„Информационо-информатички” пост не подразумева гашење телевизора и компјутера већ равнотежу и критички однос према садржајима које усвајамо, каже презвитер Оливер Суботић
„Замислите, рецимо, парадокс да човек на Велики петак ништа не једе и не пије јер строго пости, а да у исто време прати неки ријалити шоу програм? Зар није далеко боље да је тај дан имао и разрешење да једе рибу, а да је заузврат искључио телевизијски пријемник?“ Ситуација о којој говори презвитер Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке, могла би се описати и као подлегање искушењима и старим навикама или неразмишљање о смислу поста, али свакако указује на то да би онај ко пости требало да има на уму да смисао тог чина није у простом уздржавању од хране и пића. Онај ко се одлучио да се за велики хришћански празник Васкрсење Христово припреми седмонедељним постом, треба да има на уму да му модерно време, информатичко-информационо, неће ићи наруку нити ће својим бројним садржајима одговарати духу и циљу хришћанског поста. У том смислу, отац Оливер Суботић указао је на потребу „информационе апстиненције“, али и на феномен „информацијско-чулне преоптерећености“, односно презасићености садржајима најразличитије врсте које добијамо путем интернета и медија, а нису нам сви корисни.
– Термин „информациона апстиненција“ указује на потребу уздржања у контексту огромног броја информација које су преплавиле живот савременог човека. Када је реч о хришћанима, поставља се сувисло питање уздржања од одређене врсте и количине информација за време поста. Човек који живи у окружењу пренатрпаном информацијама у најбољем случају пати од расејаности, а у најгорем од психичких поремећаја, те су класични пост и молитва у комбинацији са информационом апстиненцијом једини начин за повратак умне целовитости – каже отац Оливер.
Пре него помислите „лако је њему да прича, он је свештеник“, додаћемо и то да је отац Оливер Суботић дипломирао из области информационих технологија, да је богослов, однедавно и доктор наука, али и информатичар, и сам на истим или сличним искушењима да проведе сате и сате пред рачунаром.
– Свакако да се и мени деси да повремено упаднем у нешто што би била преоптерећеност због великог броја обавеза и повезаних информација, но суштина је у навикама које враћају на прави колосек – истиче отац Оливер.
„Информационо-информатички“ пост не подразумева гашење телевизора и компјутера, одустајање од одговарања на имејл пријатеља, избегавање читања вести из области које нас занимају – он подразумева, у ствари, равнотежу и критички однос према садржајима које усвајамо.
– Осећај за ту врсту равнотеже православни хришћани задобијају кроз године духовног подвига, после којих интуитивно осећају шта је потребно, а шта сувишно и штетно. За почетак је довољно радити на афирмацији живог контакта с људима из најближе околине. Ако је тај контакт стално испрекидан зато што „морате“ да освежите свој профил на Фејсбуку, укључите се на електронски форум или проследите СМС, онда је то знак да је потребно радити на себи, тачније на чврстини воље и (само)критичком односу – каже отац Оливер.
Он има и неколико врло практичних савета за „растерећивање“ од сувишних информација, неповезаних садржаја разних врста и намена – први је да ТВ пријемник никада не ради тек онако да би попунио тишину у дому.
– Друго, створите себи навику да искључите тон када крене блок реклама. За интернет, једна од стратегија је ограничење броја сајтова којима приступамо на оне који су важни и корисни. Посебно треба ограничити „сурфовање у празно“ када човек једноставно претражује интернет без икаквог конкретног циља – саветује отац Оливер.
Пишући на ову тему, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија, истакао је да је битно истаћи и да не треба све свести на „информациону дијету“ до следећег „мрсног периода“, већ развити критички дух и одвајати из информационе и сајбер сфере бескорисно и штетно од корисног. Васкршњи пост је само повод и позив верницима да своју зависност обуздају, односно да одбране себе од штетних садржаја и навике да време троше у беспредметном вршљању интернетом и вишечасовном гледању „лаких садржаја“ на телевизији.
Јелена Чалија