Иванка Беловић живи у јединој српској кући у јужном делу Косовске Митровице. Има 67 година, удовица је и тешко је болесна. Због болести, не напушта ни кућу, ни окућницу. Децу нема, а лекове и храну јој доноси једини пријатељ који је није заборавио – комшија Албанац.
Шездесетседмогодишња Иванка Беловић живи од успомена, а једина коју има је лична карта покојног мужа. Све остало је изгубила 17. марта.
„Личну карту сам нашла на патосу код витрине. Они су претурали, бацали, или је спала…ко зна“, каже Иванка.
Иако јој ништа није остало сем мале пензије, кућу није хтела да прода Албанцима.
„Они су хтели џабе да им дам, када су куповали куће. Дали ми пет-шест хиљада, а овде има три ара. Како кућу тако да продам“, упитала је Иванка.
Старица каже да је полиција обилази, да су је посетили баш пре неколико дана и питали је да ли је неко напада. Каже, такође, да је не напада нико.
Иванка Беловић већ шест година живи сама у јединој српској кући у јужном делу Косовске Митровице. Помаже јој једино комшија Албанац, који јој доноси и храну.
Због болести, не напушта ни кућу, ни окућницу. У маленом дворишту налази се и тоалет, у коме старица пере и судове и веш и себе. Осим комшије, једини пријатељ јој је пас.
„Ставим хлеба, попару, коску јој бацим“, каже Иванка објашњавајући како у околностима у којима нема ни за себе, нађе нешто хране и за свог љубимца.
Екипу РТС-а која ју је посетила, Иванка је замолила да не снимају комшију који јој помаже, због његове безбедности. Такође, замолила их је и да поново дођу, не да би јој помогли, већ да би имала са ким да поприча.