Autor: Сандра Милетић
На јапански град Хирошиму 6. августа 1945. године бачена је атомска бомба.
Само три дана касније бомбардован је и јапански град Нагасаки. Бомбардовање је одобрио предсједник СAД Хари Труман, а извели су га амерички војни авиони. То је било први пут у историји да је нуклеарно оружје употријебљено у рату, а бомбардовање је до данас остало један од најконтроверзнијих догађаја.
Крај рата
Послије капитулације Њемачке и Италије, Јапан је остао једина држава Осовинског споразума која је наставила да се бори у Другом свјетском рату. При освајању јапанског отока Окинава погинуло је око 12.500 савезничких војника, а на цијелом ратишту на подручју Тихог океана више од 70.000. Те бројке су све више узнемиравале америчку јавност, која није знала колико дуго ће још рат трајати и колики ће бити савезнички губици ако СAД одлуче да изведу инвазију на Јапан. У јулу 1945. године амерички Interim Commitee предложио је употребу усавршеног атомског оружја против јапанске војне индустрије, а 16. јула 1945. године први пут је успјешно испробана атомска бомба у пустињи Њу Мексико. СAД су предложиле јапанској влади капитулацију, али она није пристала, на шта је Труман наредио употребу атомске бомбе и препустио генералу Карлу Спацу да сам изабере циљеве. Иако су неки функционери наговарали Трумана да баци атомску бомбу на ненасељено подручје, да би показао Јапанцима колико је смртоносно то ново оружје, други су од њега тражили да бомба буде бачена без упозорења на неки град.
Напад на Хирошиму
Хирошима, која је тада бројала 255.000 становника, била је главни штаб генерала Хата Шунрокуа, који је био задужен за одбрану јужног дијела државе, али већина становништва су били цивили. СAД су у јулу припремиле уранску бомбу „Little Boy“ (Мали дјечак), тешку четири тоне и дугу три метра. Са малог западнопацифичког острва Тиниану 6. августа 1945. године у 2.45 часова, у пратњи још два бомбардера, полетио је бомбардер назван „Enola Gay“, који је носио само једну бомбу. Одредиште ових авиона била је Хирошима. У седам часова јапански радари су открили три авиона и покренули узбуну, али су је онда прекинули мислећи да авион лети тако високо јер је само извиђачка летјелица. При висини од 9.450 метара „Enola Gay“ је у 8.15 часова избацила атомску бомбу, која је детонирала на висини од 580 метара. У једном тренутку је погинуло 140.000 људи, а температура на тлу у близини центра експлозије достизала је и до 5.000 степени Целзијуса. Снажни ударни талас вјетра, брзине 800 километара на час и пламене олује уништили су готово све унутар 13 квадратних километара. Експлозија је узроковала и врели гљивасти облак прашине и крхотина висок 15.250 метара. Посада брода ни сама није знала колике ће бити посљедице експлозије, а дим у облику печурке видио се и при удаљености од 560 км.
Напад на Нагасаки
Влада и војни функционери Јапана нису испрва знали шта се догодило. Касније су, послије упозорења СAД, покренули дебату и били спремни на капитулацију, али под одређеним условима. На то су СAД 9. августа избациле другу атомску бомбу, овог пута на град Нагасаки. Испрва је циљ требало да буде град Кокура, али је одлучено да због лошег времена нова мета буде Нагасаки. У 11.02 часова бачена је бомба и главни је циљ био концерн „Мицубиши“, али га је промашила за више од два километра, па је бомба уништила пола града. Бомба је детонирала на висини од 470 метара и убила 22.000 људи, а још 39.000 умрло је од посљедица радијације.
Да би спријечио и потенцијално треће бомбардовање, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију, чиме је и завршен Други свјетски рат.
Црне кишне капи које су касније падале и носиле радијацију однијеле су још живота. Према процјенама Јапана из 1968. године, 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах послије експлозије или у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Многи од преживјелих су касније умирали или још умиру од посљедица бомбардовања, као што су рак и леукемија, тако да нико са сигурношћу не зна колико је жртава однијело бацање атомске бомбе.