„Сине мој, дај ми срце своје!“ – говори Господ преко пророка Соломона. 0 Богу мисли пре свега, јер и Бог мисли о теби пре свега. Као што чобанин мисли о једној изгубљеној овци више него о целом осталом стаду, тако и Бог твој мисли о теби, који се губиш у греху, више него о свима анђелима на небу. Мислити о Богу не значи испитивати биће Божје, него испитивати и дознавати шта Бог тражи од сваког човека. Ко купује орахе, не цени по љусци него по језгру. Тако исто и онај који купује јаја. И безброј других ствари у свету људи цене по невидљивом, а не по видљивом. И Бог твој цени тебе по срцу. Кроз телесну љуску Он гледа у твоју срж, у срце твоје и тражи ти срце. Сине мој, дај ми срце твоје! У срце је творац положио основ живота. Шта вреди човеку за кога сви кажу паметан је, али без срца! Хоће ли понети своје богатство у онај свет на дар ономе чија су богатства све небо и сва земља и Сунце и звезде и сва царства знана и незнана! Или, шта помаже човеку телесна снага или лепота? Не сусрећемо ли ми сваки дан оне који су у младости били снажни и лепи како се сад погурени и сасушени поштапају или држе се руковође. Телесна снага и лепота многима је кобно послужила труљењу срца пре труљења коже и костију. Благо онима који се од младости не заљубише ни у какву смртну и пролазну лепоту него у Творца свога, чија снага не малаксава и чија се лепота не мења. На њихову љубав одговориће Бог стоструком љубављу и срце њихово приљубиће Он к срцу своме. Молитва и пост значе слабљење везе срца са светом и јачање везе срца с Богом. Запамти то и мисли о томе. Јачање везе са Богом ствара весеље у срцу. Зато се у црквеним књигама чита: „Ево, наста весело време поста и покајања!“ Сети се имена оних духовних великана и светаца које славиш, који су молитвама и потом и милостињама ослабили своје везе са светом, а ојачали своје везе са живим Богом, и прославили се у оба света, савесно извршили свој задатак на земљи и сада се вечно одмарају на небесима у домовима својим, што су наследили од оца небеског, а који је лепши од свих домова на овој црној и трулежној земљи, где су све радости и уживања кратка, јер их смрт крати.
То значи да се нисмо родили за овај свет, него да на њему зарадимо наш свет. Чувај душу своју, брате, то је једина имовина твоја, све друго није твоје, све мораш оставити кад те позив с неба дође, само ћеш душу своју понети и на суд Божији изнети, да се види каква је, да ли је црна или бела, и каква су јој дела. Пери душу молитвом и постом и милостињом као што переш кошуљу твоју. Са прљавим хаљинама не иде се на весеље. Тако ни анђели Божији неће нам дати да прљави уђемо у Царство светлости и мира. Отиђи на гробље и погледај где се баца наша слава и богатство и лепа јела и одела, и сва остала уживања ради којих смо Бога и душу изгубили!
Сврха свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега излази живот. Домаћин чува посејану њиву од птица и чува свој воћњак од гусеница; и чува своје стадо од зверова. Но ништа тако домаћин не чува као свој дом од разбојника, поплаве и од сваке друге нечистоте. Што је дом у домазлуку, то је срце у човеку. Из срца извире крв, а у крви је душа. Ако змија уједе за прст, отров њен не би шкодио, кад га крв не би пренела у срце. Кад лекар убризга лек у прст, лек не би помогао, кад га крв не би пренела у срце. На срце пада и отров и лек. Све што трује живот и што лечи живот, мора допрети до срца и проћи кроз срце. Тамо где је средиште телесног крвотока, тамо је и средиште телесног крвотока, тамо је и седиште душевног крвотока. Иако је ово стварност ипак је та стварност велика тајна. Бог је тако хтео и тако устројио. Благо оном ко мање испитује тајне бића Божијег, а више слуша заповести Божје и више осећа љубав Божију у срцу! Душа је обучена у порфиру крви; па кад је одећа тако осетљива, како ли је тек оно што је одећом оденуто? Као што један трун може заразити и покварити крв, тако једна реч, један поглед, једна помисао може заразити и покварити душу.
Послушај због тога човека, лекара, кад те учи: Чувај крв своју! Али, много више послушај Бога, лекара кад ти наређује: сврха свега што се чува, чувај срце своје! Кад злу реч чујеш, стегни слух свој да отров од зле речи не би сишао у срце твоје и заразио извор живота твога. Кад богатство притиче не прилепљуј срце своје за њега. Огради срце своје од богатства овога света и то високом оградом до небеса, да се срце твоје неупрљано и чисто сачува за онога који га иште говорећи: „Сине мој, дај ми срце своје“. речено је још у Светом Писму: „Срце царево у руци је Божијој“. Ако царујеш над страстима, онда си прави цар. Тада је срце твоје у руци Божијој. А та рука непогрешно управља срцем твојим и узноси га у царство вечне светлости и вечног живота. Ако си утврдио у себи сазнање, да срце твоје припада Богу и Оцу твоме и решио се одлучио да га Њему дадеш, то научи се бранити срце своје. Научи се храброј борби за непорочност и чистоту срца свога, да би га смео понудити као уздарје Ономе који ти га је даровао. Осветли срце своје вером, укрепи га надом, загреј га љубављу, окади га молитвом, опери га сузама, нахрани га причешћем и држи га уздигнутог ка небу као запаљено кандило. Само тако моћи ћеш мирно сачекати прелаз из овог земаљског света у свет небесни, без грешничког трзања и гриже савести. Због тога понављај често савет Очев: „Сврха свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега излази живот. Срце је извор, а уста су поток“. Уста говоре од сувишка срца, говори Господ. Каква слава у срцу таква слава и на језику, и какав гад у срцу, такав гад и на језику, прелива се и излива на уста. Извире живот, ако га очуваш; извираће сав гад, ако га не очуваш. Зашто нам је наређен пост и молитва? Зато да бисмо се сетили бољега сродства свога. Да бисмо се сетили да нисмо само сродници земље, него и небеса и то најпре небеса. Да бисмо се сетили да смо племићског порекла и да је отац наш сам Цар небеса и земље. И кад се душа твоја успокоји, Бог ће ти послати Духа Светога да прими срце твоје, да се усели у срцу твојем и да га узме и заузме.