И ова, шеснаеста, годишњица хрватске агресије на Републику Српску Крајину, или, како је зову западно од Уне, војно-редарствене операције „Олуја”, протиче у знаку мини-рата саопштењима Београда и Загреба. Док председник Борис Тадић опомиње да 4. августа Србија тугује, његов хрватски колега Иво Јосиповић наглашава да је „Олуја” била „легална, легитимна, брза, ефикасна и бриљантна”, да је била у „највећој мери у духу ратног права” и да је Хрватска поносна на акцију која ће бити златним словима уписана у њену историју.

Говорећи потпуно опречно о догађајима из наше ближе заједничке прошлости, два председника јасно дају на знање да око неких питања, какво је и „Олуја”, „политички компромис” напросто није могућ. И да, упркос томе што се Тадић и Јосиповић заиста често виђају, односи две државе, најблаже речено, нису сјајни. Разлог је више него очигледан – Хрвати не желе да одустану од своје верзије догађаја од пре 16 година, од својих прослава, концерата, парада и слетова. Иницијативе за помирење које већ годинама стижу са српске стране – Загреб очито не прати.

Јосиповић, који поводом „Олује” кокетира са хрватским десничарима, и који јуче у Книну отвара споменик агресији, ипак признаје да је операција била у „највећој мери у духу ратног права”. Јер оно што није потпуно у складу с правом, то је криминал. У овом случају ради се о злочину. Две хиљаде Срба убијених у „Олуји” остаће стравичан споменик „Хрватске као демократске државе социјалне правде”, како ју је назвао њен председник.

Када је, пак, о социјалној правди реч, 600.000 Срба потражује од Загреба накнаду штете у износу од чак 30 милијарди евра. То се односи на одузету имовину, земљиште, куће станове. У њиховим становима сада живе други људи, а по слову новог закона одузима им се земљиште, јер га не обрађују. А не обрађују га јер не могу да се врате, пошто су им куће и имања уништени и страхују за своју безбедност.

Хрвати тврде да капитал овдашњих бизнисмена потиче од сумњивог богаћења деведесетих, па под тим изговором блокирају улазак српских инвестиција на своје тржиште, док истовремено масовно купују фирме и земљиште по Србији. Да иронија буде већа, чак су и власнику ТВ Пинка Жељку Митровићу, који је годинама ударнички промовисао хрватску поп културу – због административног прекршаја запленили скупоцену јахту и сада је испод цене продају на аукцији.

И најновији случај премлаћивања младог Крагујевчанина испред сплитске дискотеке сведочи да добри односи Тадића и Јосиповића сами по себи нису довољан залог помирења између два народа. А сваки наредни инцидент, који медији жељни сензације одмах уздижу на ниво међународног сукоба – само додатно обесхрабрује ионако застрашене потенцијалне повратнике. И поново их чини таоцима политичких интереса самозваних заштитника свог народа.

Бојан Билбија