О астрологији
Заборавивши јединога, живога и свемоћнога Бога, Исток је временом пао потпуно под власт створене природе, а пошто су звијезде најмоћнијеа тијела у створеној природи, то ће рећи – под власт звијезда. Најприје су источни народи вјеровали, да су звијезде жива и моћна бића, која управљају током свих ствари на земљи, па и људским животом. Та бића источњаци су обоготворили, и разврстали их у добра и зла. То су били добри и зли богови, који својим огњеним очима грију или пале, помажу живот или убијају живот. Људи су приносили жртве подједнако и добрим и злим боговима, чак и људске жртве, да би само придобили пријатељство добрих, а отклонили непријатељство злих. Научени људи Истока, да би се спасли од те грубе вјере народне, почели су проучавати звијезде и њихов утицај на живот људи. Они су први и створили науку о звјездама, названу Астрологија. Но та наука није донијела слободу људима, него је открила још веће ропство и већи ужас. Звјездари источни, наиме, пронашли су, да звијезде, истина, нису богови, као што је народ вјеровао, али да је њихов господарски утицај на сва жива бића на земљи тако силан и тако математички тачан, да ни једно живо биће не може се ни за једну длаку у простору нити за један секунд у времену ослободити тога неумитног и слијепог тиранства звијезда. Као да нису звијезде створене ради човјека, но човјек ради звијезда ! Од звијезда зависи човјеково рођење, човјеков живот, срећа или несрећа, карактер и напредак, сви догађаји у животу, па и сама смрт! Човјек је тако апсолутни и немоћни роб звијезда, један сан, у којима звијезде још једном преживљују своју јаву. Та «наука» је произвела или оправдала и нахранила све врсте окултизма, магије, врачарства, гатарства, талмиства, бајања, чини и свега осталога, што се у Хришћанству назвало једним именом – празновјерицама. То је био тамни и загушљиви облак, који се распростро са Истока и на Запад, и својом смртном тежином био притиснуо цио род човјечији. И тако звјездари научници нису ослободили људску савјест, него још више и јаче заробили, створивши један гвоздени систем фатализма, у коме човјек губи дах од ужаса осамљености, остављености и беспомоћности.
Но у дну људске душе, напуњене тим астролошким мраком, милост Божја није дала да се угаси једна мала искра људске бар слутње ако не вјере, да је човјек ипак слободно биће, да је за слободу створен и да ходи у сусрет слободи. Из те слутње разгорјевала се чежња за слободом упркос цијелог звјезданог котла над човјечанством, а из те чежње рађала се нада, да ће се појавити једна човјекољубива звијезда, која ће људе извести из тамнице свијета, украшене звијездама, и увести у царство слободе, да би тако људи били мртви стихијама свијета, а живи и слободни у Богу /Колос. 2,20/ И та жељена звијезда појавила над брижним главама учених звјездара и она их је мамила на неки непознат пут, и они су убрзо оставили све и пошли за њом. Као да су успу разговарали са том тајансвеном звијездом и од ње сазнали много што-шта! Као да су од ње сазнали, да она није та звијезда ослободиља, но само звијезда водиља ка једном новорођеном Цару, Који и јесте прави Ослободитељ људи; да се тај Цар зове Цар јудејски; да је рођен у Јудеји, као и да Му понесу на дар три ствари: злато, тамјан и смирну!
Свети Николај Велимировић