У походе Светом Краљу Милутину
Број 1001, Рубрика Косовски завет
Нетљене мошти Светог Краља Милутина се, свакако по његовој светој вољи, ево већ пет и по векова налазе у Софији, престоници Бугарске, у храму Свете мученице Недеље. Оне су велики благослов благочестивом бугарском народу, који светитеља изузетно поштује знајући да је он српски краљ, да је у 13. веку бранио и одбранио веру православну од папског унијаћења, да је задужбинар више од 40 храмова и манастира у своме отачаству и шире, да је велики угодник Божији, утешитељ, исцелитељ…
Празник Светог Краља се у Бугарској торжествено прославља. Већ вековима се дан уочи празника светитељу мењају одежде, пресвлачи се. До пре десетак година пресвлачење се обављало увече, по одслуженом празничном бденију.
Храм је обично бивао препун. Сви су на коленима, држе упаљене свеће и поју: „Свети Краљу Милутине, моли Бога за нас“. У последње време се пресвлачење обавља по одслуженој Литургији уочи празника. Служашчи свештеници и ђакони су обучени у најсвечаније одежде. Док један од ђакона чита молитвени Канон светом Краљу, свештеници најпобожније узимају његово свето тело, кроз Царске Двери га уносе у олтар и после опхода око Часне Трпезе полажу на исту. Ту ће се извршити пресвлачење светитеља. По завршеном светом чину и поновљеном опходу око Часне Трпезе светитељ, сада већ у новим одеждама, се полаже у мајсторски изрезбарен дуборезни ћивот, који се налази на месту јужне певнице и предаје верницима на поклоњење и целивање.
Само у овај дан верници могу директо да целивају свете мошти, иначе ћивот се затвара стакленим поклопцем на који се полаже икона светитеља коју ће, у све остале дане, верници целивати као и свештеници нарочито док „узимају време“ за служење Свете Литургије.
Ове године је група монахиња из Пећке Патријаршије и манастира Соколице са својим игуманијама, а предвођене свештеником Радивојем Панићем, имала благослов да присуствује чину пресвлачења. За ту прилику оне су даривале светитеља новим пурпурним златотканим одеждама и иконом са његовим аутентичним ликом.
Следећег дана, на сам празник, торжествену Литургију је, иако у дубокој старости (95 година), служио Његова светост Максим, Патријарх Бугарски са великим бројем свештеника и ђакона.
У разговору са старешином храма, крстоносним протојерејем оцем Мином, сазнали смо да Срби ретко долазе на поклоњење своме Светом Краљу, а да се не памти када су били за његов празник и када су присуствовали пресвлачењу његових светих моштију.
Свети Краљу Милутине, моли Бога и за Твоје отачаство, за Твој српски народ, за поновно и вазда распињано Косово. Еда би и ми дошли до богопознања и самопознања као чеда Твоја и браћа међу собом.