Љепота и завичај

Живот и стил

Лепота златарска, памет словеначка

Леон Срнец подигао етносело и постао први страни инвеститор у општини Нова Варош, а за месец дана постаје православац

Улагање у етно село вредно милион и по евра

Родну Словенију заменио је Србијом, Алпе Златаром, а из католичке вере следећег месеца ће прећи у православну. Дођох, видех, остадох – у те три речи сажета је пословна и животна прича човека који је при првом сусрету са златарским селом Вранеша одлучио да у њему остане, а две године касније ту је подигао мало туристичко етносело.

Словенца Леона Срнеца пословни пријатељи су 2007. године довели у нововарошко село, три километра удаљено од магистралног пута, које га је, иако завејано снегом, очарало природном лепотом.

Штета је то не искористити, помислио је тада, и на ливади, без воде и струје, почео градњу неколико дрвених кућица, ресторана, базена, хелидрома. Тако је, незванично, постао први страни инвеститор у општини Нова Варош.

– Мештани су били скептични, говорили су да неће бити ништа од тога, само што нису изговорили „овај је луд”. Породица је била сличног мишљења, па и касније, на отварању, када је дошао пун аутобус Словенаца, рекли су „ау, где си ти дошао” – преноси Срнец сумње околине у резултат његовог подухвата.

Подизање етносела, улагање вредно милион и по евра, за њега није било ни храброст ни лудост, већ, како каже, реалност:

– Да су биле овакве околности као сада, рекао бих да је била лудост.

У Словенији није имао искуства у туризму. Напротив. Бавио се трговином новинским и другим врстама папира. Радио је са фирмама из Србије, па каже да овде има више пријатеља него у родној земљи.  

Пратећи светске трендове и слушајући савете стручњака, определио се за етноваријанту, јер „био би грех у овој нетакнутој природи правити бетонске зграде”.

О његовој бризи за природу сведоче и речи запослених да „Леон кад крене одоздо од магистрале, где год види пластичну флашу, стане да је покупи”. И не брине само за природу, већ пре свега за људе. Зато су сви запослени, њих петнаестак, „локалци” о којима мисли да су „оаза добрих, поштених и радних људи”. Објашњава зашто је одлучио да посао повери баш њима:

– Могао бих да доведем менаџера из Словеније, али и ови људи одавде треба да имају посао. Зато сам увео правило да код мене може да ради само једна особа из једне куће да би што више породица имало примања.

А. Маринковић

——————————————

Мења веру због Василија Острошког

Леон Срнец ће 12. маја, на дан Светог Василија Острошког, постати православац. Тај светац, који га, како каже, прати још од 1993, већ је слава етносела. Када је те године био у Никшићу, није знао за манастир Острог. Међутим, на изложби коју је посетио била је изложена и икона свеца. Пошто није била на продају, добио ју је на поклон и окачио у кући у Цељу. Бог је, каже Срнец, помогао и оздрављењу његове супруге, за чије се здравље пре три године молио у манастиру Острог. Доласком на Златар упознао је владику милешевског Филарета, који му је постао пријатељ, па је због свега тога још 2010. одлучио да се прекрсти и постане православац.  

——————————————-

Еколошка фарма у припреми

После етносела, Срнец ће, на Златару, на подручју села Комарани, у јуну почети градњу еколошке фарме. Ту ће на површини од 6,5 хектара узгајати 500 коза, 200 крава, 200 оваца, 150 свиња. Храна за животиње ће се органски производити, па ће и производи од њиховог млека бити продавани под етикетом здраве хране. Стручну помоћ пружају му професори новосадског Пољопривредног факултета, а очекује да ће се инвестиција вредна 5,5 милиона евра исплатити за седам година.

објављено: 12.04.2011.

  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Gordana Maric | 12/04/2011 10:32

Da je više pameti …, lepote imamo na svakom koraku.

Ana Banjina | 12/04/2011 11:48

Svaka cast i svaka pohvala!Nekada smo bili „nasi“, a sada smo „stranci“.

citateljka citateljka | 12/04/2011 14:18

Na hiljade Evropljana svake godine se preseli u Afriku ili Aziju ili u druge zemlje sveta zbog lepote njihovih podneblja. Neki ih smatraju cudacima. Mnogi ljudi potraze srecu u novoj domovini. Neki ljudi dodju kod nas. Ali da starosedeoci nisu uveli struju u vodu mi je zasta neshvatljivo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.