Datum: 14.12.2008 19:50
Autor: A. Рајковић, В.Штрбац
БAЊA ЛУКA – Изложбом фотографија, предавањима, бесједама и духовним пјесмама испуњене су прве Духовне свечаности „Дани Хиландара у Бањалуци“. Организатор манифестације је Друштво пријатеља манастира Хиландар.
Фотографије манастира Хиландар, изложене у Парохијском дому Храма Свете тројице у Бањој Луци, привукле су бројне посјетиоце, који су са пажњом разгледали детаље са Свете горе, рађене у црно-бијелој техници.
Aутор изложбе, ђакон Драган С. Танасијевић, на фотографијама је забиљежио портрете хиландарских монаха, али и цјелокупно манастирско окружење.
Захваљујући томе, посјетиоци су могли да виде маслину коју је засадио цар Душан, заставу краља Aлександра Обреновића, али и монашку трпезу, која је у складу са миром Хиландара.
Своје дугогодишње истраживање ризница Хиландара, кустос Музеја примењене уметности из Београду Душан Миловановић искористио је да посјетиоцима приближи ову духовну оазу.
– Хиландар је најважнији камен темељац наше историје и цивилизације, вере, културе. Када сам први пут посетио Хиландар, био сам потпуно потресен, нисам могао да престанем да плачем двадесет минута. То је једино српско место које живи 800 година без дана прекида, и та је енергија ту потпуно сачувана – истакао је Миловановић.
Предавање „Манастир Хиландар кроз вијекове“ одржано је у суботу у Парохијском дому Храма Свете тројице у Бањој Луци.
О Хиландару су говорили кустос Средњовековног одељења Народног музеја у Београду Бранка Иванић, сликар и рестауратор Народног музеја Србије Радован Пиљак и монах манастира Хиландар отац Доситеј.
Иванићева је говорила о иконографској цјелини у пиргу Светог Ђорђа, а отац Доситеј о култном мјесту икона у богослужбеној употреби и чудотворним иконама манастира Хиландар, попут Тројеручице, Поповске иконе, иконе Црквењака и других.
– Икону не називамо тако све док није освештана. Целивајући је, ми показујемо љубав према ономе шта она представља, љубав према Господу – рекао је отац Доситеј.
Радован Пиљак се осврнуо на свој боравак на Светој гори и рестаураторске радове и заштиту културног блага манастира Хиландар.
– У Хиландару сам присутан од 1987. године на питањима рјешавања проблема и заштите икона и иконостаса, како у самом манастиру, тако и у келијама манастира које се налазе на Светој гори – рекао је Пиљак.
Монашком бесједом „Духовни живот манастира Хиландар данас и кроз вијекове“, у Храму Свете тројице, ова свечаност је синоћ завршена.
Чудотворне иконе
– Ризнице су иза олтарске преграде, иза иконостаса, ту су мошти светитеља, велике реликвије, часни крст. У цркви се чува пет чудотворних икона. Манастир Хиландар је једини на планети који има осам чудотворних икона. Затим су ту библиотека, архив, депо средњовековног текстила – испричао је Душан Миловановић.