Datum: 29.10.2008 17:31
Autor: Глас Српске
Историјска побједа на Велбужду
Стеван Дечански је у току од године дана после битке на Велбужду, изгубио популарност и то је олакшало Душанову акцију против њега. Размирице су се појавиле вероватно убрзо после победе над Бутарима, а у прољеће 1331. год. избио је већ отворен сукоб. Aли је он у први мах уклоњен и изравнан. Међутим, властела окупљена око Душана, радила је после првог измирења и даље непрестано на томе, да покрене Душана против оца
Победа на Велбужду дигла је знатно углед и разнела славу младога престолонаследника. Aли је та победа свакако подигла и утврдила власт и углед и старога краља Стевана Дечанског.
Међутим једва је прошла година дана од велике победе над Бугарима, кад је стари краљ збачен са престола и бедно завршио своје дане, а српском је државом завладао нов владалац, младић једва од двадесет и две године.
Није познато у свима појединостима зашто и како се десио тај велик обрт, Дечански је био потукао Бугаре и сузбио византијску војску, која је требала да уђе у акцију као бугарски савезник. Он је доста далеко проширио границе српске државе и утврдио српску власт на југу, у Повардарју.
Он је у спољној политици имао готово саме успехе, а победом на Велбужду решио је питање о власти у Македонији, и српска је војска у бугарској престоници, у Трнову, диктирала Бугарима мир. Све су то били велики и знатни успеси.
Са разлогом се може претпоставити, да је све то морало дићи моћ и углед старога владара. Па ипак је већ после годину дана настала катастрофа, и стари је владар изгубио, без борбе, престо и живот.
Душан се крунисао за краља
Нагађањима и комбинацијама, зашто и како је до тога дошло, остаје отворено поље. Једно је извесно: Стеван Дечански је у току од године дана после битке на Велбужду, изгубио популарност и то је олакшало Душанову акцију против њега. Размирице су се појавиле вероватно убрзо после победе над Бутарима, а у пролеће 1331. год. избио је већ отворен сукоб. Aли је он у први мах уклоњен и изравнан. Међутим, властела окупљена око Душана, радила је после првог измирења и даље непрестано на томе, да покрене Душана против оца.
Душан је у то доба био управник Зете. Зета је, као самостална област и некадашња краљевина, давана обично на управу престолонаследнику. У Зети су постојале традиције о положају и значају њеном у оно доба, када је она била средишна област српске државе. Те су традиције подржавале сепаритистичке тежње зетске властеле и њихову свагдашњу жељу да играју што већу улогу у држави и да добију пресудни утицај у њој.
С тога је Зета била сталан израз незадовољства са средишном управом и извор свих покрета против ње. На том вулканском земљишту ницали су сви покрети против средишне управе; Зета је изазивала све унутрашње сукобе, отуда су долазили сви преврати.
Људи одрасли под утицајем таквога рада и таквих традиција и васпитани у томе духу, повукли су за собом и Душана. Струја која је и њега захватила и понела, вероватно га је носила правцем његових амбиција. Тако је он постао оруђем групе људи који су хтели утицаја и власти, можда да је употребе у корист општега добра, али вероватније, да задовоље своје потребе и своје амбиције.
Са групом верних великаша Душан је у лето 1221. год. изненада долетео из Скадра у Неродимље, одакле је Дечански, изненађен, побегао у Петрич. Ту је заробљен и одведен у Звечан, где је ускоро и умро. Још пре тога, 6, септембра, Душан се свечано крунисао за краља.
Владар постао са 22 године
Нови краљ био је сасвим млад човек, – било му је тек 22 године. Савременици пишу о њему, да је био импозантна појава: необично висок, крупан и снажан човек.
Својом висином и снагом издвајао је од свих људи свога доба. један савременик са запада, који га је видео, пише о њему да је био „у своје време између свих људи на свету виши телом, и страшан у лицу“. Храброст своју и умешност показао је у битци на Велбужду, а лукавство и готовост на све, кад су у питању његови планови и интереси, у начину којим је дошао до престола.
И ако врло млад, Душан је имао за собом бурну прошлост. Та прошлост није могла остати без утицаја на образовање његовог карактера. Доба кад дечко почиње да посматра и мисли, њега је стигло у Цариграду, где је био у заточењу са својим оцем Стеваном Дечанским, кога је његов отац, краљ Милутин, због буне, дао ослепити и послао га у Цариград. Кад му је било 13 година он се са оцем вратио у Србију.
Успомена на време проведено у Цариграду остала је без сумње жива у његовој памети, и та успомена прве младости вероватно је доста допринела да се у њему доцније, после великих политичких и војних успеха, јави жеља да као владалац уђе у престоницу византиских царева на Златном Рогу.
Велика војска
Кад је узео власт у своје руке, Душан је добио доста велику државу, чији су извори за материјална средства били знатни и која је имала доста велику војску. Могло је изгледати да бреме које је он насилно и својевољно узео на себе није тешко, и да је он у завидном положају. Aли није било тако. Напротив, Душан се при доласку на престо нашао у веома тешком положају. Нови владар затекао је, и споља и изнутра, много замршених питања и нерешених проблема.