Када се каже новомученици јасеновачки ту су, на неки начин, и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици, каже отац Јован Ћулибрк
Икона из манастира Јасеновац Фото СПЦПрви пут ове године, целокупна Српска православна црква прославиће Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци са последњег заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ, обележава данас.
Највише црквено тело приклонило се већ постојећој традицији која је живела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обележавају новомученици јасеновачки, објашњава протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског Сабора СПЦ.
– Одбор је одавно настојао да се утврди конкретан датум празновања новомученика јасеновачких, а вишеструки су поводи да то буде баш 13. септембар. Наиме, у самом Јасеновцу се као дан новомученика јасеновачких обележавао дан освећења обновљеног храма Светог Јована 1984. године, што је падало у прву недељу по Успењу Богородичином, што је обично почетком септембра. Од половине августа је логор почео да ради, тако да можемо рећи да се на тај начин обележава и сам почетак страдања које траје све до 22. априла 1945. године – каже отац Јован.
Јасеновац је постао симболичка реч за страдање у Другом светском рату, истиче наш саговорник, и тешко га је издвојити од осталих места страдања из овог периода.
– Када се каже новомученици јасеновачки, ту су, на неки начин, и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици, јер ако бисмо обележавали страдање на сваком од тих места, бојим се да нам црквени календар не би садржавао ништа друго осим страдања у Другом светском рату – напомиње отац Јован.
Иначе, Одбор за Јасеновац окупља институције и појединце који истражују историјат овог места великог страдања српског народа, има врло развијену сарадњу и са релевантним међународним институцијама, а велику пажњу посвећује и образовању о холокаусту – у Меморијалном центру „Јад Вашем” СПЦ је ишколовала више од двадесет својих људи.
– Јасеновац је, нажалост, жртва многоговорљивости, политизације, лошег новинарства, а главна жртва тога свега је наука и истина о Јасеновцу. Ми смо данас дошли до броја од око 90.000 страдалих, на чему ради Музеј жртава геноцида, једна и једина научна институција која се бави тим послом код нас. Одбор је, такође, преузео улогу саговорника са Римокатоличком црквом када је у питању Јасеновац. Пре две године смо били позвани од Европске конференције комисија „Јустиција ет пакс” да говоримо римокатолицима о Јасеновцу, у „Јад Вашему” смо учествовали у заједничком скупу између Јевреја и католика. Много више воље за тај дијалог има у римокатоличким црквама које нису на простору бивше Југославије, односно онима које не долазе из Хрватске и БиХ, јер на простору Балкана постоје бројна друга оптерећења у вези са тим. Прошле године поглавар Римокатоличке цркве код Хрвата посетио је Јасеновац, али по његовој беседи на миси у локалној цркви је било очевидно да је он дошао спутан и осећао се обавезан да каже „да није у Јасеновац дошао да би се некоме извињавао” – истиче отац Јован.
За овај празник везана су била и нагађања да је унет у црквене календаре, па избрисан из њих. Протојереј мр Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске, међутим, напомиње да су то „безочне оптужбе”.
– Колико је мени познато, Спомен јасеновачких новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. века и то за време трајања несрећне црквене поделе у дијаспори. У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја, Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку да се у календарима које штампају наше епархије у дијаспори може унети и празновати и њихов спомен. Од ове године празник Светих јасеновачких новомученика обавезујући је за читаву Српску цркву. Дакле, нису ни могли да буду избрисани кад саборском одлуком, а то је једини начин, нису били ни унети у календар – каже отац Велибор.
Он истиче и да су до сада у црквени календар унета имена неколико свештеномученика који су као српски епископи и свештеници пострадали од усташа и комуниста, међу њима и митрополита Петра дабро-босанског, Доситеја загребачког и Јоаникија црногорско-приморског, епископа Саве горњокарловачког и Варнаве хвостанског.
– Усташе су на правди Бога у НДХ убили 219 српских свештеника, а партизанска војска 482 свештеника и монаха. Нацисти су убили више од 80 свештеника, а педесетак балисти, Италијани и Мађари. Имена свештеномученика и новомученика, као и њихова житија прикупљају се, испитују, бележе и припремају за црквене комисије. Има и великих примера страдања верника у 20. веку закључно са малом Милицом Ракић. Сигуран сам да ће и они добити своје место и у земаљском календару Цркве, јер су га одавно пред Богом заслужили – истиче отац Велибор.
Последњи период националне историје обележило је страдање српског народа на Космету, али још је рано говорити о канонизацији оних који су тада пострадали као невине жртве. Протосинђел Сава Јањић, заменик игумана манастира Високи Дечани, објашњава да црква негује молитвено сећање на жртве сукоба на Космету, служењем парастоса или помињањем њихових имена на литургијама. Двојица монаха, отац Харитон из манастира Свети архангели код Призрена и отац Стефан из манастира Будисавци, у народу већ имају развијен култ, иако нису унети у диптихе светих СПЦ.
– Обојица су киднаповани од стране ОВК и страдали су не само као невине жртве, већ и као жртве убијене због своје вере. Обезглављено тело оца Харитона пронађено је и Епархија рашко-призренска објавила је књигу о његовом животу, што би могао да буде пут ка прикупљању материјала за његово житије. Земни остаци оца Стефана, нажалост, до сада нису пронађени – каже отац Сава.
Јелена Чалија