Неки их опет користе у циљу подмлађивања или као врсту допинга.  Међутим, потребно је да прође читав низ година да би се показали видљиви резултати примене овог метода лечења, јер овај вид терапије још увек представља непознаницу, посебно када до нас пристижу вести о нуспојавама овог лечења. Овде је битно указати на неетички начин коришћења матичних ћелија приликом терапеутског клонирања ембрионалних матичних ћелија, што се коси са темељним начелима хришћанске етике. Фармаколошко истраживање које се врши на људским ћелијама се представља као припомоћ терапијској употреби матичних ћелија.

ШТА СУ ТО МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ?

Придев „матична“ долази од речи матица, што значи средиште, односно извор. Због тога можемо рећи да под матичном ћелијом подразумевамо ћелију која је способна  да у свом непрекинутом току умножавања буде извор ћелија које се све више диференцирају и специјализују. Те ћелије имају две карактеристике: 1) способност неограниченог (продуженог) самообнављања; 2) способност да буду извор родитељских ћелија у прелазним стадијумима, са ограниченом способношћу умножавања, од којих произилазе скупови високодиференцираних ћелија.

ЦРКВА И КЛОНИРАЊЕ

Атинска архиепископија је категорично осудила терапијско клонирање ембрионалних матичних ћелија у свом званичном документу речима: „Наша Црква изражава категорично противљење у вршењу експеримента над ембрионалним ћелијама, чиме се омогућава не само уништавање ембрионалних ћелија већ исто тако и људских ембриона“.

ЕМБРИОНАЛНЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ

Зигот је резултат процеса оплодње и то је матична ћелија у највишем смислу речи. Православно гледиште по питању настанка живота указује да живот настаје када се створи зигот. Он има оригинални генетски састав (генетску јединственост) различит од генетског састава оца и мајке и садржи све информације које су неопходне да би се изградила нова јединка (Пс. 139, 16). Зигот представља почетну фазу развоја новог организма на једноћелијском нивоу. Затим се зигот подели (сегментира, бразда, цепа) на две ћелије које се зову бластомере (након 30 сати), а затим на четири (након 40 сати), па осам и тако редом. Ембрионалне ћелије или бластомере су тотипотентне (што значи да су ћелије способне за све оно што је потребно накнадном развоју организма) до отприлике 3 дана након оплођења, након чега следи плурипотетност која траје до 14 дана након оплодње, када ембрион прелази у стање моруле (око 16 ћелија). Неке од тих ћелија ће створити трофобласт (спољашњи састав ембриона, која ће створити постељицу) и ембриобласт (ембрионална унутрашња ћелијска маса).  Из ових ћелија ће произаћи она ткива која су састави одраслог организма. Раздобље плурипотетности је врло ограничено, јер се код ембриобласта примећују знакови диференцираности којом започиње изградња три клицина  листића: ендодерме, мезодерме и ектодерме. Они су већ дефинисани у трећој недељи развоја. Ћелије ектодерме основа су за развој средишњег и периферног живчаног састава, од ћелије мезодерме настаће ћелије крви, ткиво крвних жила, срца, коштаног ткива, мишићи, бубрези и слезина. Од ендодерме настају обложна ткива пробавног и дисајног састава,  јетра, гуштерњача и други органи. Ћелије које се налазе у свакој од ова три листића још су матичне али не више плурипотентне и називају се мултипотетнима, како би се назначила њихова улога у уобличавању многих врста ткива, према припадајућој врсти клициних листића али се то не односи више за сва ткива.

ТЕРАПИЈСКО КЛОНИРАЊЕ ЕМБРИОНАЛНИХ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

Терапијско клонирање подразумева стварање ембриона; обично се ради о ембрионима створенима фертилизацијом in vitro, код којих се у њиховој раној развојној фази (фази бластоцисте) стварају ембрионалне матичне ћелије које имају својство плурипотетности, тј. које имају способност да се развију у све типове ткива и ћелија у људском телу.  Након неколико дана унутрашња маса ембриона се посебним прецизним техникама усисава и ставља на хранљиву подлогу где се узгаја линија ембрионалних матичних ћелија којима се у лабораторији манипулише искључиво за развој различитих типова ћелија, ткива и органа, а не за стварање новог организма. Неупотребљиви део ембриона се одбацује и уништава, што значи да се тиме и убија људско биће. У вези ове проблематике постоји и мишљење по коме је допуштено  коришћење ембрионалне матичне ћелије, ограничавајући се на оне ембрионе који никада неће бити усађени у материцу жене, а које су свесно даровали парови у циљу истраживања, што подупире  терапијско клонирање ембрионалних матичних ћелија. Такав начин сагледавања целог проблема везаног за матичне ћелије се такође осуђује, јер на перфидан начин жели да оправда манипулисање ембрионима ради истраживања.

Атинска архиепископија је категорично осудила терапијско клонирање ембрионалних матичних ћелија у свом званичном документу речима: „Наша Црква изражава категорично противљење у вршењу експеримента над ембрионалним ћелијама, чиме се омогућава не само уништавање ембрионалних ћелија већ исто тако и људских ембриона“. Такође се у овом документу исказује противљење у вези става да се људско биће формира у 14. дану након оплођења, што је опет либерални став који представља субјективно и произвољно убеђење,  коме се противи Црква и хришћанска савест. Такав приступ је први пут изражен у Ворниковом извештају из 1985. године.  Овакву перспективу у вези формирања људског живота је Јеладска Црква осудила као исходиште схоластике, а не као исходиште озбиљне научне мисли. Човек као личност има већу вредност него биолошки живот.

У вези овог проблема се постављају три етичка  питања:

1) Да ли је морално допустиво употребити живе људске ембрионе ради снабдевања матичних ћелија?

2) Да ли је морално допустиво користити матичне ћелије као и диференциране ћелије које прибављају други истраживачи или које се могу набавити на тржишту?

3) Да ли је морално допустиво тзв. „терапијско клонирање“, посредством производње људских ембриона и њиховог накнадног уништења, зарад добијања матичних ћелија?

Биоетичари који сматрају да се са ембрионом треба опходити као са људским бићем на сва три постављена питања дају негативан одговор. Ово је посебно битно нагласити с обзиром на чињеницу да живимо у земљи која је у процесу транзиције, која нема јасне биоетичке прописе и где је потенцијално могуће да се врше свакојаке нечасне радње. Пример  за ово су злоупотребе које су се десиле у вези трговине са фетусима везане за Институт за криобиологију у Харкову у Украјини, где су се матичне ћелије узимале не само од абортираних фетуса него и од двомесечних фетуса код насилно изазваних порођаја због чега је Савет Европе изразио забринутост.

Међутим са овим се проблем не завршава. И од овога постоји нешто још горе у шта нас могу уверити дешавања у Великој Британији од 2007. године.  Даље компликације везане за проблем ембрионалних матичних ћелија је условила одлука Британске комисије за оплодњу и ембриологију да дозволи креирање људско-животињских ембриона. Том методом се омогућује узимање животињске јајне ћелије (од краве, овце, свиње и зеца) у коју се  убацује људска ДНК.  Та одлука је дочекана са згражавањем од свих уважених етичара света, јер се у свим светским законодавстима  забрањује стварање хибридних људско-животињских ембриона зарад научног истраживања (види Green light for hybrid research, January 17, 2008. г. – http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/7193820.stm)

ДОЗВОЉЕНЕ МЕТОДЕ У ТЕРАПИЈСКОМ КОРИШЋЕЊУ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

Као могуће алтернативе терапијском клонирању ембрионалних матичних ћелија могу послужити одрасле матичне ћелије, које такође могу бити плурипотетне, баш као и матичне ћелије из људског ембриона. Допустљиво је још преузимање матичних ћелија из пупчане врпце, као и преузимање матичних ћелија од спонтано побачених фетуса, уз слободни и информисани пристанак мајке.

ВАЖНИ ДОКУМЕНТИ:

Cloning of Embryonic Cells (Press Release оf Ecumenical Patriarchate 17.08.2000), http://www.ecclesia.gr/English/EnHolySynod/committees/bioethics/drastiriotites/d0002.html

Embryonic Stem Cell Research in the Perspective of Orthodox Christianity – The Holy Synod of Bishops,  21.10.2001 http://www.oca.org/Docs.asp?ID=50&SID=12

Ethical Issues in Human Stem Cells Research, Volume III Religious Perspectives, Rockville, Maryland, June 2000. http://bioethics.georgetown.edu/pcbe/reports/past_commissions/nbac_stemcell3.pdf

Declaration on the production and the scientific and therapeutic used of human embryonic stemcells, Vatican City, 25.08.2000. http://www.vatican.va/roman_curia/pontifical_academies/acdlife/documents/rc_pa_acdlife_doc_20000824_cellule-staminali_en.html