Седам деценија од страшног злочина у крагујевачким Шумарицама, стрељања ђака, професора и грађана, обележено манифестацијом „Велики школски час“. Сећање на жртве српског народа нас обавезује на превазилажење историјских, идеолошких и политичких несугласица, изјавио председник Србије Борис Тадић.
У крагујевачком спомен парку Шумарице одржан је „Велики школски час“, посвећен сећању на ђакe, професорe и грађанe Крагујевца које су немачки војници стрељали 21. октобра 1941. године.
Владе Србије донела је одлуку да усвоји иницијативу да се 21. октобар прогласи за Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Иницијативу је потписало 20.000 грађана, председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић, председник САНУ Никола Хајдин, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић и многобројне јавне личности.
Сећање на жртве које је српски народ претрпео у 20. веку обавезује на превазилажење и историјских и садашњих политичких и идеолошких несугласица, поручио је председник Србије Борис Тадић у говору у Шумарицама.
„Велике жртве уграђене су у темеље српске државности и историјско сећање на жртве је неодвојиви део српског државног и националног идентитета“, рекао је председник Србије.
Опредељењем за успостављање грађанског толерантног друштва које уважава разлике, тумачимо оне идеале за које су положени бројни животи невино страдалих у складу са временом у коме живимо и вредностима које ће сврстати Србију у напредна друштва Европе, истакао је Тадић, додајући да тиме настављамо пут којим су смело кренули наши преци у 20. веку.
„Зато на данашњи дан морамо имати снаге да осудимо и оне који су у име нашег народа чинили зло другима“, рекао је председник Србије.
Овогодишњој манифестацији, поред председника Тадића, присуствовали су председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић, председник Владе Мирко Цветковић и представници дипломатског кора.
Повод за стрељање недужних Крагујевчана били су немачки губици у борби са четничким и партизанским јединицама, 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац, у којој су Немци имали 10 мртвих и 26 рањених војника.
Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, која је прописивала стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу.
Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2.794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2.379 у Крагујевцу. (Подаци са интернет презентације крагујевачког Спомен парка)
Поново упаљен Вечни пламен слободе
Министар културе Предраг Марковић и амбасадор Русије Александар Конузин упалили су Вечни пламен слободе на платоу испред Спомен-музеја 21. октобар.
Подсетивши да је на том месту Вечни пламен слободе упаљен први пут пре 33 године, а после два месеца угашен под оправдањем да је криза, министар је оценио да је „антифашизам угрожен управо онда када је криза оправдање“.
Министар је додао да смо од данас у могућности не само 21. октобра, већ сваког дана, да чувамо сећање на трагичан догађај у Шумарицама, када је у Крагујевцу немачки окупатор у једном дану стрељао више хиљада цивила.
„Ако ми престанемо да их сањамо, ако ми угасимо тај пламен они неће постојати, а на то немамо право“, поручио је министар културе Предраг Марковић.