Епархијски управни одбор Епархије захумско-херцеговачке основао је Фондацију „Свети Вукашин”, која ће новчано помагати породицама са троје и више деце, паровима који се лече од стерилитета, а финансираће и вештачку оплодњу. То је њихов одговор на белу кугу, драматично старење становништва, као и статистику коју у разговору за „Политику” износи владика захумско-херцеговачки Григорије, председник Управног одбора Фондације „Свети Вукашин”. У последњих десет година, у епархији на чијем је челу, 14 одсто новорођене деце су трећа у породици, четири одсто су четврти, а мање од један одсто породица има петоро деце.

– Брачни парови се углавном опредељују за једно или двоје деце, што је један од главних узрока негативног природног прираштаја – напомиње владика Григорије.

Фондација „Свети Вукашин” највећи део средстава, око 70 одсто, издвајаће за помоћ породицама са троје и више деце. Одређено је да ће мајке са троје деце месечно примати 150 КМ (око 75 евра), оне са четворо 250 КМ (128 евра), са петоро 300 КМ (око 150 евра), док се та месечна „материнска плата” увећава за 50 КМ (25 евра) ако породица живи на селу. Да не буде дискриминације, корисник помоћи може бити и отац уколико је мајка умрла или није способна да брине о деци.

– Већ имамо првог корисника наше фондације: Ненада Савића из Невесиња који се родио на Преображење Господње када је фондација и основана. Он је четврто дете у породици, а надамо се и верујемо да ће корисника бити све више. Све у Цркви је у служби афирмације живота, а то потврђује и сведочи фонд „Свети Вукашин”. Настојањем да се деци обезбеде бољи услови за одрастање и стицање образовања показујемобригу и пажњу за нашу будућност, за живот – истиче епископ захумско-херцеговачки.

Крај августа фондација је дочекала са 428 донатора и прикупљених више од 150.000 евра. Око 10 одсто те суме користиће се за помоћ паровима који не могу да имају породицу, односно за лечење стерилитета и вештачку оплодњу.

– Црква се радује сваком новом животу, а нове медицинске захвате не одобрава само у оним случајевима где је грубо угрожена слобода и достојанство човека као иконе Божије. Херцеговина је једна од матичних српских земаља која је кроз векове, па и данас, изложена многим искушењима, и оном најтежем искушењу самог опстанка. Воља за опстанком, хиљадугодишња култура и традиција, спремност за одрицање, прилагодљивост и доследност учинили су да Херцеговци населе цео свет а Херцеговину не раселе. Овдашњи људи су најјачи под историјским и друштвеним притисцима, тада се боре, развијају и напредују. Деца се уче и одгајају да воле свој народ и веру. Не кажем да људи у Србији нису такви, али непрекидна борба са шкртом природом и друштвеним невољама чини човека борцем. Ситуација у нашој епархији је алармантна када је у питању наталитет и последице могу бити катастрофалне, али верујемо да су наши људи, а нарочито млади, борци који неће дозволити да нестанемо, у чему ће им подршка бити и фонд „Свети Вукашин” – истиче владика Григорије.

Епископ захумско-херцеговачки од почетка ове године вратио је седиште своје епархије у Мостар, град у којем се данас обнавља у ратним дејствима порушена Саборна црква и одакле је, према проценама, отишло после ратова деведесетих око 90 одсто српског становништва. Чули су се и такви коментари да владика није требало да премешта седиште епархије из Требиња у Мостар јер у овом граду готово да и нема више Срба и да је то нова реалност коју треба прихватити.

– Да су Срби икада прихватили реалност о којој говорите: до сада их не би ни било. Захваљујући мудрим људима из народа, постали су и остали значајан политички народ, са својом вером, историјом и традицијом. Не треба размишљати о начину, већ га треба што пре наћи и радити на њему, остварити повратак у Херцеговину, обновити је и населити новим људима, младим и амбициозним, који неће заборавити ко су и који ће ценити богатство које им ова земља даје. Jaи јесам у Мостару да помогнем и својим живљењем овде дам пример свима онима који се још увек двоуме. Озбиљних препрека на путу повратка нема, непремостиве реке не постоје, а нарочито када је циљ тако важан. Мислим да лепшег места од долине Неретве нема. Мало више воље и охрабрења од Београда и Бањалуке би добродошло. Успећемо, свакако, овај народ је јак и издржљив – каже владика Григорије.

Јелена Чалија