Пола века од смрти великана науке Милутина Миланковића
11. децембар 2008 – 13:13

Пола века од смрти нашег научника светског гласа, академика Милутина Миланковића, биће обележено сутра, 12. децембра, пригодним скупом на Грађевинском факултету у Београду, најавило је Удружење грађана које носи његово имe.

О лику и делу великана науке 20. века, грађевинског инжењера, доктора техничких наука, академика, професора Београдског универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности, научника који је математички објаснио настанак ледених доба, творца нове методологије у климатологији, аутор најпрецизнијег астрономског календара и неимара многих значајних грађевинских објеката у свету и Србији, говориће академик Милева Првановић, проф. др Драгослав Шумарац, проф. др Зоран Стевановић, др Александар Трифони и др Велибор Шотра.

На скупу који је, као и низ других активности овим поводом организовало Удружење грађана „Милутин Миланковић“, биће приказани и инсерти из ТВ серије о овом научнику, која се управо снима. Чланови Удружења и поштоваоци Миланковића у суботу 13. децембра посетиће његов гроб и родну кућу у Даљу код Осијека.

Велики научник рођен је 28. маја 1879. године, у Даљу, у тадашњој Аустро-Угарској, као шесто колено породице Миланковић, која се у познатој сеоби под водством Арсенија Чарнојевића, доселила са Косова. На Технолошком институту у Бечу 1902. године дипломирао је грађевину, а 1904. стекао докторат као први Србин – доктор техничких наука. Као грађевински инжињер имао је шест званично признатих патената, тридесетак срачунатих и изведених објеката, а на 25 објеката у Југославији, Аустрији, Италији, Мађарској и Румунији су примењена његова грађевинска решења.

За време веома кратке инжињерске праксе у грађевинарству пројектовао је, или је учествовао у пројекту, десет хидроцентрала. Том струком бавио се у Бечу, до јесени 1909 , када му је понуђена катедра примењене математике на Београдском универзитету (рационална механика, механика небеских тела, теоријска физика). Ношен дубоким патриотизмом, Миланковић те године напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжињера у Бечу и долази у Београд. То је значило прекретницу у његовом раду јер је одлучио да се сконцентрише на фундаментална истраживања. Већ 1912. његова интересовања су се усмерила ка проучавању соларне климе и планетарним температурама.
На основу својих научних истаживања, у која је унео велики математички таленат и познавање закона физике и астрономије, развио је астрономску теорију климатских промена на Земљи којом је разјаснио тајну настанка ледених доба на нашој планети. У својој 63. години, сублимирао је свој целокупни рад на математичкој теорији климе и 1941. године написао капитално дело „Канон осунчавања земље“.

Иако је остао веран својој земљи, показавши да се и у Београду могу стварати велика научна достигнућа, његов допринос науци више су умели да препознају и цене у свету, него код куће. Тако су његово име понели кратери на Месецу и Марсу, као и једно небеско тело. Награда Европског геофизичког друштва за достигнућа у области климатологије и метеорологије, која се додељује од 1993. године, такође носи Миланковићево име, а НАСА га је сврстала у петнаест најзначајних научника света.

Умро је 12. децембра 1958. године и сахрањен је у Даљу.

Извор: Танјуг, Блиц