Недопустиво дуго пред телевизором
Већина деце у предшколском узрасту има проблема са говором зато што гледа телевизију по неколико сати сваког дана. Родитељи морају деци објаснити разлику између живота на филму и стварног живота, кажу стручњаци.
Више од 60 одсто деце предшколског узраста има проблема у говорно-језичком развоју, показује истраживање Института за експерименталну фонетику и патологију говора. Неки малишани имају неправилан изговор, а неки уопште не проговарају. Стручњаци упозоравају да је један од разлога то што гледају телевизију и по неколико сати дневно.
Марија има две и по године и треће је дете у породици Обрадовић. Већ са годину дана почела је да гледа цртане филмове по четири, пет сати дневно. После извесног периода престала је да обраћа пажњу на било кога, није реаговала на своје име, нису је занимале ни играчке.
„Онда је дошао на ред говор. Речи није могла да усваја. Шта данас каже, сутра као да никада није рекла. Данас ме види на вратима и каже ‘мама’, а сутрадан… Видим ја да она мене познаје, али она не зна ко сам ја“, каже Маријина мајка Маријана.
Говор се код малишана најинтензивније развија у узрасту од годину и по до две, када многи, нажалост, недопустиво дуго гледају телевизију.
„Утицај телевизије или телевизијског програма се огледа кроз непроговарање. То су деца старости између две и по и четири године која, када нам се обрате, имају 10, 20, 50-так речи, не више. То су забрињавајући подаци, јер родитељ даје исказ да дете од два до осам сати дневно проводи испред ТВ-а“, каже магистар Силвана Пунишић са Института за експерименталну фонетику и патологију говора.
Сестре Милица, Маја, Јована и Вања почеле су да гледају цртане филмове пре него што су проходале. Родитељи су били приморани да им неке од њих забране, јер су усвајале готово све што виде у цртаним филмовима.
Раскорак између фантазије и стварности
„Када дете са четири године почне да гледа како девојчице на телевизору лете – она то једноставно не може да схвати. Тим девојчицама у цртаном филму у једном моменту расту крила. Најмлађа ћерка је покушала после маскенбала да стави крила и попела се на терасу“, каже њихова мајка Милина Милићев.
„У гледању телевизије родитељи треба да буду уз дете, да покушају да објасне да је то све свет фикције, а не реалан свет и да оно што дете види на телевизији неће бити и не може се остварити и у реалном животу. Родитељи на те ствари треба да обрате пажњу“, сматра специјални педагог Милан Радовановић.
Да би се говор и машта деце правилно развијали, потребно је што више разговарати са њима. Истраживања Стратешког института из Москве су показала да савремени родитељи у активној комуникацији са својом децом недељно проведу око пет минута. Поред овога, штетно је и то што је на кабловским каналима дечији програм углавном на енглеском језику, а то нарочито успорава развој матерњег језика.