Степинац и папа

понедељак, 06. јун 2011, 15:10 -> 21:06

Критике папи због Степинца

 

Папа Бенедикт XVI на мети је критика америчког Удружења преживелих холокауста због изјаве да је загребачки надбискуп Алојзије Степинац био „бранилац Јевреја, православних и свих прогоњених“. Папа је био у праву у осуди усташког режима, али није био у праву у одавању поште једном од његових најистакнутијих присталица, истичу у Удружењу.

Америчко Удружење преживелих холокауста осудило је папу Бенедикта XVI зато што је за загребачког надбискупа Алојзија Степинца, контроверзног због односа према усташком режиму у Хрватској, рекао да је био „бранилац Јевреја, православних и свих прогоњених“, наводи агенција Франс прес.

Историчар др Предраг Марковић о Степинцу
Католичка црква и рат

Историчар др Предраг Марковић каже за РТС да улогу кардинала Степинца треба посматрати у контексту понашања целе католичке цркве.

„Сам папа Пије XII се никада није оградио од холокауста. Алојзије Степинац је поздравио оснивање НДХ, а касније осудио злочине и нехуман третман затвореника, али остаје чињеница да никада званично није осудио политику геноцида. Веома је мали број јевреја и православних које је католичка црква спасила“, објашњава Марковић.

За католичку цркву су, како истиче Марковић, главни непријатељи били атеистички комунизам и атеистички либерализам. „У борби против та два зла били су спремни да ступе у савез са самим ђаволом и то су у Другом светско рату урадили више него метафорички“ каже Марковић.

Иначе, осим једног грчког митрополита, ниједна религијска заједница у Европи није осудила холокауст.

Пресуда Степинцу 1946. године

Алојзије Степинац је оптужен због сарадње с врхом усташке државе, сусрета с Павелићем и другим усташким часницима, за прекрштавање десетине хиљаде Срба, за подстрек који је Усташама пружао католички клер, за говоре у којима подстиче на молитву за Павелића и противнародног деловања након рата.

Степинац је на Ускрс 1941. године поново објавио формирање НДХ и том приликом је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павелића.

Тада је, између осталог, рекао: „Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ, ми молимо Бога да да свој небески благослов Вама, вођи нашег народа“.

Америчко удружење преживелих холокауста и њихових потомака осудило је папу због тога што је одао пошту Степинцу, и подсећа да је загребачки кардинал био „страствен присталица усташа чије су окрутности биле толико екстремне да су чак шокирале неке од њихових нацистичких господара“.  

„Папа је био у праву у осуди злог усташког режима, али није био у праву у одавању поште једном од његових најистакнутијих присталица“, наводи се у саопштењу тог Удружења.

Папа је током јучерашњег обиласка Степинчевог гроба у Загребу рекао да је кардинал знао да се одупре сваком тоталитаризму, поставши у време нацистичке и фашистичке диктатуре браниоцем Јевреја, православних и свих прогоњених, а у доба комунизма, адвокатом својих верника, многих прогоњених и убијених свештеника.

За неке мученик, за неке злочинац

Папа је рекао да је Алојзије Степинац постао „бранилац Бога на овој земљи, јер је постојано штитио истину и право човека да живи с богом“.

Степинац кога је папа Јован Павле Други 1998. године прогласио блаженим, једна је од обожаваних и најпоштованијих личности у Хрватској, подсећа агенција АФП.

„Његово мучеништво означава врхунац насиља усмерених против Цркве током ужасног раздобља комунистичкога прогона. Хрватски католици, а посебно клер, били су предмет мучења и систематског насиља, који су ишли за тим да разоре Католичку цркву, почевши од највишег месног ауторитета“, рекао је папа.

Степинац је 1946. године осуђен на 16 година затвора због сарадње са усташким режимом. Након пет година проведених у затвору, Степинцу је одређен кућни притвор. Умро је 1960. године.

Велики део хрватске цркве желео би да Степинац буде проглашен свецем, подсећа агенција Франс прес.

Упитан о тој могућности на једној конференцији за новинаре, портпарол Свете Столице Федерико Ломбарди рекао је да „у последње време нема ничег новог“ у том предмету.

„Велики број Хрвата нада се канонизацији, али предмет иде својим ритмом“, рекао је Ломбарди.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.