде у ад због његових неисповеђених и непокајаних грехова, Црква га може извући кроз Богом дане Литургије, преко помена, милостињом и жртвом. Без Цркве нема спасења! Ко је изашао из Цркве нема више Христа, јер Црква је Тело Христово, ко је изашао из Цркве, није син Бога по дару Крштења, него постаје сотонин син, јер се отцепио од духовне мајке и предаде се својим мњењима и изгуби се. Господ нек вам помогне. Овим завршавам и молим вас из свег срца да имате страх Господњи, немојте заборавити молитву, и да се молите и за нас грешне.
Амин.
(Превео са румунског: Влада Петрин)