Да је писац „Горског вијенца” знао за тај „језик”, он би на њему писао, каже професорка Лидија Томић
Од нашег сталног дописника
Подгорица – Вест која је осванула ових дана да је Његошев „Горски вијенац” преведен на црногорски језик изазива највише подсмеха међу познаваоцима Његошевог дела, професорима Филозофског факултета у Никшићу, писцима, песницима, али и забринутост да се тим „црногрски говоро-словци” не поведу и започну црногрчење дела Андрића, Црњанског, Марка Миљанова….
Приређивач новог издања „Горског вијенца” је подгорички новинар Божидар Миличић, док је пропратни текст уз „кориговани” Његошев еп написао професор и члан Дукљанске академије Новак Килибарда.
Миличић је у „Горском вијенацу” унео ортографска правила црногорског језика, интервенисао на стотинак места у Његошевом делу, тако што је, у одређене речи унео два нова слова црногорског језика ś и ź.
Професор др Јелица Стојановић, са Одсека за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу, за „Политику” каже да „откад се у Црној Гори започело са прокламовањем и измишљањем непостојећег језика само се смењују назадни, апсурдни и бесмислени потези”.
„Прво је измишљено име за језик, потом су име без било каквог садржаја унели као име за наставни предмет ушколама, затим у Устав, а потом је Министарство формиралои „Савет за стандардизацију”, који се после извесног времена натезања и мучења распао, а да није „породио” било какав стандард, затим је на Филозофском факултету отворен „студијски програм” за „црногорски језик”, на којем, гле чуда, постоји предмет који се зове „Историја црногорског језика”.
ПрофесоркаСтојановић каже да је и најновије „трагикомично издавање Горског вијенца, још једно у низу покушаја кварења и кривотворења и језика, и историје, – Његошевог и његошевског богатог, слојевитог и истинитоносног српског језика”.
„Сада још да преведу Српски буквар, Српску граматику, прва знања за основне српске школе, наставне планове и програме за српски језик, сведочанства у којима је наставни предмет српски језик, итд. итд…. – Из времена Петровића на „црногорски језик” па би се и овај „превод” Горског вијенца на „црногорски језик” могао боље уклопити у лажну слику једног времена. А онда даље ићи уназад кроз време и векове у превођење, док се не створи историја „црногорског језика” превођењем (са) српског, или док се једном можда не призовемо памети и истини”, рекла је за наш лист позната лингвистица проф.др Јелица Стојановић.
Вест да ће Његошев „Горски вијенац” бити штампан на „црногорском” језику, по речима проф. др Лидије Томић је „и ужасна и застрашујућа из више разлога”.
„За мене то није само повреда ауторских права једног ствараоца, већ скрнављење књижевне светиње и аутентичности Његошевог књижевног дела. То је преправљање књижевног и језичког апсолута које се граничи с немогућим. Да је Његош знао за тај „језик”, он би на њему писао”, каже за „Политику” др Лидија Томић,професор српске књижевности на Филозофском факултету у Никшићу. „Уосталом, ово и није ништа друго до класичан пример културног геноцида над српском језичком традицијом у Црној Гори, тим пре што се ради о потреби да се и Његош одвоји од самог себе и свог дела. Његош је био жив када се „Горски вијенац” појавио и сам би га преправљао да је у рукопису било другачије написано. Овако, новокомпоновано издање „Горског вијенца” значи фалсификовање његове целине и целовитости”.
О „Горском вијенцу” на црногорском језику проф. др Драган Копривица каже:
„Сећам се још из детињства из мојих личних разговора са Његошем да је још у своје време болно патио што нема довољно ни стила нити довољно познавања језика народа у Црној Гори. Али ми се поверио да се искрено нада да ће га неки нови генијалац у 21- вом веку дорадити и доградити”, каже за наш лист Копривица.
Његош сада, како каже Копривица, може мирно да спава.
„Очекујем да ће и народу Црне Горе бити одржана по два часа вечерње школе о познавању Његоша и како је уствари он желео да пише”, додаје Копривица. „БлагошЊегошу, жеља му се испунила”.
Новица Ђурић